Подешавања / Settings

Свака сличност са Србијом и њеним историјским искуством у оба светска рата више је него очигледна и у поенти ове приче – разочаравајућа. Јер, Србија 2014. приређује не више од морално-политичког парастоса себи из 1914. године.

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини је без примера и један је од најгорих и најсрамнијих догађаја у људској историји. Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкој…

Како је Београд опкорачио Саву и прешао на њену леву обалу. На данашњем месту Бранковог моста током историје се сменило десет понтонских.

Документи владе Милана Недића откривају непознате чињенице о Другом светском рату на територији Србије. Тешко је замислити опасности под којима се живело. Сукоб је био комплексан спој окупације и вишеструког грађанског рата

Пред зору у недељу 22. јуна 1941. Хитлерова армија и авијација прекинуле су мир на западној граници Совјетског Савеза. Отпочело је извођење операције по ратном плану “Барбароса“.

Пре неколико дана у граду Терни организован је марш организације „Стато е Потенца“ у сарадњи са Асоцијацијом „Примадеастрада“ на гоидишњицу Англо – Америчког бомбардовања Италије у Другом светском рату.

И у СССР се као и код нас (мада не у истим размерама) ћутало о многим злочинима, зарад братства и јединства свих народа и народности, а увек на штету руског народа.

Шестога јуна, 1944, западни Савезници су се искрцали на плажама Нормандије. Американци, Енглези, Канађани, Аустралијанци и низ „слободних армија“ (Французи, Чеси, Пољаци, итд.), уз помоћ англоамеричке морнарице и авијације, извели су највећи поморски десант у историји. Наспрам њих су биле немачке гарнизонске дивизије, без авијације, под командом чувеног фелдмаршала Ромела.

Овогодишње јубиларно обележавање почетка искрцавања савезника у Нормандији, 6. јуна 1944. године, седамдесето по реду, наметнуло је два питања.

На истим немачким списковима налазе се стотине погубљених симпатизера оба покрета, од 1941. до 1944, каже аутор изложбе „У име народа” Срђан Цветковић

Немачкој није сломљена кичма у Нормандији него раније, најпре у Стаљинграду, па онда кад смо разбили фашисте код Курска

Сада на 70-годишњицу највеће десантне операције у Другом светском рату јасно је да Америка не жели да се повуче из Европе.

Велика већина њих је убијена одмах, на лицу места. Један од ретких преживелих је Благоје Петровић коме је рођак Грубан Зиндовић зубима прегризао кабал којим је овај био везан.

Тако су централне банке Енглеске, Француске, Италије, Немачке, Белгије, као и низ приватних банки постали оснивачи Банке за међународне обрачуне.

Премда је био уништаван сукобима, пожарима и земљотресима у току 11. векова свог постојања, царска престоница Јапана, древни Кјото, поштеђен је већег уништавања у Другом светском рату.

Американци то никад нису заборавили јер су тај догађај сматрали директни шамар њима као великој сили.

Један од ретких преживелих је Благоје Петровић коме је рођак Грубан Зиндовић зубима прегризао кабал којим је овај био везан.
Петровић је 1986. написао дневник сећања на те немиле догађаје који преносимо у целости.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија настала је у пламену и вихору Другог светског рата, а њена је војска била директни продужетак партизанске гериле и Народноослободилачке војске којом је командовао Јосип Броз Тито током тих паклених година када се одлучивало о судбини света и о судбини југословенских народа у њему.

Ускоро ће се у Француској обележити 70-годишњица савезничког искрцавања на Нормандију, које је почело 6. јуна 1944. За мање од годину дана после тзв. Дана Д савезници су поразили нацистичку Њемачку и завршили Други светски рат. Ова година је посебна јер ће се прославе битке за Нормандију одржавати од почетка јуна, па све до краја августа, а на манифестацијама ће учествовати сви (или готово сви) лидери савезничких држава и стотине хиљада посетилаца из целог света.

. Па пошто се у Драву слива доста потока, из стране људи потрче да пију воде, они окрену машинке па по двадес на мјесту убију. Онда вичу: – Ој, да бјежиш бандо!