Подешавања / Settings

Историчарка Љубинка Шкодрић, виша архивисткиња у Архиву Србије, пише о цензури у окупираној Србији у периоду од 1941. до 1944. године.

Историја бележи да је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маја 1941. године на Равној гори основао Команду четничких одреда Југословенске војске, први герилски покрет против нациста у окупираној Европи. Заметак нове војске у отаџбини била је група од седам официра и 24 подофицира која је са својим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србију. Међутим, мало је познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске војске у отаџбини заслужна и двојица наредника морнарице – Дејан Узелац и Фрањо Сеничар.

Убрзо након капитулације Краљевине Југославије појавила су се два покрета отпора против окупатора. Први је био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…)

Неколико пута је шеф црногорске државе Филип Вујановић поновио да би из националне химне требало одмах избацити неколико стихова. Шта је високу политичку личност у суседној држави навело да се тако негативно изрази о једном од националних и државних симбола. Убрзо се сазнао разлог: непожељне стихове написао је Секула Дрљевић, политичар, а не песник. Највишој политичкој личности у Црној Гори, није, међутим, засметало што речи државне химне није написао надахнути поета, него што је аутор текста после завршетка Другог светског рата проглашен за ратног злочинца.

Врхунски је цинизам да од свих 365 дана у години, Европска унија, предвођена Немачком, 1985. године, донесе одлуку да се Дан Европе слави баш 09. маја.

„Моји Козарчани су били упорни као Руси, док су Руси, замислите, стално питали: у ком је правцу Берлин? Циљ им је био само један – главни град Немачке“, – сећа се у интервјуу за „Глас Русије“ српски ветеран Другог светског рата, носилац медаље „Партизанска споменица 1941. године“ Раде Кевић.

Празник посвећен слому фашизма Србија годинама обележава готово у тишини. У СФРЈ се гајило велико поштовање према овом датуму, данас се више пажње поклања Првом светском рату.

Како ће Србија обележити 9. мај? Следеће године је 70-годишњица победе над нацизмом. Да ли ће и то бити једна од годишњица коју ћемо заборавити да обележимо?

У Александрији 1. маја формирана прва јединица Краљеве војске која се борила до 1945. Флота 1941. у саставу имала 126 људи, на крају рата – 1.200

После смрти Гордане Михаиловић, ћерке четничког војводе, не зна се где је завршила драгоцена документација, диплома са Сорбоне и фотографије с краљевима које су остале у стану.

Његова светост патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су Свету архијерејску литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обележавања Дана пробоја јасеновачких логораша – 22. априла.

Постоји прича из историје да су нацисти када су улазили у Србију имали веома детаљне спискове свих становника Србије, све по улицама и кућама, где су неке градјане обележили као симпатизере Немачке а неке друге као непријатеље немачког рајха.

Шпијун, женскарош, секс симол и фатални агент са ‘дозволом за убијање’ … Бонд, Џејмс Бонд је један од највећих британских симбола популарне културе, али по свој прилици је и још нешто. Иза књижевног лика Ијана Флеминга крије се човек који је заиста постојао – Србин Душко Попов.

Убијено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акције.

После 73 године откривена је тајна где почива Ото Сеп, храбри пилот ловац Краљевине Југославије, који је јуначки погинуо изнад Шумадије у борби с немачким авионима које је пресрео док су се враћали после бомбардовања Београда.

Отприлике пре пола године, кад мајдански догађаји још нису били на помолу, Комитет за реституцију Симферопоља, који чине ветерани Националног покрета кримско-татарског народа, захтевао је од Барака Обаме ни мање ни више него да се јавно извини и надокнади штету нанету кримским Татарима као резултат репресије и насилног пресељења у мају 1944.

На православном гробљу у суботичкој Дудовој шуми почива више од 300 црвеноармејаца. Суботичани чувају успомену на ослободиоце свог града од фашизма

На данашњи дан 1941. године успостављена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ), чланица Хитлеровог пакта, која је имала расне законе и у којој су, пре свега, убијани и прогоњени Срби, Јевреји и Роми, али и сви они које је усташки режим сматрао непријатељима.

Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК 3“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле

Око два милиона војника нацистичке Немачке обрушило се 6. априла 1941. на Краљевину Југославију