Подешавања / Settings

Ко пише српску историју: Срби или српски непријатељи. Шта знамо о Другом светском рату – да ли је то био ослободилачки рат против окупатора или најкрвавији грађански рат међу Србима. Да ли су Срби власници своје прошлости или имамо прошлост коју су нам написале Велике силе.

Емитовање серије “Равна гора”, која се након приказаних епизода већ може сматрати једном од најгледанијих телевизијских серија на овим просторима, осим велике пажње јавности, изазвало је жестоке полемике у политичкој и стручној јавности око веродостојности приказаних историјских догађаја, као и испитивања “часности намера” аутора серијала Радоша Бајића, који је, макар привремено, успео да помири партизане и четнике, али искључиво у нападима на њега и његово уметничко дело!

ражини људи су ишли невојнички, чак нису имали ни извидницу, и налетели су на заседу. Али, „борба“ се прекида и пре него што је почела, да би се прича фокусирала на нову свађу између два Дражина мајора, Палошевића и Станковића.

Бројање грешака у ТВ серији “Равна Гора“ постаје не само бесмислено, већ и непримерено. Грешком се озанача некакав изузетак, док овде видимо систем, тј. систематско фалсификовање историје по свим битним тачкама.

Почаствован неочекиваним позивом најмоћнијег јавног сервиса на свету, на стотинак метара од Беле куће у Вашингтону – у врућу столицу „Гласа Америке” сео сам драговољно. Свако може да се улогује и да види и чује, да у интервјуу који је више личио на саслушање – нисам замуцкивао док сам објашњавао циљеве и моралне постулате „Равне горе” о којој су свој став изнели и чланови породице покојног маршала.

Потом гледамо још један класичан историјски фалсификат. Немци 4. маја 1941. долазе у Планиницу и хапсе таоце, мада у ово место нису дошли до 6. децембра 1941. године (Операција „Михаиловић“). Ова сцена је „пресечена“ документарним филмом, који приказује Немце како пале куће и одводе таоце – а то је у ствари било у октобру 1941.

Група је приказана као распојасана банда, сви су на чистини а не у заклону, наложили су ватру да испеку неко печење, ори се песма: “Погледај дер мала моја…“

Србија је исувише дуго чекала на ову тему да би се задовољила са исподпросечним, историјски нетачним и досадним.

Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.

Током 27. септембра Дража се налазио у Зрнелову, а 30. септембра одлази у Посавину. По доласку на Требаву, почетком октобра, боравио је у кући трговца Уроша Лазића у селу Копривна код Модриче. Највише времена у то доба Дража је проводио са протом Савом Божићем.

Небојша Глоговац каже да серија „Равна гора“ није прича о Дражи Михаиловићу већ о почетку борбе против фашизма, и ономе што се дешавало за време Другог светског рата. Познати глумац је у интервјуу за „Политику“ открио и разлог зашто није прихватио лик негативца у филму Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“.

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту?

– Радоше, ништа не брини. Ово ће бити као кад се баци шибица на бензинску пумпу! – овим речима је Матија Бећковић честитао Радошу Бајићу након јучерашње свечане пројекције прве епизоде серије “Равна гора”, која ће од 10. новембра почети да се емитује на РТС-у.

У свом веку ова жена више је туговала и стрепела него што се веселила и радовала. Два рата однела су јој скоро све најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Умрла је 1970. Ако је срамота што се ни данас не зна где је Дражин гроб, ништа мања није неправда што је патња његове животне сапутнице – заборављена!

Годинама су ђаци у Србији учили да су Чачак, Крушевац и Горњи Милановац ослободили од Немаца партизани, за вас откривамо истину – та места ослободили су Дражини четници

Четничког војсковођу подржавале су током рата и састајали се са њим вође многих политичких партија, а међу њима и Социјалистичка партија, али и радикали, демократе, републиканци, земљорадници

У војсци Драже Михаиловића био је велики број муслимана, који су увек радије прилазили Чичи него Титу, јер је комунизам за њих увек био безбожништво. Телеграф вам доноси причу о некима од њих

Лични курир Драже Михаиловића проговорила је после 70 година ћутања. Када је Броз дошао на састанак, био је црн и погрбљен, сумњам да су нам послали правог

Према речима Милана Самарџића, аутора књиге „Дража с народом“, ово је и јавни конкурс на тему: пронађите макар једну ратну слику Јосипа Броза Тита с народом.

У селу Соколовићи, надомак Рудог, родног мјеста чувеног Мехмед-паше Соколовића, умро је у 88. години Љубо Кириџић, посљедњи потомак великог везира.