Подешавања / Settings

Парадоксално, док су српска јавност и српска власт настојале да забашуре и из видокруга избаце Бриселски споразум, па и читаву косовску тематику, она се, поводом последњих догађаја у Украјини, на велика врата вратила на светску медијску и политичку сцену

„Читаво ово јуначење око „храброг одбијања да уведемо санкције Русији због Крима“, о чему брује таблоиди и режимски медији, јесте само још једно пренемагање актуелне власти која тиме прикрива чињеницу да је током ове последње бриселске рунде још једном срамно капитулирала преде Тачијем и прихватила неповољно решење у области судства

Није ли вам помало чудно да нико у јавности не врши притисак и не пита зашто нема владе, па чак ни разговора о њој? Зашто нема никаквих састанака између заинтересованих страна(ка)? Зашто председник државе већ није позвао Победника и друге лидере парламентарних странака на консултације? Чему развлачење до 25. априла или чак 1. маја, ако је још 16. марта увече (а, заправо, још и много раније) било јасно ко формира владу, ко ће бити премијер и ко су, не рачунајући Мађаре и Бошњаке, једина два кандидата за евентуалног коалиционог партнера?

Да ли је овај Вучићев ментални и геополитички обрт дефинитиван, или би се он, можда, могао још једном „преокренути“, само сада на ону другу, то јест, прву, и стару страну?

Шта више, чини ми се да је победа СНС-а чак за нијансу „претерана”, тј. контрапродуктивна, јер превелику одговорност баца у руке СНС-а и њеног лидера Александра Вучића

На изборни резултат странака владајуће коалиције пресудно су утицали: 1. њихова непропорционална заступљеност у медијима; 2. разједињеност опозиције и 3. још увек присутна љутња грађана на претходну власт, изјавио је у понедељак политички аналитичар и уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић.

Судећи по коментарима на српским патриотским форумима, украјински „револуционари“ и њихови западни помагачи су не само већ протерани из Кијева, него и дотерани до капије Берлина, ако већ не и до самих обала Атлантика.

Мислим да ови избори, мада то и није нека новост, грађанима неће донети ништа добро – сем што ће вероватно допринети одређеном рашчишћавању на политичкој сцени и формализовати фактички ионако већ постојећу апсолутну власт Александра Вучића и легитимизовати његову досадашњу и будућу политику – оцењује Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник НСПМ.

У складу с тим, каже он, потпуно је апсурдно очекивати да ће се неке латиноамеричке и афричке земље супротставити даљем процесу признања независности Косова када виде како се Београд млако супротставља.

Нема много простора ни времена, а тема је велика. Зато хајде онда да одмах пређемо на ствар, ма колико она била мучна и трауматична.

Наравно да су изненађења теоретски увек могућа и наравно да су национални избори ипак нешто друго у односу локалне, а поготово у односу на телефонске анкете јавног мњења. Али одмах треба рећи и то да ови избори не би били ни расписани да тамо где треба није закључено да не носе готово никакав ризик по онога ко их расписује, а поготово по политику коју он спроводи и оличава.

И тако долазимо до круне и алибија за све (не)учињено, односно до јединог, макар и формалног резултата – фамозне „кандидатуре”

Одлука украјинске владе да одложи потписивање споразума са Бриселом и да се бар делимично окрене ка истоку изазвала је праву политичку драму, немире и ескалацију насиља. Нема дилеме да се на улицама Кијева ових дана примењује стара империјална тактика „завади, па владај“.

„Новости“ истражују ко и зашто гура Србију у наручје Северноатлантске алијансе (2): Крајњи циљ Каспијски басен, Блиски исток, Русија и Сибир. Корист од чланства бедна у односу на 4.000 погинулих и 8.000 рањених 1999.

Украјина много већа и важнија од Србије, много ближа Русији и више од ње зависи, али се повија, грчи и готово распада под ударима једног, привременог и врло условног „не” Бриселу.

Прва званична посета Србији за премијера Мила Ђукановића представља симболичку победу у хладном рату који је више од деценије водио са властима у Београду, изјавио је политички аналитичар из Београда Ђорђе Вукадиновић.

Четворке и петице Владимиру Путину, подршка савезничким односима Русије и Јужном току који ће убзати развој српске економије — такви су укратко резултати необичног испитивања јавног мњења које су спровели сарадници угледног издања Нова српска политичка мисао. Необично је оно не због резултата, већ зато што се, без обзира на ”руску карту” на коју редовно играју српски лидери, ова питања у контексту општег политичког усмерења Србије чине крајње ”незгодним”.

Евентуалним доношењем одлуке о повећању рудне ренте НИС-у, држава би много изгубила, док би добитак био потпуно занемарљив. Стога такву одлуку никако не би требало донети јер је директно супротстављена економским интересима земље, сматра стручна јавност у Србији.

Нема сумње да је ово била једна прилично лоша недеља за евро-атлантску Империју и њене интересе широм света.

Четворке и петорке Владимиру Путину, подршка савезничким односима Русије и Јужном току који ће убзати развој српске економије — такви су укратко резултати необичног испитивања јавног мњења које су спровели сарадници угледног издања Нова српска политичка мисао. Необично је оно не због резултата, а зато што без обзира на ”руску карту” на коју редовно играју српски лидери, ова питања у контексту општег политичког усмерења Србије чине се крајње ”незгодним”.