Подешавања / Settings

О очекивањима у 2015. години говоре Војислав Шешељ, Бојан Пајтић, Борис Тадић, Санда Рашковић Ивић, Расим Љајић, Чедомир Јовановић, Ивица Дачић, Зоран Живковић..

Зове хрватска министарка спољних послова Весна Пусић, разговарају као стари знанци, опуштено. Уз честитке за Нову годину, договарају се како да се што пре реши проблем српских избеглица око пријава пребивалишта. Пусићева обећава да ће рок за пријаву бити продужен.

Нова ера удвориштва у Србији настала је после председничких и парламентарних избора у мају 2012. Полтрони су се убрзо нашли на старом послу, пре свих пребеглице из странака које су изгубиле изборе, а које су, ништа необично, одједном увиделе да им највише одговара програм Српске напредне странке.

Далеко од тога да се тако нешто први пут види у скупштинским клупама, а одговор на питање да ли би кодекс понашања нешто променио, често је јасан – „не би“.

По којим критеријумима су дељене ове пропуснице?

Као да се народу који живи на ивици егзистенције неко намерно руга и подсмева.

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе, што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Српски патриота, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ укрцао се у авион за Београд на аеродрому у Амстердаму, за Србин.инфо јављају извори из те странке. Он би у Србију требало да стигне око 12:30.

Повратак Војислава Шешеља у Београд после 11 и по година заталасао је политичку сцену Србије. Као што је његово политичко деловање и пре одласка у Хаг 2003. године било обележено бројним контроверзама, тако је и његов долазак у земљу изазвао опречне реакције о томе како ће се његово присуство после толико година одсуства одразити на политички живот Србије.

Српски премијер мало-мало па се пресамити. Некад од силне бриге за народ, а поготово за фамилију, а дешава се – и од смеха. Као кад му у посету дође Курц, чије се име у Срба по падежима баш незгодно мења, па наш премијер изјави: Када разговарам са Курцом, не могу да сакријем осмех.

Како су међународне каријере градили српски политичари Горан Свилановић, Вук Јеремић, Снежана Самарџић-Марковић и Милица Делевић?

Како су се мењали политичари током година бављења политиком једноставно је закључити чак и само на основу овлашног погледа на њихове фотографије пре и по завршетку мандата.

Хистерија која обузима наше „отмене” припаднике грађана, окупљене око многобројних невладиних организација које сваке године као лешинари израбљују „Параду поноса” зарад сопствених политичких циљева, није никаква новост.

У овој земљи су „амерички национални интерес“ и сви његови деривати – Божја објава. А о таквим стварима нема расправе. „Елита“ је само свештенички ред који шири објаву међу српским паганима. Из српске скупштине су сви јеретици протерани.

Наравно мере штедње неће погодити све исто, с обзиром да не примају сви министри плату у Немањиној 11, већ њихов рад плаћају институције у којима су запослени као лекари, професори. Такође, зависно од ресора који су преузели, постоје и значајне разлике и у платама које примају.

У интервјуима двојица лидера су демонстрирала слогу, али варнице избијају из њихових окружења.

Нико из историје ништа не учи, нико се не сећа како су дахије на крају отпливале низ мутно Дунаво… Оне старе стварно, ове данашње више фигуративно, а по њих страшније него да је стварно: узми им канцеларију и ротацију, сами ће у Дунав.

„Дани сепаратизма у Пазару“, током које се младићи из КУД-а „Муфтија- буника“ налик коледарима маскирају у боје природе и као додоле сеју кишу надајући се берићетној олуји.”

Питање је да ли ће то српски политичари искористити, ко ће се од њих трудити да ради дуже, а ко ће једва чекати да што пре ужива у плодовима свог минулог рада.

Ми Срби смо добар, наиван и поштен народ, талентовани за науку, уметност, бизнис, спорт, али смо потпуни дилетанти за политику.

Дејан Андрејевић је широј јавности постао познат пре неколико месеци, када се сазнало да обавља чак седам различитих функција.