Подешавања / Settings

Из тог разлога свако доброчин из Српске дијаспоре ко би да посети Србију мора научити вештину како да препозна основне четири врсте нас Срба:

Српска дијаспора броји неколико милиона грађана. Она тражи од Владе Републике Србије да уведе посебну уредбу, којом би се максимално поједноставио процес гласања српском расејању у иностранству на републичким изборима.

ост емисије „Интервју“ био је господин Драган Станојевић, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, председник прве српске организације у Украјини, трговац и грађевинар, али и атаман Слободне козачке армије.

Уклањање вештачких бирократских препрека и осећај добродошлице би додатно охрабрили и привукли наше људе из расејања да своје активности усмере ка домовини, од којих би сви могли да имамо само користи.

На достојанству се, ко га има, не штеди. Дијаспори се мора омогућити гласање на предстојећим изборима. Саветнице нису скупе за министарство које води Ивица Дачић, али обележавање највећег државног празника Дана државности – Сретења јесте.

У Србији незапосленост и недовољна запосленост (то је стање када човек ради колико може и мора, а не зарађује довољно за елементарне потребе) чине два друштвена проблема који су код нас занемарени.

Почело се и са стварањем Удружења „СВЕЗА Србија – дијаспора“; и током прва два,три дана оформио се тим учених људи, добре воље, са великом покретачком енергијом

Дражаву чинимо сви ми који је волимо. Држава је Његош. Држава је Тесла. Држава су наше Морава и Дрина. Држава је Ноле. Држава су наши ђаци из Математичке гимназије. Држава су наши кошаркаши и ватерполисти. Држава су Милица Ракић и Марко Симић. Држава си ти и твоја породица. Држава, то смо сви ми заједно.

Послије полагања вијенаца одржан је помен невиним жртвама у цркви Светог Саве у Лондону, а на свечаном пријему у Дому Светог Владике Николаја послије помена у цркви, присутне званице је поздравила директор Фондације , гђа Драгана Мијатовић Томашевић, као и предсједник Интернационалне Комисије, проф др Србољуб Живановић. Послије пријема представљен је и дио изложбе „Анатомија заборава“ Народне и Универзитетске Библиотеке из Бања Луке, Република Српска, која це бити изложена недељу дана.

Пошао сам за Београд 17.Јануара ,где сам остао до 22.Јануара. Централни догађај мог боравка у Београду је био скуп на тему „Шта чинити“.

У Београду, у просторијама Српског културног центра и Српског удружења “Ћирилица“, (Скерлићева 12), одржан је сусрет између родољубивих удружења, организација и медија са српском дијаспором у Аустрији. Скуп је иницирао познати српски пословни човек из Граца, Мирољуб Стевановић. Тема скупа је било удруживање патриота у Србији и у расејању у циљу међусобног помагања.

У Србији све почиње и све се завршава причом. Уместо да радимо и да радом постижемо жељене промене, ми разглабамо само о политици, а чини се да већина нас и очекује да им неко други створи државу у којој ће моћи лепо да живе.

Имаћемо њих 7 милиона који ће нас издржавати. Када останемо у разумном броју почеће тако дуго очекивани прогрес на овим просторима.

Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечија граја све тиша и нечујнија…

Аустралијанка Анита Лазић у седмој деценији упознала полусестру Марију. Тек на самрти, Драгиша Лазић открио своју тајну из Србије.

Упознајем народну музику, обичаје, традицију и увек сазнам нешто ново о отаџбини – каже Сара, која беспрекорно говори српски, иако је рођена у Минхену као трећа генерација, која је родну груду заменила новом домовином – Немачком.

Декларација ће бити предата и Влади Републике Србије а „ми тражимо да се уведе национални да сећања на српске жртве, да се у Београду сагради меморијални центар српских жртава, да се у различитим државама света отворе сталне изложбене поставке“ које би говориле о српском страдању и уопште да се активно ради на унапређењу сећања и поштовања свих српских жртава.

У исто време последњих година је вршио функцију председника Парламента српске дијаспоре, политички се ангажовао у прилог подршке српском народу у Украјини и Евроазији, против признавања независности Косова и других српских питања.

Кампања Заветника под називом “Србија никада у НАТО!” одјекнула је и међу Србима у дијаспори.

Сигурно је могло да се уштеди на нечему другом а не на прослави Дана државности, која би била одлична прилика за промоцију Србије.