Подешавања / Settings

После гостовања на РТС-у, сервису назадне Србије, у емисији „Да можда не“ интернетом се раширио видео у ком Мирослав Лазански, човек са прегршт знања, расправља са Јеленом Милић о балистичким ракетама. Јелена Милић је показала велико незнање и није пропустила прилику да у свом фашистичком маниру извређа Русе. Она је бранила Хрвате, наше вековне „пријатеље и браћу“, а притом се смејала Лазанском као да је неки дилетант.

Синоћ је Црвена звезда доминирала над представником Шпаније, над Уникахом. Од самог почетка Звезда је водила и на крају заслужено славила резултатом 87-74. Главни поентери Црвене звезде су у том сегементу заказали, а утакмицу су добили и преломили играчи из сенке, они од којих се то није очекивало тј. неупућени нису очекивали.

Србија је одавно у блату. Народ гладује, земља се распродаје, Срби као народ нестају, а страначки кадрови пуне своје џепове. Све су партије исте и сви само покушавају да се домогну што боље позиције како би могли да напуне своје џепове. Сви обећавају све најбоље, а чим се дочепају власти за свако неиспуњено обећање нађу изговора. Страни плаћеници вршљају Србијом и кроје нам капу. Шта нам је чинити браћо и сестре?

Од када је света и века људи су веровали у магију и магове. Магови су људи који су чинили невероватне ствари, надприродне ствари, људи којима су се дивили и којих су се плашили. Ако данас постоје магови онда је Роналдињо сигурно врховни маг.

Једна од последњих “десетки”, човек невероватног паса и прегледа игре, сјајног дриблинга, плејмејкер ретке визије и осећаја, али пре свега фудбалер који је играо главом. Све те епитете заслужује Драган Стојковић Пикси.

Невероватан дриблинг, савршено “сакривање” лопте, феноменалан преглед игре, луцидне асистенције, теледирговане лопте. Човек који је увек играо мозгом, у одлучујућим моментима најбољи, велики играч и још већи човек, мајстор фудбала и један од најбољих играча свих времена, легендарни Зинедин Зидан.

Лопта у празан простор, фор из пријема, ослобађање од чувара невероварном променом правца, “1на1″ са голманом и гооооол. Украјинска звер, немилосрдни егзекутор или једноставно Шева није праштао противницима. Истанчан осећај за гол, експлозивност, одличан дриблинг и прецизан шут су красили овог фудбалера. Његово име је Андреј Шевченко.

Сећате се случаја Миладина Ковачевића? Да то је онај момак који је за време студија у САД претукао њиховог држављанина. Он је тада успео да побегне из САД, а онда је држава морала или да га изручи или да плати одштету од 1.000.000 долара. Држава је платила одштету, а Миладин се извукао од сигурне робије која га је тамо чекала.

Десетине хиљада људи су због њега долазили на стадион, да виде његове дриблинге, голове. Истинска звезда светског фудбала. Једини српски играч који је добио признање за најбољег играча СП-а, друга звездина звезда. Један једини и непоновљиви Драгослав Шекуларац Шеки.

Тихи, практично медени Нинберг. Град играчака и слаткиша, богат и мало поспан. Као из причи Гофмана. Ресторани са одличним свињским плећима. Луксузних продавница. На једном од њих је постер: „Добродошле избеглице! Доведите своју породицу овде!“. Ја сам згранута. Разумем несрећног човека који бежи од куће и тражи азил, а ли да га позовете да доведе целу своју породицу (источњаци су познати по томе да им породицу чини десет или дванаест људи најмање), то је апсурдно!

Деведесетих година прошлог века ране које су Срби задобили у Другом светском рату још су биле свеже. Још је српски народ на простору Хрватске и Босне и Херцеговине памтио зверства усташа и балија, а већ се спремао нови покољ Срба.

Пре тачно 100 година на Мојковцу судариле су се две војске, аустроугарска и војска Срба из Црне Горе. Бранећи војску из Србије која се повлачила пут Албаније, Срби из Црне Горе су се јуначки борили против далеко надмоћније војске. Тамо су Срби добили своје Термопиле, тамо су Срби још једном заслужили царство небеско.

Свакодневно смо сведоци премијеровог хвалисања о све бољој ситуацији у земљи, незаустављивом напретку, расту стандарда и сличним стварима.

Никада Запад није волео Србе и Србију али је знао за јунаштво Срба. Некада су Срби били познати као велики ратници и високоморални људи. Насупрот тим великим ратницима, јунацима и људима данашњи Срби, част изузецима, без части, храбрости и достојанства. Данашњи Срби су мазохистични робови Запада који губе свој идентитет и сигурно иду ка свом нестанку.

„Догодине у Јерусалиму“ је стари поздрав Јевреја, народа који је три пута остајао без своје земље и који се три пута враћао на њу. Баш тај поздрав чувао је од заборава свест о националном идентитету и отетој земљи.

Министар у влади Стефан Краб окриво је секуларну британску културу због изазивања да се млади муслимани радикализују и прикључе се ИСИС-у.

У Украјини, у то време, само три црноморске регије су се звале Новорусија – Одеса, Николаев, Херсон, а не територије од Харкову и Луганска до Бесарабије. Наводно, ако читате историју, Харков није „Новорусија“ историјски гледано, то је „Слободна Украјина“.

„Желиш ли да се фотографишеш са овом стрвином“, питали су ме курдски борци. „Не, то је ваш трофеј“, одговорила сам им а онда се загледала у поцрнело набубрело лице са великом црном брадом страшног изгледа. Леш је био врло свеж (у хладном ваздуху није смрдео) и лежао је на розе простирци.

Синоћ је на телевизији Пинк у емисији „Фарма“ Семир, муслиман из Рашке области, напао једну певачицу и уз повике „Алаху екбер“ претио јој да ће да је убије и да ће јој силовати децу јер је она певала химну Србије, „Боже правде“. Да се ово десило у САД, Русији или пак Хрватској тај који је претио завршио би на дугогодишњој робији.

Уз подршку руске авијације снаге одане председнику Асаду напредују у Сирији. Једно од места где се воде најжешће борбе у Сирији је покрајна Хомс.