Прочитај ми чланак
Драган Стојковић Пикси у дуелз са Тореом Андреом Флоом
Једна од последњих “десетки”, човек невероватног паса и прегледа игре, сјајног дриблинга, плејмејкер ретке визије и осећаја, али пре свега фудбалер који је играо главом. Све те епитете заслужује Драган Стојковић Пикси.
Рођен је у Нишу, 3. марта 1965. године. Фудбалску каријеру започео је у “Реалу са Нишаве” за који је наступао четири сезоне. Одиграо је 69 утакмица и постигао 8 голова. У лето 1986. године потписао је за Црвену Звезду. Креће његов вртоглави успон, голови, дриблинзи, невероватна додавања, феноменалне финте. Освајао је срца гледалаца који су се дивили његовом раскошном таленту. Моћном Милану је дао два гола на Сан Сиру. Постигао је 65 голова у 159 званичних утакмица. Један од тих голова је био и из корнера против најљућег ривала Партизана. Био је капитен Црвене Звезде и њен најбољи играч. Захваљујући изванредним партијама 1988. и 1989. године био изабран за најбољег играча југословенске лиге сто у то време није било нимало лако. 3. маја 1989. године је проглашен за пету “Звездину звезду”. Тада је постао бесмртан за навијаче београдског клуба. За сва времена остаће записано: Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон и ДРАГАН СТОЈКОВИЋ ПИКСИ . Са Звездом је освојио две титуле првака и један куп државе. 1990. године сели се у Олимпик из Марсеја. Пред полазак поручује бившим саиграчима да се виде у финалу КЕШ-а. Тако је и било. Велики мајстор је почео финални меч на клупи. Ушао је у игру, једним потезом је могао све да реши када је Водла спојио са голом. Енглез је непрецизан а онда долазе пенали. Велики Пикси одбија да шутира пенал против своје Звезде. Неће, не може то је ипак његов тим. Из Олимпика се сели на “чизму”. Облачи дрес Вероне за коју наступа на 19 утакмица и постиже 1 гол. А онда на позив Арсена Венгера одлази у авантуру звану Грампус ејт Нагоја. За Јапанце он је фудбалски бог. У дресу Нагоје је наступио је 183 пута и постигао 57 голова. 1995. године добио је признање за најбољег играча Џеј лиге. Јапанци су му посветили булевар, деци су давали имена по њему, а једна трибина на стадону Нагоје носи његово име.
Драган Стојковић Пикси и Владимир Југовић славе гол против Немаца у групној фази СП-а 1998. године
За репрезентацију Југославије одиграо је осамдесет четири утакмице и постигао петнаест голова. Два светска првенства 1990. и 1998. године и једно европско 2000. године. 1990, године у Италији је био најбољи играч насег тима али имао је несрећу да против Аргентинаца промаши пенал који нас је коштао полуфинала. Његов гол против Шпанаца је проглашен за најинтелигентнији гол свих времена. Мартин Васкез се још није вратио са новинама по које га је Пикси послао. 2001. године окончао је своју блиставу каријеру.
После играчке каријере не може без фудбала, па тако постаје најмлађи председник фудбалског савеза наше земље. Потом постаје председник његове Звезде са којом узима две дупле круне. Узео је титулу и као тренер Нагоје.
Драган Стојковић Пикси у дресу Црвене звезде
Нема више играча као што је он. Нема тог шарма у игри. Нема те лепоте и грациозности, те љубави према “бубамари”. Жива је легенда и фудбалер кога је било задовољство гледати. Велико ти хвала на сваком твом голу, асистенцији и дриблингу, на твојој позртвованости и луцидности. Хвала ти сто шмо могли да те гледамо и да уживамо.
