Подешавања / Settings

Црну Гору, по свој прилици, очекује политичка битка, што није мала ствар, будући да су се и Ђукановић и западне силе потрудили да Црна Гора шаптом падне.

Кад смо поверовали да је наш централни и највећи проблем Милошевић/Коштуница/Вучић, тог тренутка започели смо игру држећи се за ђавољи реп. Србија данас нема већег интереса од тог да задржи грађански мир и да бар не продубљује дубоке ране поделе на свом друштвеном ткиву. Према томе је чак и наша беда лук и вода. Наши непријатељи хоће да нам сруше тај мир, јер тиме скраћују пут свих својих амбиција са Србијом. Део нас им у томе помаже из слепог уверења, део ради за паре, а део из огромног нагомиланог беса. Али свеједно раде.

Предизборна памет овдашње легије политичких аналитичара углавном се исцрпљује у проценама тога која скривена намера води Вучића на изборе кад им време није, и хоће ли због тога зажалити као Слободан Милошевић 2000. или Борис Тадић 2012. године.

Са друге стране, грађански рат не би увео Србију у НАТО, али би могао да уведе НАТО у Србију, што је исто, само још неупоредиво горе.

С-300 и даље јесте моћно оружје, али је и много више од тога: то је име новог политичког процеса у Србији

Тешко је извагати шта је Кирбијев позив Србији да се сагласи са пријемом „Косова“ у УН био више. Или знак да се Америци на Балкану жури и више нема времена за игру „и Косово и ЕУ“. Или је пак понуда шта је све потребно да заустави мобилизацију америчке колоне и легије корисних идиота против Вучићеве владе. Али вагање та два циља и није врх мудрости, јер они се не искључују. Са друге стране, Вучић је свестан да Кирби убрзава и да се његов Ватерло приближио. А тада никоме није свеједно, посебно ако у њему тиња још нека нада да је сукоб могуће избећи.

Речју, наоружавање Србије било би пресудно за афирмацију њене самосталне политике. То је утолико важније што нам време иза и испред нас јасно показује да је Србија, за разлику од других земаља региона, могућа једино као самостална; њен вазални однос тешко да може бити коначно стање, већ пре прелазни облик ка потпуном нестајању.

Шта значи позив Црној Гори у НАТО као први званичан војни потез САД на њиховом повратку на Балкан?

„Поверљиви извори” најављују да Томислав Николић оснвива нову странку. Премијер Вучеић тврди да ме неке стране службе раде о глави, а успут помене и неке амбасаде. Главни уредник Вучићу влиског Информера јавно таламбаса да се у Србији спрема државни преврат.

Наравно, та градација имала је и своју сразмерно градирајућу пројектовану реакцију – оно што нису могли брутални Јасер Арафат и ПЛО, могли су Бин Ладенови муџахедини; где су стали муџахедини наставио је њихов монструознији наследник Ал Каида; кад је потрошена Ал Каида, добре су биле звери ИДИЛ-а.

. Дакле против „патриота“ и Амера, изборићемо се само за прилику да у Србији погинемо као издајници и противници америчких интереса. Баш лепо!

Пристанак на руско оружје много тога о чему се јуче није смело мислити данас чини не само могућим већ и неопходним.

Наш гост у овој емисији је господин Жељко Цвијановић, новинар и главни уредник часописа „Нови стандард“. Погледајте цео интервју и сазнајте више о разним актуелним темама.

Због тога не би било добро да Србија расписује референдум, ни о ЕУ ни о КиМ, јер би то само заковало српске преговарачке позиције, које ионако нису широке. Без обзира на све, Србија би морала да се уздржи и од драстичних потеза, било да је то излазак из бриселских преговора, било да је то одустајање од преговора са ЕУ.

Путиновом одбраном Дамаска једнополарани свет коначно је срушен, али још није стигао у Европу.

Зашто је актуелни сукоб између Београда и Загреба много више од тога ко је кога навукао на танак лед.

. Наиме, Немци су наговестили излазак из пакта са САД, који је требало да спречи руско мешање у сиријски рат, док је министарка одбране Урсула фон дер Лејен, јавно поздравила Путинову идеју за борбу против Исламске државе, тврдећи да је реч о заједничком интересу.

Што је један лидер слабији и што су му после избора потребније гломазније коалиције, то су амбиције странаца веће, а захтеви безобзирнији.

Да ли тешки спољни проблеми Србије почињу да повећавају њен унутрашњи конфликт и колико је то опасно.

Једноставно, постоји ли неки аутентични муслимански захтев према Србима? Не постоји! Чак ни онда кад Изетбеговић млађи Вучићеву мировњачку аутентичност тестира захтевом да се овај јавно одрекне Додика, то нема никакве везе са муслиманима, већ само са шефовима Данијела Сервера.