Подешавања / Settings

Из свих наших двадесетогодишњих истраживања и тумачења проблема српске ћирилице, која смо објавили у двадесетак књига до сада, нема података да „наши људи доживљавају ћирилицу као страно писмо“.

(Поводом РТС-овог Конкурса за нови ћирилични фонт с грешком у речи „ћирилични“)

И Хрвати су и данас велики добитници због тога што су Срби преко својих институција полатиничили Србе, чиме се Срби одсрбљују и олакшава се њихова даља асимилација и српски језик у „хрватском издању“ све више преузима примат у свету јер је његова норма усклађена с поступцима у свету у језичком нормирању Хрвати се никада нису бавили непрактичним и штетним двојностима које су у језику неодрживе, као што су двоазбучје и двоизговорност.

azbuka-srpska-cirilica-3Ако српски лингвисти коначно не схвате и своју улогу, неће бити ускоро правих лингвистичких решења и нормирања српског језика и писма.

И то је разним врстама лажи, обмана и лажним образовањем фаворизована сасвим циљно, смишљено да би довела у Србију, после таквих поступака најпре у окупацијама, а сада у миру спровела преко власти и лингвиста циљну меру – замену српске ћирилице хрватском латиницом.

Ако се говори о томе како је Србима неста(ја)ла ћирилица, кључно је имати у види да латиничење Срба, доказано, траје хиљаду година. У свим окупацијама или друштвеним ломовима српска ћирилица је била више пута забрањивана уредбама и законима, буквално насилно протеривана.

„У прошлости су српски језик и ћирилица били светиња српског националног бића. Кад је цар Јосип Други у Војводини одлучио да се у школама учи немачки језик и латиница (да би немачки надзорници могли да надгледају рад у школама) – српски прваци су се побунили и цар је променио одлуку“, рекавши, „Тај национ је јако поносан на свој језик, на своју веру и на своје писмо и у то му не смемо дирати! Ја нећу да у том делу своје царевине имам неприлика.“[1]

Та четворолика алтернативна нејединствена српска језичка норма опасна је по Србе, српску културу, цивилизацију и за будући идентитет у оквиру, код нас већ проглашене, „Европске уније без алтернативе“.

Наше данашње научне институције лингвистике, уз прећутно одобрење државних институција, докусуравају ових десет одсто преостале ћирилице захваљујући директно неуставној одлуци у Правопису српскога језика (последње издање Матице српске из 2010. године) у коме је неуставно по Члану 10. одузет суверенитет српској ћирилици у корист „латиничког писма из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (Правопис, стр. 17).

Наши цењени професори који се језичким и графијским питањима баве у плаћеним институцијама Матици српској, САНУ-у, Институту САНУ-а за српски језик, могло би се рећи, дају прилично тачне, како се то у науци зове, описе стања језика и писма Срба данас.

Србија и Хрватска данас готово да су исте у односу према ћирилици! Ко је ту луђи, то јест коме нешто фали озбиљно у држави и у главама у вези с ћирилицом , паметан лако може да погоди

(Ни за сасвим очигледно настављање и на улици геноцидног уништавања српске ћирилице у Србији не могу се оптужити ни држава ни народ, него институције Србије и појединци у њима – од председника Србије, до Владе Србије, министарстава, Матице српске, САНУ, Института за српски језик па све ниже од њих који су задужени за институционално спровођење Члана 10. Устава Србије.)

Супротно томе, Статут Покрајине Војводине увео је и друго писмо за српски језик – хрватско латиничко писмо.

(Поуке и искуство са проглашења Народне буне за српску ћирилицу у Новом Саду на Дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 2013)

Осим тих пораза, српски народ је доживео један од највећих пораза духовне врсте, када је у комунизму, после разговора и договора на Новосадском договору (1954) о замени српске ћирилице хрватском латиницом, доживео латиничење у огромном проценту, што данас Србе води затирању српске ћирилице и њеном општем замењивању хрватском абецедом.

Најстарије дневне новине „Политика“ у Србији, отако су – више већ не знамо коме – продате, начиниле су хиљаде грехова према миленијумском српском писму ћирилици на коме су их основали браћа Рибникарови почетком 20. века.

Поводом „научно доказане истине: Хрвати причају српским језиком“ Сање Илић имамо да додамо за српски језик и писмо један важан податак: Хрвати причају својом стандардизованом варијантом (лингвистички) српског језика, али га пишу не српским писмом ћирилицом, него углавном својом (Гајевом) латиницом.

Драгољуб Збиљић
Српска ћирилица је, ваљда, једино писмо на свету које је повезивано с „национализмом“ (српским, наравно) и с фашизмом, тј. с „кукастим крстом“.

Код нас све телевизије, на наше рођене очи, масовно закидају Србе у свом (уставном) писму ћирилици у српском језику, па и РТС коме чак и месечну глобу плаћамо.