Подешавања / Settings

Могућност распада Европске уније би могла да буде варница која ће покренути урушавање глобалног дуга и довести до насилних конфликата широм света.

Иако управо српски фактор у тим променама после пар деценија искључиве америчке доминације, сада добија шансу за праведније решење својих интереса владајуће елите у Србији то недовољно препознају и задржавају поглавито вазални и чак удворички однос према нама најненаклоњенијим страним силама.

Русија и Кина покушавају да попуне политички вакуум који је Европска унија оставила на Балкану, посебно у Србији, пише „EUobserver“.

Јер, већ смо видели, нема ничег тако летаргичног и бедног као што је Србија која своја решења тражи у оквиру система, и ничег тако моћног као Србија која изађе из кутије. Знам да кошта, али знам и да, кад год смо глумили Чехе, нисмо личили ни на њих ни на себе.

Иако већ годинама многи говоре о скором паду Сједињених Држава, пропасти и декаденцији, мултиполарном свету и тако даље, та је земља још увек светска суперсила, чак ис доларом који губи одређене предности у односу на остале светске валуте.

У марту 2014. године Москва је – први пут за цео период конфликта са Вашингтоном (оријентационо, почев од 2000) – преузела на себе иницијативу у подизању улога у игри. Дотад су улоге подизале једино САД.

И жртва је пристала на свој део кривице: прећутним споразумом између Срба и Запада, запечаћеним 5. октобра 2000. постигнута је сагласност о кривици Једног Човека и једне политике. Жртва је поднета у готово општем консензусу народа и елита, више ништа није стајало на путу новом почетку.

Да ли је Немачка пријатељ или непријатељ Србији и какве планове „најјача европска економија“, на чијој територији има више америчких војника него на Косову и Метохији има са Балканом? Иако се, на основу искуства српског народа у 20. веку чини да је одговор на ово питање једноставан, догађаји у Украјини и покушаји да се успостави јединство на линији Берлин-Москва отварају нова питања и дилеме.

Поред турбулентне економске позадине суочени смо са геополитичком ситуацијом која је можда опаснија од било које друге који смо имали од Другог светског рата.

водећи се на флоскулу западни Балкан, Србија је потпуно запоставила централни, који се пружа од Мађарске до Егејског и Црног мора.

У извештају се наводи и да је Тачи проводио „насилну контролу“ над трговином хероином. Дик Марти, истражитељ Европске уније, представио је то извештај дипломатама свих земаља чланица ЕУ, али је одговор био – апсолутна тишина. Вашингтон је ипак стајао иза Тачија.

Анализирајући збивања у савременом свету, политиколози су препознали и објавили шему по којој центри моћи мењају судбине читавих држава и стварају нов светски поредак.

Понуда за Јужни ток 2.0. казује нам да, иако смо слабији него икад до сад, и тренутак је бољи него икад.

Пред више десетина присутних у сали СО Вождовац, представљена је књига „Немачка геополитика и Балкан“ др Душана Пророковића.

Али са Оландом није отишла прво код Обаме да заустави наоружавање Украјинаца. Отишла је код Путина, за кога је, не тако давно, рекла да је одељен од стварности. А то ће рећи да, кад почне да звижди око ушију, Европљани, упркос салвама културрасистичких увреда које дневно испаљују на Русију, тачно знају ко је трезвенија и добронамернија страна на потезу Москва-Вашингтон.

Позивамо све искрене родољубе, који желе да разумеју шта се ради за њиховом државом, да дођу на трибину „Шта хоће Немачка на Балкану?“.

Стога је дестабилизација ситуације у руском и кинеском окружењу, али у унутар саме Русије и Кине, за Вашингтон пуно пожељнији и много лакши начин да се задржи незаустављиво јачање геополитичких супарника, од директне конфронтације или војног сукоба.

Некада давно беше неко дете, звао се Растко Поцеста, гостовао је на телевизијама, чак и на светским попут ББЦ и СНН. Тада су га проласили за чудо од детета, због антисрпских ставова. Сада, када је време прошло, Растко је старији и паметнији. Напустио је другосрбијанске идеје и постао је српски патриота.

Частан човек не мора да буде политички следбеник Војислава Шешеља да би се морално солидарисао са њиме.

Минула година је на међународном плану веома личила на велику спортску утакмицу у којој учествују сви главни светски „играчи”: САД, Кина и Русија.