Подешавања / Settings

На новоотвореном Другом програму државне телевизије Републике Српске – РТРС Плус једна од најатрактивнијих емисија са политиколошко-стручном тематиком је Бесједник. У њој три еминентна госта, од којих један има улогу уредника и координатора емисије, обрађују тему у једносатној емисији. Овога пута тема је била Положај српског народа на Балкану у историјској и савременој равни.

Тешко је извагати шта је Кирбијев позив Србији да се сагласи са пријемом „Косова“ у УН био више. Или знак да се Америци на Балкану жури и више нема времена за игру „и Косово и ЕУ“. Или је пак понуда шта је све потребно да заустави мобилизацију америчке колоне и легије корисних идиота против Вучићеве владе. Али вагање та два циља и није врх мудрости, јер они се не искључују. Са друге стране, Вучић је свестан да Кирби убрзава и да се његов Ватерло приближио. А тада никоме није свеједно, посебно ако у њему тиња још нека нада да је сукоб могуће избећи.

Без икакве дилеме, Џо Бајден је својим тврдим ставовима и заоштреном реториком подстакао власти у Кијеву да поново размишљају о војном решењу проблема.

Речју, наоружавање Србије било би пресудно за афирмацију њене самосталне политике. То је утолико важније што нам време иза и испред нас јасно показује да је Србија, за разлику од других земаља региона, могућа једино као самостална; њен вазални однос тешко да може бити коначно стање, већ пре прелазни облик ка потпуном нестајању.

Од када се догодило подмукло обарање руског авиона од стране Турске, као акт отворене ратне провокације, написано је и изречено небројено анализа и коментара и углавном се тај догађај тумачи као некакав несмотрени и сирови, изловани чин или освета, малтене отргнутог и побеснелог двојца Ердоган-Даватоглу, те чланова њихових фамилија и белосветских мафијашких нафтоносних кругова.

Такође је очигледно да руско ангажовање на Балкану у то време није било само војно, већ је истовремено било и у сфери духовности и културе уопште, јер је стицањем права заштите хришћана у Турском, муслиманском царству Русија дала немерљив допринос како очувању хришћанства тј. православља, тако и очувању националних особености, одлика, карактеристика православних народа на Балкану, па и ван њега.

Јачање земаља БРИКС-а је огромна сметња западној доминацији. Најбољи доказ за то су покушаји да се удари на два најјача геополитичка играча овог блока, а то су Русија и Кина. Обе државе ове године трпе снажне ударце, али остају јаке.

Такође мигрантска криза је са несагледивим негативним последицама по европске земље и друге споментуе силе Евроазије – од милиона миграната који могу променити додатно етничку структуру Европе, до појачане опасности од исламског тероризма, трговине дрогом и криминала у целини.

У Вашингтону и даље мисле да су „у улози Зевса“, у остатку света их углавном посматрају као „бика“, имају жељу да центар одлучивања о ЕУ пребаце преко Атлантика-на своју територију, а остало је само да им се Европа попне на леђа и да заједно препливају.

Наш гост је био господин Мирослав Паровић, председник Треће Србије. Погледајте цео интервју и сазнајте више о разним актуелним темама.

Посреди је глобалистички пројекат дестабилизације већег дела европског континента – пут ка неутралисању или „репрограмирању“ држава и нација, промени демографске слике, разарања још оно мало преосталих хришћанских вредности, изазивања трајног али контролисаног хаоса, појачавања вишедимензионалне вођене кризе којом се филигрански управља из једног центра и стварања услова (терористички акти, побуне, економски колапс и др.) за избијање једног или више ограничених или тоталних оружаних сукоба са фаталним последицама, у којима ће се сви тући противу свих (…)

Жан-Пол Блед, француски историчар и инострани члан САНУ, говори о терористичком удару на Париз, могућности новог светског конфликта, проблемима ЕУ, месту и улози Србије…

САД желе да виде Српску избрисану са карте, Србију обогаљену и Македонију која губи део територије или постаје неделотворна држава.

„Рат против терора“ је превара. Американце су преварили политичари који спроводе план хегемоније над светом. Амерички народ је био превише лаковеран и зато су га Вашингтон и медијске преститутке лако издали.

Још од времена распламсавања кризе у Сирији почетком септембра 2013, када је најављена војна интервенција СAД, потом одложена због става Русије и Путина, касније и због развоја украјинске кризе, погоршавања односа између Москве и Вашингтона, и увођења санкција дела земаља ЕУ према Русији, траје погоршавање ситуације на читавом простору Евроазије али и читавог света.

Слика америчког носача авиона који због ремонта напушта Персијски залив, непосредно после 26 испаљених ракета руских „чамаца“ касписјке флоте на терористе у Сирији, је метафорична слика новог света. То заиста значи да је Америка тренутно у повлачењу а Русија у напредовању

Владимир Путин каже да је верник и да снажно подржава Руску православну цркву. Ако је тако, онда је лако могуће да кад крене у кревет и помоли се, пита Бога: „Зашто у источну Украјину ниси поставио планине?“

A шта ми као народ, Србија као држава, сада и овде знамо о плановима оних који су нам све, само пријатељи нису. Готово ништа.

Док је Немачкој потребнији мирнији, стабилнији Балкан – као и Европа уопште – укотвљен у ЕУ под њеном економском доминацијом, за то време неки други играчи имају различите приоритете.

У наредним недељама, тензије у Подгорици ће само расти, што може бити формални разлог НАТО-у да објасни како о теми проширења неће расправљати. За све ће бити окривљена-Русија, НАТО ће остати сит, а Мило на броју!