Подешавања / Settings

Збигњев Бжежински, бивши саветник председника Картера за националну безбедност и саветник Барака Обаме за спољну политику је одавно рекао својим газдама у Вашингтону: „Русија је наш главни противник и треба постићи да она више никада не смета Америци да контролише цео свет. Сломили смо Југославију. Ред је на Русију.“…..

„Љутња“ Турске на Русију је заправо само фингирана, како би се задовољили савезници у НАТО, односно спољно-политичке авантуре Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку, које све више постају терет за Турску.

Протести опозиције у Црној Гори покренути 25 септембра представљају важан моменат не само на црногорској политичкој сцени. Због важности геополитичког престројавања на читавом простору Евроазије који је у току, те најављеног од стране актуелног режима покушаја увлачења Црне Горе у НАТО, они имају посебан значај и у ширем региону.

Да ствари на сиријском ратишту не иду оним током како је то пројектовао Пентагон, јасно је било још када је пре две године Путин успео да спречи агресију НАТО-а на Башара Ел Асада и сиријски народ, а која је била практично свршена ствар, остављајући тако у Медитерану групу америчких борбених бродова, предвођених носачем авиона „Нимиц“, да чекају нова упутства из Вашингтона.

Јубиларно 70-то заседање Генералне скупштине УН протиче нема сумње у знаку Владимира Путина. Целе прошле недеље западна јавна гласила су покушала да дају одговор на питање шта ће руски председник поручити свету. Биће то Минхен 2, говориће о Сирији, Украјини, Новорусији, браниће Асада …

Још од самог почетка сиријског рата, Москва је показала своју јасну подршку председнику Асаду. Већ пуне четири године Руска Федерација испоручује оружје, муницију и резервне делове за САА (Сиријска арапска армија), помаже обуком и обавештајним подацима да би спречила Асадов пад и приморала супротну страну на преговоре и неку врсту поделе власти. Москва је доста наде полагала у женевске преговоре, који су виђени као први корак према стабилизацији ситуације у Сирији.

. У сваком случају, не треба брзати са предвиђањима да ће се Берлин трајно сукобити са Москвом после Украјинске кризе, јер, нити је амерчка моћ без мане, нити је немачка политика без мозга.

Сада се и отворено показује неслагање три западна лидера око питања шта даље чинити у погледу Украјине – Обама (САД) против Оланда (Француска) и Меркел (Немачка).

Ове недеље је председник Обама је успео да добије и 34. глас за свој нуклеарни споразум са Ираном. Глас сенатора Барбаеа Микулски, гарантује да ће договор преживети одбацивање од стране Конгреса. Чињеница је да ће договор бити птврђен и поред великих противљења, што представља по речима Асошиејт Преса “значајну Обамину победу” а то је нешто што нико пре пар месеци није могао да предвиди. Треба се запитати колико још тих победа наша земља може издржи. Председник и његове присталице, наравно, ће рећи да је њихова спољна политика побољшала свет. „Као и Џорџ Бусши Бил Клинтон“, пише Гидеон Роуз ,“Обама ће свом наследнику оставити свеобухватну агенду за спољну политику и националну позицију снаге у бољем стању него када је Обама ушао у председничку канцеларију.

Русија је одувек имала посебан однос са неким балканским нацијама, а Запад се никада томе није радовао. Престонице Запада су сада одлучиле да је време да нешто предузму по том питању.

Сазнаћете каква је геополитичка ситуација на Балкану? Да ли хапшења радикалних исламиста у Македонији значе да цео Балкан може имати проблема? Да ли ови напади могу да буду повезани са планираном алтернативом гасовода Јужни ток, такозваним Турским током? Од чега зависи самосталност и целовитост Македоније?

На тај начин, резултат Трећег светског рата би требало да буде не само прерасподела глобалних тржишта, већ промена статуса светских валута и успостављање од стране субјеката-корисника новог система контроле над Системом федералних резерви САД и другим сличним институцијама.

Америчке калкулације су јасне: што мање њен главни савазник на Блиском истоку оличен у Исламској држави буде имао противника, то боље по инетресе САД а ако ти могући противници се одлуче на повлачење и бежанију и у тој бежанији као своју крајњу дестинацију изаберу Европу, тим по америчке интересе још боље.

Шта је то ако није тај исти режим западног “спољашњег управљања” у Украјини о коме је говорио Председник Русије Владимир Путин – и који Вашингтон и Брисел покушавају да уведу и у Србији? А избеглице су у овом случају само пука пешадија у великој геополитичкој игри.

За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.

Проблем Турске је да јој географија задаје улогу стожера у три региона. Дакле, стратегија Анкаре је да буде доследно двосмислена, загонетна.

Кина је моћна независна држава-цивилизација, која никада неће жртвовати своју независност у корист уласка или утапања у друге савезе, где не би могла да води главну реч.

Кинези су народ са најдужом историјом. Такође Кинези су људи који највише поштују историју и најдугорочније планирају. У свом освајању власти – обнови државе – Мао Цедунг користио је војну тактику изведену из древне Сун Тзу доктрине, која се појавила око 500. године пре нове ере.

Шеф српске дипломатије у ауторском тексту за Недељник предвиђа како би Србија морала да изгледа за сто година.

Две деценије од краја рата у Хрватској и Босни, народи Балкана нису ближи суштинском помирењу. Кључни проблем су политичке игре великих држава, пре свега Немачке, Британије и САД.