Подешавања / Settings

Већина Руса не путује у иностранство, не поседује викендице у Европи, нити хипотеке. Штавише, просечан Рус поседује физичку и менталну чврстоћу за сналажење у тешким временима коју западњаци не могу да схвате.

Мануела Оксенрајтера сам упознала у Београду, на конференцији поводом 15. година од НАТО агресије на Србију, и од тада имамо сјајну сарадњу. Он је одличан познавалац геополитике и изузетан војни аналитичар. Г. Оксенрајтер је био седам година уредник немачког војног часописа (Deutsche Militärzeitschrift), а након тога је основао месечник ZUERST! који се бави геополитиком, политиком, војним темама, економијом и културом.

Зато је свака следећа петооктобарска влада и мир и егзисенцију одржавала теже од претходне; зато је свака после Коштуничине била више прозападна од претходне, тек колико да се зна одакле су угрожени српски мир и егзистенција.

У њему, почетком децембра, Путин износи анализу претодног и даје програмске смернице свог будућег политичког деловања, а то је оно што данас пажљиво ослушкују и пријатељи и непријатељи Русије. И обични људи и тајни владари. И Исток и Запад.

Биће да је Кина на Балкану примарно фокусирана на изградњу инфраструктуре за приступ тржиштима Западне Европе.

Украјина представља «геополитички стомак» Русије и без суштинске, геополитичке контроле простора који укључује источну обалу средњег дела тока Дњепра, источну обалу доњег тога Јужног Буга и Крима, готово је немогуће успешно бранити од ваздушних напада Московску област и дугорочно обезбедити стабилност у етничко-религијски шароликом простору који обухвата северни Кавказ и источни Каспиј.

Супарништво зарад контроле морских путева у региону ће се заоштрити, сматра руководилац Центра за индијска истраживања Татјана Шаумјан. Притом Иран у овом случају игра своју игру:

Све до данас Анкара је остала имуна на америчке захтеве. Турска не жели да се отворено умеша у сукоб зато што зна да би цена таквог подухвата била висока, али и зато што не жели да помаже Курде који би лако у том случају прешли границу и помешали се са турским Курдима.

Алтернативни историјски подаци, у нашој земљи се често представљају као шарлатанске приче.

Све већа популарност теза о неформалној доминацији светом говори о општем неповерењу у институције и ауторитете. Највећи учинак неолибералне мантре новог светског поретка је што су нас убедили да смо као индивидуе немоћни, и да је наш глас, ма коме га дали, безначајан.

Руске и турске политичке елите деле заједничку поглед на савремени међународни систем: обе деле отпор према идеји једнополарног света.

Времена више нема. Оно које је Вучић купио играјући на Ангелу Меркел потрошили су догађаји пре него што је ико слутио. Нема чак ни времена да види хоће ли храбри Орбан умети да преживи америчке налете.

Србија је до сада важила за државу која лако може да превагне и на руску и на европску страну. Да ли се то променило одустајањем од „Јужног тока”?

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.

Данас у Европи има више страних војних база него што их је било на врхунцу хладног рата. Зашто? Старим се додају нове – тзв. антиракетни системи, пет нових база за ротирање трупа (5-10.000 НАТО војника) за брзе интервенције. Све ближе руским границама.

Поводом јединствене књиге на српском простору, првог истраживања о немачкој геополитици на српском језику – Немачка геополитика и Балкан, Catena mundi, 2014 – разговарамо са аутором др Душаном Пророковићем, предавачем на Факултету за дипломатију и безбедност.

Утисак се стиче да се Европа поприлично повукла откако је САД украјинску кризу претворио у пуни борбени анти-руски пројекат.

За америчке званичнике је постало уобичајено да америчко-кинеске односе представљају као централну тачку међународне политике. Почетком новембра, мало пре сусрета председника САД Барака Обаме са кинеским колегом Си Ђипингом, Џон Кери је у Вашингтону изјавио: „Односи између САД и Кине су од највеће важности за свет данас, и управо они ће у највећој мери обликовати будућност у 21. веку“.

С обзиром на глобално отопљавање и отапање леда, Арктик би могао да постане следеће велико поприште међународног сукоба. Руси претендују на велики део Арктика позивајући се на Конвенцију о праву мора из 1982.

Одговор је очигледан: треба коначно скинути ружичасте наочари и ићи својим путем, решавати своје унутрашње проблеме (економске, социјалне и остале) без обазирања на мишљење оних који данас напросто нису способни да нам буду пријатељи. Истовремено треба одустати од копирања оним западних решења и праксе који су туђи нашој менталности и култури.