Подешавања / Settings

У јуну 1919. године, на Париској мировној конференцији, закључен је и Версајски споразум између савезника Антанте и Немачке. У складу са овим уговором, Немачка је признала кривицу за рат. Морала је да врати неке територије околним државама, да плати ратну штету пет милијарди долара и да победничким државама да сву своју трговачку морнарицу. Притиснути теретом […]

Полазећи од докумената случајно пронађених у бечком Дворском архиву, ауторка прва разоткрива постојање одељења аустроугарског Министарства спољних послова које је у периоду 1896–1908 темељно финансирало читав механизам деловања својих конзуларних представништава на територији Османског царства, у циљу помагања развоја аутентичне албанске писмености. Успут, то одељење интензивно ради и на стварању националне свести Aлбанаца. Aнексијом Босне […]

Међу епископијама бивше карловачке митрополије пакрачка епархија је заузимала готово централни географски положај. А данас у великој српској патријаршији која, с малим изузетком, обухвата сав српски православни народ, она се налази на сјеверо-западној периферији. Њена област наиме, пружа се преко цијеле територије између Саве и Драве. Те велике ријеке наше чине уједно јужну и сјеверну […]

Непосредан повод за рат било је убиство надвојводе Франца Фердинанда, међутим, узроци су се налазили у вишедеценијској сложеној војно-политичкој ситуацији, ривалитетима и припремама за рат између великих сила у Европи. Ултиматум Принца Фердинанда је 28. јуна 1914. у Сарајеву убио Гаврило Принцип, члан Младе Босне, организације чији су циљеви били уједињење Јужних Словена и ослобођење […]

Говор српској војсци и резервном батаљону поручника Тасића из представе Свети Георгије убива аждаху. Како треба да се бори српски војник у борби против непријатеља

„Мојим народима!“, биле су прве речи манифеста цара Фрање Јосифа 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Србији.

„Сједињене Државе Велике Aустрије“ је био назив предложене, реформисане Хабзбуршке монархије који је имао за циљ да помири национализме унутар империје. Срби, који су тада били већина у БиХ и половина становиштва Краљевине Хрватске-Славоније, добили би само делић данашње Војводине.

Од јединог становника у селу, старца Мије, траже податке о броју српских трупа у том крају, особито на путу према Сави. У дужем разговору старац успева да их убеди да крену правцем где је било највише српских војника, истичући да их на другим путевима чека сигурна смрт од четника. На питање да ли им он није пријатељ, чича их назива бандитима и лошим људима. Непријатељска јединица прихвата правац који је предложио чича Мија, под условом да он иде напред.

„Још је 1902. године поскидала је руља ћирилске натписе са српских школа, са српске банке, са српске штампарије. И нема те руке, која је смела покушати да те ћирилске натписе поврати. Братимљења је било доста, али онај плод што га је извојевала руља над Србима у Загребу, мора да остане.

Модернизација српске војске, која је за негативну последицу имала милитаризацију друштва, показала је своје позитивне, чак изузетне, резултате после 27 године у Првом и Другом балканском рату.

Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату над Централним силама (Аустроугарска и немачко царство), вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар. По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне […]

У бугарској научној јавности не стишава се интересовање за један обимни историјски рад под називом „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896-1908)“, који је заснован на проученим документима Царског архива у Бечу, а и те како може бити интересантан и српској јавности.

Мало је Срба који знају каква је доброчинства чинила ова дама, ни већина Новосађана не би могла да се похвали знањем о својој суграђанки. И док свакодневно шетају Змај Јовином, Дунавском или Пашићевом улицом, не размишљају да су нека од најлепших здања у тим „шоровима“ припадала њој и да их је завештала граду Новом Саду. Многа племенита дела стоје уз име ове задужбинарке.

Под годином обнове нашег краљевства обично се сматра 1882. године, док се чињеница да смо били слободни од Турака и за време аустријске владе у 18. веку потпуно запоставља и игнорише. Ово је кратка прича о још једној држави за коју су Срби гинули

Бењамин Калај je за време управљања Босном и Херцеговином покренуо је лист „Бошњак“, увео термине „босански језик“ и „босанчица“, а објављена је чак и „Граматика босанског језика“.

Тамница народа,како су не без разлога звали «претечу ЕУ», обиловала је атентатима синова тих потлачених народа, па је целисходно подсетити «заборавне» експерте на неке од њих.

У престижном вашингтонском институту „Вудро Вилсон“ почетком месеца је одржана панел дискусија на тему „Први светски рат – О чему су мислили? Лекције којима нас је катастрофа научила“.

Током целог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим деловима огромна

Шта је Арчибалд Рајс писао у извештајима са фронта, који су објављени у швајцарској штампи пре 100 година. Против Србије „истребљивачки рат“. Стравични злочини над цивилима. Немају ни педаљ земље, али се не предају.

Шестог септембра 1914. године трупе Тимочке дивизије 1. позива, у покушају да пређу Саву и продру на територију Аустроугарске, доживеле су вероватно најтежи пораз у Првом светском рату.