Подешавања / Settings

На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустрoугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима. У Прњавору, Лешници, у Петковици, Липолисту, Цуљковићу, Добрићу, Богосавцима убијали су старце, жене, масакрирали децу.

Леп и ведар дан свануо је 28. јуна 1914. Обукао сам светло летње одело и кренуо да посматрам долазак престолонаследника Франца Фердинанда. По кеју којим је требало да стигне готово да није било људи. Чудило ме је што нема постројене војске. На том готово празном кеју атентатори су на шест места сачекали престолонаследника, а полиција ниједног није осетила – чудио се 20 година после судбоносног Видовдана Лео Пфефер, истражни судија у Сарајевском процесу.

Јучерашњи британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“.

Историју још учимо из аустроугарских књига. Волели бисмо нашу прошлост само да је довољно познајемо. Омаловажавање српске баштине почиње од 1918.

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске.

Свет се припрема за обележавање 100. годишњице почетка Првог светског рата, али и даље траје оштра академска расправа о томе ко је највећи кривац за њега.

Радмановић је оценио да је у пожару током демонстрација у петак страдао највреднији део архивске грађе не само у БиХ већ и у региону.

Када се 1901. упокојио у Бечу, краљ Милан Обреновић (1854-1901) резолутно је захтевао да не буде сахрањен у Србији, али Бог је хтео да Србија 1918. пригрли и северни део свог духовног простора, а тиме и наш манастир Крушедол и Миланов гроб у њему.

Припадници „Младе Босне“ су у Сарајеву 1914. довршили низ атентата дужи од шездесет година. Италијани, Мађари, Хрвати, па чак и Мексиканци нападали бечку царску породицу. Сви носе ореол хероја и мученика

Део Aрхива БиХ, коjи се налази у згради Председништва БиХ, данас jе изгорео у пожару коjи су изазвали учесници демонстрациjа. Директор ове институциjе Aндреj Родинис изjавио jе да jе нестала наjвредниjа и непроцењива архивска грађа.

Обележавање стогодишњице сарајевског атентата у Босни и Херцеговини већ неколико година повод је за нове поделе. И док су у Сарајеву на сцени покушаји да се изврши ревизија историје, оствари нека врста помирења са Аустријом, а Гаврило Принцип прогласи за терористу, Република Српска у томе не жели да учествује.

Арнолд Зупан, потпредседник Аустријске академије наука: Беч и Будимпешта претерано реаговали на Сарајевски атентат. Дража Михаиловић свакако није био издајник

Репресалије над цивилима правдане су тиме да је реч о „непријатељу наклоњеном живљу”

Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа.

Саговорник „Политике” у овој серији написа, професор универзитета у пензији Ханс Хаутман, али и други аустријски историчари, попут генералног директора Државног архива Волфганга Мадертанера, указују да је Виктор Адлер (утицајни социјалдемократски политичар и суоснивач политичке странке која и данас предводи Владу Аустрије), поткрај рата закључио да ће одговорност за рат и све страхоте сносити Хабзбург, никако послератна Аустрија.

У расправама аустријских историчара о обележавању стогодишњице избијања Првог светског рата појавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске војске над цивилним становништвом Србије, Пољске и Украјине

Patrijarh lukijan_f

Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство јер није био за рат.

„Има много више докумената који су познати, који много боље и јасније указују на то да је Аустроуграска имала офанзивне намере, довољно је прочитати ‘Продор на Балкан’‚ покојног историчара Андреја Митровића и видети да је то истражено. Такође треба подсетити светску јавност да је недавно на енглески преведена и његова књига ‘Први стветски рат'“, рекао је Антић.

Опште је познато да српска држава трпи разноразна условљавања од моћних западних земаља на свом путу ка чланству у ЕУ, али је најновије да су се уочи обележавања стогодишњице Првог светског рата ти притисци проширили и на обележавање великог оружаног сукоба у који је свет ушао с почетка 20. века.

Аустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Подриња од српског народа. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора