Подешавања / Settings

Књига „Шта Европа жели“, у коауторству хрватског филозофа, писца и активисте Срећка Хорвата, и словеначког филозофа, светски признатог професора Славоја Жижека постала је апсолутни бестселер најпре у Европи и у Америци (објављена је 2013. на енглеском, затим је доживела издања на још десетак светских језика), а током ове године и у региону.

И данас век после Великог рата упорно се у земљама ЕУ шири лажна прича о прљавим, вашљивим «балканцима», а заборавља се да су иако малобројни, српски лекари били одлични интернисти и хирурзи школовани у земљама западне Европе.

Масакри над цивилним становништвом које су аустроугарски војници починили на почетку рата изведени су по налогу Врховне команде Хабзбуршке монархије. О аустријској страни злочина прича Антон Холцер, једини аустријски историчар који се у протеклих сто година бавио истраживањем злочина у Мачви.

Бранећи сваку стопу своје земље, српски војници за десетак дана борбе натерали су аустроугарску војску у безглаво повлачење ка Дрини.

Аустроугарска врховна команда планирала је да за седам дана покори Краљевину Србију. Српска војска, иако слабија, извојевала је величанстевну победу. Успех у Церској битки дошао је у критичном тренутку када су на осталим фронтовима савезници трпели огромне губитке.

Сведочанства о Церској битки, као и о збивањима у околини бојишта дали су и странци – новинари, чланови хуманитарних мисија, истраживачи, али и војници који су се борили у редовима аустроугарске војске. Сви они су описивали величину и значај српске победе у Церској битки, али и пустош коју је рат оставио, а нарочито злочине које су аустроугарски војници починили у Србији

Аустријанци као правни наследници бивше „црвене монархије“ мораће поново да оспособе бетонска утврђења, која су га у последњем великом рату чувала од диверзија.

При­ли­ком исто­риј­ске по­се­те аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Ри­чар­да Ник­со­на Пе­кин­гу, ње­гов др­жав­ни се­кре­тар Хен­ри Ки­син­џер упи­тао је ки­не­ског ше­фа ди­пло­ма­ти­је Чу Ен­ла­ја шта ми­сли о Фран­цу­ској ре­во­лу­ци­ји. Од­го­вор је Аме­ри­кан­ца оста­вио без тек­ста: „Још је ра­но из­во­ди­ти за­кључ­ке”.

Аустро-Угарска је тог 28. јула 2014. године објавила рат Србији, а тиме је, како ће се испоставити, почео и Први светски рат. Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом. Телеграм је садржао три реченице.

Александру Боричићу, председнику Одбојкашког савеза Србије, спорт није једина страст. Паралелно са бројним обавезама које има као спортски функционер, живи живот пасионираног филателисте

Упркос посебностима различитих епоха, паралела Хабзбурговаца између Аустроугарске монархије и ЕУ– када се има у виду не само савремена разлика севера и југа, јачих и слабијих држава, већ и устројство ЕУ бирократије – у структурном смислу је важећа.

Аустроугарска је премало размишљала о придобијању благонаклоности српског становништва и направила грешку што се није зауставила после одговора српских власти, које нису хтеле рат, на ултиматум из Беча

Сазнајте шта су тадашње најчитаније српске новине, „Политика”, на дан 18.06/01.07. 1914, писале о последицама Сарајевског атентата:

Србин током Првог светског рата за Аустроугарску монархију у Бечу контролисао садржај писама. Преписка наших људи мобилисаних на противничкој страни, заробљеника у непријатељским логорима и интернираца, сачувана и објављена у књизи захваљујући Владиславу Пандуровићу

Узбудљива хроника породице Адамовић на својеврстан начин сведочи о менама људи и догађаја који су походили овај велики град.

Слобода је, како се испоставља, глупи сан који доноси само невоље. Ропство је далеко боље – поклони се и почни. За љубљење и кроткост спрам било које Аустроугарске, данас се може добити много награда

У сукобу два претендената на угарски престо после турске победе на Мохачком пољу, самозвани српски цар Јован Ненад је мудро изабрао страну аустријског надвојводе Фердинанда. Он не само да му је био најмање опасан противник, него је и давао најбоље гаранције за државу коју је почео да ствара од тла данашње Бачке.

Први светски рат поставио је темеље ратне пропаганде, а зараћене стране трудиле су се да непријатељу, поред оружјем, ударце задају и на папиру. Подругљиви плакати, цртежи и мапе користиле су се да морално омаловаже и понизе противника, а све у циљу оправдавања сопствених ратних циљева. Своје место на пропагандним мапама у време Великог рата нашла је и Србија која је најчешће предстваљана као недовољно јака да нанесе штету или пак варварска, дивља и примитивна.

На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустроугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима – убијено је 1.253 лица, међу којима 288 жена и 77 деце од једне до десет година.

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.