Широм Руске Федерације јуче су поводом 79 година од победе у Великом отаџбинском рату одржане војне параде, а централна Парада победа традиционално одржана је у Москви. Међутим, мање је позната чињеница да се у Тули, на централном градском тргу, сваке године одржава парада на којој се, између осталог, приказују нека од најинтересантнијих средстава ратне технике руске производње.

У питању су углавном експериментални или примерци возила и наоружања који нису ушли у фазу серијске производње, тј. не користе се у великој мери. Стога је парада у Тули, једна од ретких прилика где се могу видети модели, може се рећи, ретких возила, међу којима има и оних који подсећају на возила из филмова попут „Побеснелог Макса“.

Још један интересантан детаљ забележен у Тули јесте и то што је одмах иза Т-34-85 који је предводио колону војних возила, продефиловао и ремонтовани вишецевни ракетни лансер БМ-13, боље познат по чувеном надимку – „каћуша“.

Ради се о првом самоходном вишецевном ракетном лансеру, конструисаном током Другог светског рата који је имао значајну улогу током одбране Совјетског Савеза и касније офанзиве Црвене армије. Због специфичног и за непријатеље застрашујућег звука до ког долази приликом лансирања ракета, БМ-13 је добио и други надимак – „Стаљинове оргуље“, док је „каћуша“ постала готово универзалан назив за све руске вишецевне системе.

Мобилне извиђачке станице 

Поред стандардних оклопних транспортера и борбених возила пешадије, попут БТР-82А и БМД-4М, тргом у Тули су продефиловала и возила која служе као мобилне извиђачке платформе ПРП-5 „марс-2000“ настале модификацијом БТР-82 и БМП-3.

„Марс“ се користи за оптичко и радарско извиђање терена и служи за откривање и идентификацију различитих копнених циљева у било које доба дана и ноћи, у свим временским условима. Захваљујући напредним оптоелектронским уређајима, радарима и комуникационој опреми ПРП-5 откривене координате противничких циљева прослеђује командним возилима артиљеријских јединица, на основу којих посаде артиљеријског оруђа подешавају параметре за гађање.

Извиђачки комплекс, односно купола се може монтирати на готово све платформе велике проходности и састоји се од телескопске хидрауличне антене која се подиже на висину од 6 м, оптоелектронског блока са камером високе резолуције, термовизијском справом и ласерским даљиномером и малогабаритног радара са фазном антенском решетком. Радар може идентификовати људске циљеве на даљинама до 6 км, док је за опрему у покрету, попут тенкова или самоходних хаубица, највећи домет за октривање 15 км.

Без обзира на које возило се монтира, ПРП-5 задржава карактеристике платформе у погледу проходности и вожње по суровом терену, као и амфибијске способности (уколико их возило носач има). Исти је случај и са нивоом заштите, а сам „марс“ подразумева уградњу система за електронске противмере са различитим сензорима и диспенсерима димних кутија. 

Оно што се мења је наоружање, јер се због уградње нове куполе главно оружје возила носача мора уклонити. Ипак ПРП-5 за самоодбрану може користити даљински управљани тешки митраљез КПВ у калибру 14,5 мм са борбеним комплетом од 1.000 метака.

Друга мобилна извиђачка платформа представљена у Тули била је РХМ-9 која се користи за обављање задатака у условима изложености радијацији, хемијском и биолошком загађењу. Ради се о систему заснованом на „Камазовом“ возилу 63969 „тајфун-к“ са погоном 6х6 и према мишљењу многих војних стручњака оно представља једно од најнапреднијих у својој класи.

Доступни подаци наводе да РХМ-9 може аутоматски препознати више од 3.000 различитих хемикалија, након чега прикупљене информације прослеђује командним центрима преко система за контролу и командовање или радија. Откривање штетних честица могуће је на дометима до 25.000 м.

Посада унутар возила заштићена је оклопом „Камазовог“ возила, које је отпорно на дејство муниције у калибру 14,5 мм и то противоклопних метака, као и на дејство минско-експлозивних средстава са 8-10 кг ТНТ-а.

„Каћуша“ за даљинско минирање, „корнет-д“ и унапређени БМД-2

На овогодишњој паради у Тули продефиловао је и вишецевни систем за даљинско минирање – „земљеделије“ („пољопривреда“ на руском језику), који по свом изгледу подсећа на вишецевне ракетне лансере као што је БМ-21 „град“. 

Систем се састоји од камиона на на чијем подвозју су монтирана два вишецевна лансера и контролна кабина за њихово управљање. Лансери имају по 25 цеви распоређених у пет редова по пет и служе за дејство ракетама у калибру 122 мм, наоружаним противтенковским или противпешадијским минама, које се „расејавају“ приликом напуштања пројектила.

Због тога, једно лансирно возило „земљеделија“, уз допуну муниције, може минирати подручје које обухвата површину еквивалентну величини неколико фудбалских терена и то за око 10 минута, на дометима између пет и 15 км у зависности од коришћених мина.

Овај систем се одлично показао током изградње „Суровикинове линије“ непосредно пред почетак украјинске летње офанзиве 2023. године. Уз помоћ „пољопривреде“, инжињеријске јединице Оружаних снага РФ у кратком временском року успеле да створе огромну количину пространих минских поља на кључним правцима напада украјинских трупа.

Посебну пажњу завређује и пролазак савремених ловаца тенкова – „корнет-д“, који су конструисани интеграцијом вишенаменског возила „тигар-м“ и противоклопног ракетног система „корнет-м“. „Корнет-д“ наоружан је са два аутоматизована лансера, са по четири лансирне цеви, а у борбеном комплету једног возила налази се 16 ракета – осам у цевима спремно за употребу и осам у задњем делу возила.

Будући да се ради о модернизованој варијанти „корнета“, оператер наоружања се може ослонити на камере високе резолуције за дејство у дневним условима и термовизијске нишанске справе треће генерације. Главна предност ове верзије „корнета“ је што поред стандардног полуаутоматског ласерског навођења на циљ, има и опцију „испали и заборави“.

Осим „тигрова“, приказано је још једно борбено возило наоружано „корнетима“. У питању је БМД-2М „берег“, опремљен истоименим модулом са унапређеним наоружањем. Главно оружје модернизованог возила је аутоматски топ 2А42 у калибру 30 мм, док је секундарно спрегнути митраљез ПКТ у калибру 7,62х54 мм.

Поред топа и митраљеза који су стандардно наоружање овог возила руских падобранаца, у склопу борбеног модула „берег“ налазе се већ поменути „корнети“ и аутоматски бацачи граната АГС-17 у калибру 30 мм.

Уз побољшано наоружање, уграђени су и нова осматрачко-нишанска справа, ласерски даљиномер и термовизијска справа са системом за аутоматско праћење циља.

Наоружани „пикапови“ и „багији“ чеченске производње

На крају, вредни помена, не толико због ватрене моћи или нивоа заштите, већ првенствено због свог специфичног изгледа, су и пикап камионети АГ-43 и „баги“ возила пореклом из Чеченије „чаброз м3“.

АГ-43 представља камионет намењен за брз превоз људства, опреме и горива, а захваљујући специфичном дизајну бочних страна омогућено је брзо искрцавање трупа или средстава које носи. У товарном простору је могуће превозити до осам војника, девет барела нафте или три стандардне палете са опремом попут муниције, хране итд.

Због изузетно издржљивих гума израђених од 10 или 14 слојева, кретање возила је могуће чак и када се једна или више њих у потпуности издува. За самоодбрану и покривање током искрцавања АГ-43 је опремљен митраљезом у калибру 7,62х54 мм.

Што се тиче „чаброза“, по свом изгледу овај „баги“ заиста подсећа на возила из филмова као што је „Побеснели Макс“. Главна намена му је патролирање по неприступачном терену, а као и АГ-43, чеченски „баги“ се такође може кретати великим брзинама – око 130 км/ч.

Посаду чини три човека, од којих двојица седе у предњем, док им преостали члан седи окренут леђима у задњем делу возила. Трећи члан је оператер наоружања, а у зависности од потребе задатка „чаброз“ може бити опремљен аутоматским бацачима граната или митраљезом у калибру 7,62 мм. Сувозач такође може бити наоружан митраљезом који се поставља на предњи ослонац.

Уграђено је и више носача на које се може закачити различита опрема, а посада може понети и додатне канистере за воду и гориво. Ипак, најинтересантнија ствар код чеченског „багија“ јесте то што су се 2018. године појавиле информације да ће Војска Србије бити један од његових корисника, као и да је уговорена набавка 20 возила овог типа, међутим није познато да ли је до испоруке дошло.