Руси су стали у освајању територија – Украјинци су сада у великој опасности

16:02 29.09.2023.

Прошле зиме линија фронта у Украјини остала је готово непромењена. Русија је намеравала да заузме целу територију Донбаса, али су њене трупе напредовале веома споро.

Украјина је у контраофанзиви постигла минималан успех. Обимна и густа минска поља и утврђења значе, да је сваки напад изузетно скуп за украјинске оружане снаге.

Упркос девет месеци крвавих борби, мање од 1.300 квадратних километара територије, променило је власника од почетка године. Продужени застој на бојном пољу могао би да доведе до слабљења западне подршке Украјини.

Обе стране су започеле годину са изузетно амбициозним циљевима- Москва је намеравала да преузме контролу над целим регионом Донбаса, а Украјина је хтела да подели руске снаге на два дела нападом на југу.

Међутим, ни једна ни друга страна нису успеле да остваре оно што су желеле. После девет месеци исцрпљујућих борби и великих губитака, линија фронта је остала практично непромењена.

Мање територија је променило власника у августу него у било ком другом месецу од почетка сукоба, према анализи података „Њујорк Тајмса” Института за проучавање рата. Иако је Украјина остварила мање успехе на југу, Русија је у целини успела да заузме нешто више територије, углавном на североистоку.

Упорна борба одвијала се дуж целе линије фронта за сваки километар територије. Кијев није успео да понови брзи продор који је успео да оствари прошлог септембра у области Харков.

Ове године су се Русија и Украјина суочиле са истим изазовима. Обе стране се боре на истоку за позиције које су ојачаване месецима, а у неким случајевима и годинама. Искусни војници и команданти који су погинули на почетку сукоба, замењени су новим регрутима којима често недостаје обука.

Током контраофанзиве, украјинске снаге са великим потешкоћама крећу напред на отвореним подручјима југа земље. Они се суочавају са огромним минским пољима и миљама утврђених положаја – рововима, противтенковским јарцима и бетонским баријерама – које је Русија подигла прошле зиме да успори напредовање кијевских возила и натера Украјинце на положаје, на којима би их било лакше напасти.

Ако сумирамо достигнућа обе стране, Русија сада контролише око 500 квадратних километара територије више него на почетку године.

Уместо да настоје да брзо напредују, чини се да руске снаге сада радије држе територију коју су већ заузеле, каже Марина Мирон, стручњак за војне студије на Краљевском колеџу у Лондону. „Москва ништа не губи, али се ни не креће напред“, објаснила је она.

Број руских војника на бојном пољу је скоро три пута већи од броја украјинских војника. С обзиром на број становника, Москва може себи приуштити да се брани дуго времена – то је у њеном интересу.

„Цела стратегија Руса у Украјини сада је да дозволе Украјинцима да јуришају на одбрамбене положаје, убију што више Украјинаца и униште што је могуће више западне опреме“, додао је Мирон.

Данас Русија контролише око 18% некадашњих територија Украјине – површине веће од територије Швајцарске. Реч је о Криму и делу територија на истоку које Москва контролише од 2014. године.

Успоравање контраофанзиве носи огромне ризике за Кијев. Ако не успе да покаже способност да заузме велике делове територије, западна подршка би могла да ослаби због недостатка политичке воље или невољности да пребаци још више опреме у Кијев, посебно зато што ће бити потребно неколико година да се сачека на нове залихе оружја.

„Русија покушава да сачека тренутак, када Запад буде окренуо леђа Украјини“, објашњава Мирон.

Украјинске трупе настављају да јуришају на руске одбрамбене положаје на југу. У августу су успели да преузму контролу над селом Работино, а последњих дана успели су да пребаце своја оклопна возила поред главне противтенковске одбране код Вербова, која се налази око 13 километара западно. (Према руском Министарству одбране, нема промена у тактичком положају руских трупа у наведеној области)

Ипак, Украјинци имају све мање времена да направе смислени продор у својој контраофанзиви. Обилне падавине почеће у октобру, а јесење отапање могло би да представља озбиљну препреку тешкој војној опреми, попут недавно пристиглих америчких тенкова Абрамс и британских Челенџера. „Када крене блато, Челенџер тежак 75 тона ће се једноставно утопити у њему“, објаснила је Мирон.