ПУКОВНИК у резерви, главни и одговорни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“, бивши официр Генералштаба Оружаних снага Русије. Све је то – Виктор Мураховски, а управо он је оценио тренутно стање руских Оружаних снага и говорио о томе, шта их очекује у будућности.

Да ли је Русија због међународне ситуације увучена у глобалну трку у наоружању?

Апсолутно сигуран да није и да неће бити. Уосталом, овог месеца је председник Путин то још једном потврдио. Двадесет билиона рубаља предвиђено је за државни програм наоружавања до 2020. године и је сав новац за то. Преко тога неће бити издвојена ни пара. Подсећам да је овај програм усвојен још 2011. године. Осим тог новца, ни оружане снаге (ВС), ни одбрамбена индустрија неће добити ништа. Нарочито не у тренутној економској ситуацији.

Стога нема никаквог смисла говорити о некаквој трци у наоружању. Све иде по плану, утврђеном још пре неколико година.

У првих пет година, од 2011. па до краја ове године, значајна средства су усмерена на развојно-истраживачки рад, то јест на креирање оружја нове генерације. Сада је тај рад завршен и ми прелазимо на примену наоружања и серијску производњу оружја нове генерације.

Ово се односи на све сфере: оклопнотенковску, ваздушно-ракетну, авионе, хеликоптере, артиљерију, индивидуалну борбену опрему, стрељачко наоружање. Све ове породице наоружања нове генерације ће ући у серијску производњу 2016-2018 године.

Код оних који информације добијају из медија, може се створити осећај трке у наоружању – али од тога нема ништа. У првих пет година програма, од 20 билиона рубаља потрошена је трећина. Преостале две трећине биће потрошене од 2016. до 2018. године, због чињенице да ће ново оружје ући у масовну производњу и да ће га Оружане снаге куповати.

У овом тренутку се развијају оружја будућности – војници-роботи, некакви невероватни летећи дронови – то јест, ускоро ће се рат добијати техником а не људским напором. Како код нас стоје ствари по том питању?
Министар одбране је у извештају 11. децембра – на проширеној седници одбора Министарства одбране – рекао да је 2011. године руска војска располагала са само неколико десетина беспилотних летелица, а у децембру ове године – са више од 1700. То је један од показатеља.

Беспилотне летелице немају посаду. То је даљински уређај за извиђање, за електронско ратовање. Сада се завршава развојно-конструкторски рад на њима и у бликој будућности ћемо имати ударне, стратешке беспилотне летелице које могу деловати у опсегу од неколико хиљада километара, а и низ других сличних средстава.

Осим тога, развијају се роботски уређаји војне намене за копнену војску и ваздушне снаге, као и беспилотни системи, надводни и подводни. На једном од састанака, који је председник одржао у Сочију, појавио се кадар – дубоководног торпеда изузетних карактериситка који носи нуклеарну бојеву главу. Он се такође рачуна у роботске системе даљинског дејства.

Развијају се и аутоматизовани системи упављања војском и оружјем. На пример, у Националном центру за одбрану направљен је суперкомпјутер, најмоћнији у Русији, који омогућава да се у реалном времену врши како управљање војском, тако и обезбеђивање подршке државној одбрани, уз њену истовремену контролу.

Ради се и на хиперсоничним средствима у корпорацији „Тактичко ракетно оружје“, као и на ласерском оружју које се финансира из Фонда за напредне студије који је формиран пре неколико година, али већ даје одређене резултате. У Министарству одбране функционише Генерални директорат научно-истраживачке активности и технолошке подршке напредним технологијама.

У државном програму наоружања, поред основних делова – тзв. књиге о врстама и родовима војске (морнарица, авијација) – постоји посебан департман и посебно финасирање дугорочне перпспективе, овај департман ради на стварању кључних технологија.

На много начина се овакви програми реализују заједно са пројектима које финансира Министарство индустрије и трговине. На пример, развој мотора, развој нових материјала, електронских компоненти и тако даље. Ово је огромно подручје активности.

Многи стручњаци и војни експерти, укључујући и мене, сматрају да је неопходно издвојити више средстава. Надам се да ће у наредном владином програму (до 2025. године) тако и бити.

Ви фактички тврдите да руски генерали не воде јучерашње, већ се припремају за високотехнолошке ратове?
Ми смо већ сада у стању да изводимо прилично високотехнолошке борбене акције. Желим да вас подсетим на операцију подршке мирном спровођењу референдума на Криму. Руске Оружане снаге су то одрадиле на такав начин да је то било апсолутно неочекивано за обавештајне структуре НАТО-а, САД и других земаља. Тада су биле блокиране све могућности војног супротстављања или војних провокација на територији Крима.

Такође ћу подсетити на операцију у Сирији, где смо успели на удаљеном ратишту у најкраћем могућем року да формирамо ваздухопловну базу и да применимо сва савремена средства за уништавање. Сви су видели резултате. Један од најновијих је – лансирање из подводног положаја крстарећих ракета из породице „Калибр“.

Прича се да је то лансирање обављено како би се показало да је Русија достигла стратешки паритет са САД. Да ли је то истина?

Не сумњам у то. Ако говоримо о стратешким нуклеарним снагама (СНС) – ту се увек одржавао паритет. На пример, ове године СНС су добиле 35 нових балистичких ракета. На дужност је ступило пет пукова стратешких ракетних снага, опремљених најсавременијим системом „Јарс“. Нема никакве сумње у задржавање паритета са Сједињеним Државама у тој области.

Ако говоримо о проценту опремљености модерним оружјем, Стратешке ракетне снаге и стратешке нуклеарне снаге у целини имају најбоље показатеље од свих видова и родова војске – око 56 одсто.

Пре Крима и Сирије, у руској и светској јавности постојао је утисак да руска војска деградира. Од тада су прошле две године. Како бисте у овом трентуку оценили промене у руској војсци и њено стање?
Желео бих мало да појасним. По први пут су се западни војни експерти и војно-политички врхови западних земаља и земаља НАТО-а забринули 2008. године – након што је руска војска, у суштини, разбила грузијске војне снаге. А њих су, да вас подсетим, припремали Американци, наоружавали израелски и стручњаци из Украјине који су учествовали у стварању и експлоатацији система противваздушне одбране. И одједном онаква увреда – за само неколико дана потпуни пораз. И само захваљујући наредби председника Дмитрија Медведева – наша војска није заузела Тбилиси.

Сећам се изјава страних експерата, посебно америчких, о томе да је руска војска продемонстрирала како функционише „парни ваљак“ офанзивне совјетске армије. Они су такође нашли и много недостатака. Али, и наше руководство је увидело одређене недостатке у акцијама војске.

Стога је 2008. године, након догађаја у Јужној Осетији и после присиљавања Грузије на мир, уследио указ председника којим је покренута темељна војна реформа. Насловљен је био „О неким питањима Оружаних снага Русије“.

Реформски програм, по којем се сада обављају војна изградња и јачање технике Оружаних снага постављен је тада. То се мора разумети. Дакле, није се током само последње три године, нити одједном и ниоткуда, родила нова руска војска. Апсолутно не, то је дуготрајан посао који се ради од 2009. године. Али, тек сада видимо резултате пет или шест година рада.

Морам да истакнем да је руска војска заиста добила нове квалитете. Не само у смислу повећане количине нових модела војне опреме, већ у сваком погледу: у погледу комплетирања личног састава, укључујући и генерале, официре, подофицире, нареднике, војнике. Коју год категорију да погледамо – свуда је све радикално обновљено и квалитативно измењено.

Ако говоримо о људима – сада је попуњеност оружаних снага 92 одсто. То је веома висок проценат, али још увек недовољан.

Министарство одбране предлаже годишње повећање. Следеће године ће се вероватно доћи до 94 одсто.

Ако говоримо о официрима, код нас је, у ствари, обновљен и коначно у потпуности профункционисао систем војног образовања: 26 високих војних образовних установа. Годишњи број студената – око 11 хиљада људи. На конкурс се у неким војним школама по први пут у последњих неколико деценија пријављује 8-9 људи за свако место.

Што се тиче обуке наредника, у установама у оквиру специјалног програма средњег професионалног образовања учи 6200 људи. Већ добијамо професионалне нареднике. Ово значајно мења ситуацију у јединицама, четама и батаљонима. Професионални наредник је нова појава у нашој војсци, што је веома важно.

По први пут ове године, број уговораца је премашио број редовно мобилисаних регрута. На данашњи дан у војсци служе 352,000 уговораца и 297.000 регрута. Ова пропорција ће наставити да се повећава у корист уговораца. До краја следеће године планирано је 384 хиљаде уговораца. До 2018. – 425 хиљада. Као што је рекао министар одбране, то није плафон. Ако то дозволе финансијско-економске околности, тај се број још може повећати.

Ситуација са наоружањем и војном техником се такође драматично изменила. Сећам се како се 2011. године, када је усвојен државни програм наоружања, појавила цифра испрвности оклопних возила – износила је око 30 одсто. Можете ли замислити колико је то ниска стопа! У авијацији – колико-толико боље, али и даље ниже од 50 одсто. Сада је стопа исправности технике, достигла 90 одсто. И та цифра ће наставити да расте.

Ми смо премашили план за опремање савременом технологијом. Председник је својим мајским указима 2012. године одлучио да до краја 2015. године Оружане снаге морају бити опремљене модерним оружјем са не мање од 30 одсто. Резултат ове године је – 47 одсто, што значи да идемо унапред и пребацујемо задатке које је поставио председник. До краја 2020. године планирамо не мање од 70 одсто, односно од 70 до 100. Јасно је да ће стратешке нуклеарне снаге бити сектор у којем ће опремљеност савременим технологијама износити око 100 одсто, то је наш приоритет.

Али и у ваздушно-космичким снагама и у морнарици ће бити високи проценти. Нешто мање – у снагама опште намене, копненим и ваздушно-десантним снагама. Ипак, ово је још увек веома добар резултат, достојан технички најнапреднијих војски на свету. Више од 70 одсто нове техннике у снагама опште намене – одувек је био сан и руске, и совјетске армије.

Руска војска се сада налази на нивоу водећих војски света?

Ја бих рекао, да. Ако гледате по формалним показатељима – опремљеност модерним технологијама, финансирање, однос официра, подофицира и војника, однос уговораца – ми заостајемо само за САД. Али, постоје и неформални показатељи – војно-патриотско васпитање, спремност да се бори и умире за Отаџбину, морал, војничка традиција и тако даље. Процењујем да је тренутно стање руске војске веома добро.

Ваша прогноза: да ли ћемо следеће године живети мирно?

Апсолутно сам уверен. Нама то пре свега гарантују руске Оружане снаге. Сигуран сам да никаквог рата неће бити. Ми ћемо наставити да одрађујемо одређене задатке изван својих граница. Али, то неће утицати на цивилно становништво. Неће бити ратног стања. Биће мирно време, а Оружане снаге РФ ће решавати своје специфичне задатке.

Fakti

Ознаке: армија, рат, Русија