Прочитај ми чланак
Анализа: Велика Британија и ЕУ, хоће ли превагнути приватни интерес или заједничко тржиште?
Још једна сапуница са унапред знаним исходом, попут фискалне литице. Овај пут први човек Европске Уније Ван Ромпуји упозорава Британију.
У Британији влада велико антиевропски расположење, а у политичким странкама једино у УКИП-у (Странци за независност Уједињеног Краљевства). Било какве приче да су Конзервативци, Лабуристи или Либерал-Демократе против ЕУ или да желе ‘лабавије’ везе с ЕУ немају основе. Њихова политика до сада то потврђује. Стога и претња Ван Ромпеја није упућена Камерону него енглеском народу и УКИП-у, али то је и реторика којом се оправдава позиција која се држи. И ништа више.
Њујорк тајмс се тиме бавио у тексту ‘Званичник упозорава Британију да не напушта Европску Унију’. Зашто ‘званичник’, а не први човек ЕУ? Вероватно мали ‘спин’ (улепшавање речи) да би људи читали даље чланак да сазнају који је то функционер. У наслову је било веома једноставно написати име дотичног званичника.
Што каже НИТ? А што каже Ромпеј? Прво НИТ. ‘Након 40 година након што се Британија придружила претходници Европске Уније, дебата о будућности државе у Унији је све већа, а високи званичник ЕУ је упозорио да било какав потез да се поново преговара о чланству Британије у ЕУ може срушити блок.’
Ово је обична реторика. Камерон ће пристати на референдум једино ако му вода дође до грла, а за то нема никаквог разлога. Излазак из ЕУ је жеља великог дела Британаца, али не и највећег дела политичке класе. Стога од напуштања ЕУ нема ама баш ништа.
Уосталом, и када се гласало за Европски устав, поновно се гласало али под другим именом. Механизам за напуштање Уније не постоји нити постоји воља политичара да се то догоди. Нити Грчка, нити Шпанија, нити Уједињено Краљевство неће напустити ЕУ или еврозону (Шпанија и Грчка) осим у два случаја: тоталног економског колапса (и тада је упитно) или да заврше као Сирија (шансе за то су никакве).
Предвиђања о рушењу ЕУ се могу односити једино на све већу катастрофалну ситуацију у многим земљама чланицама. ЕУ и евро за сада остају где јесу, а економска ситуација ће бити све гора. Словенија, Словачка, Балтичке земље, Бугарска, Румунија, Мађарска, Кипар долазе на ред. Затим ће бити проблема с Чесима јер су велики скептици, ау међувремену ће јаче државе попут Аустрије, Немачке, Холандије и слично тражити своје злато и трпати сопственим новцем рупу без дна. То ће и њих довести на руб пропасти.
Што се других предвиђања за ЕУ тиче, највероватније је да ће бити још много демонстрација, раста екстремних група, још ће неке земље добити баилоут, Немачка ће се мусти колико је то могуће, али не превише јер је локомотива потребна, завладаће велико сиромаштво, земље које сада у чуду гледају Шпанију и Грчку већ крећу њиховим путем …
ЕУ као почетни концепт није изгледао уопште тако лоше, али пракса је већ нешто потпуно другачија. Ипак Италија и Шведска не могу бити у једној заједници јер немају ама баш ништа заједничко осим што у њима живе људи. Како ће се све то завршити, нико не зна. Јело се кува у лонцу и већ врије, али да ли ће бити јестиво на крају овог економског хаоса? Сигурно не.
Ромпеј каже да би напуштање Европске Уније од стране Уједињеног Краљевства било као гледати ‘пријатеља који одлази у пустињу.’
Камерон мора мало речима жонглирати да би одржао мир, што на улици, што у умовима грађана, па ће некада и рећи нешто што грађани Уједињеног Краљевства желе чути или ће напустити седницу у Бриселу (гласање о буџету или слично) да би код куће мислили да се нешто чини по питању расположења већине грађана. А ти преговори о буџету ЕУ су били веома слични преговорима о фискалној литици. Ако се то уопште може звати преговорима.
У интервјуу за Гардијан Ван Ромпеј је рекао да би поновно преговарање (опет неко преговарање) односа Уједињеног Краљевства и Европске Уније могло довести у питање оно што Камерон највише цени. Ван Ромпеј тврди да је то заједничко тржиште с 500.000.000 људи где људи послују без граница (можда физичких, у смислу прегледа путовница, али оних бирократских итекако има). Како ‘пустиња звана УК’ може угрозити заједничко тржиште кад немају чак ни еуро?
Проблем за свих њих није излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ него нагли раст УКИП-а. Релативно непозната странка пре 5-6 година је сада постала једна од главних тема на улицама Британије. Њен вођа Nigel Farage је добар познаник Ван Ромпеја па је чак и био кажњен са 2980 евра јер је рекао да Ван Ромпеј ‘има харизму као мокра крпа и да изгледа као обични банковни чиновник’.
Стога овде говоримо о обраћању Ван Ромпеја Британцима и УКИП-у, а не Камерону. Камерон није проблем за Брисел. Понекада ће се они мало посвађати око новца кад је буџет у питању, али ништа више.
А за Камерона, Клејџа (вођу Либерал-Демократа) и Милибанда (Лабуристи) није проблем Ван Ромпеј него УКИП. УКИП се понаша као дете које не слуша родитеље и добија подршку околине и то јако љути родитеље. Дете се отима контроли.
УКИП инсистира да се напусти Европска Унија, чак су једном инсценирали сахрану евра и носили ковчег, а поготово желе јачу контролу граница. Неко ће рећи, националисти, не желе да људи долазе у Уједињено Краљевство. Треба рећи да је та земља крцата имигрантима па је питање колико их уопште може више стати? Осим тога, Велика Британија никада није било обећана земља, а након увођења мера штедње, то није сигурно.
Појавио се још један проблем за велике странке у Уједињеном Краљевству. Очигледно су неки лордови схватили да је економски враг однео шалу и да могу остати без своје имовине због сталног помагања другим државама путем Брисела, па сада прелазе у УКИП. Тако Камерон и друштво губе угледне чланове који сада другачије размишљају како заштитити властити интерес.
Ако јако пуно новца одлази у Брисел (иако лордови сигурно нису велике платише пореза, ако уопште), зашто рискирати с Бриселом кад је боље имати независну државу без веза с ЕУ. Стога је Ван Ромпуиево упозорење упућено и тим истим лордовима који су постали нервозни због свега што се догађа. УКИП им нуди концепт ‘прво Британија, све остало касније’, па им то звучи веома привлачно.
Очигледно је да ће ипак приватни интерес превагнути пред заједничким концептом Европе (као у случају лордова који напуштају Конзервативце итд ..), али ни концепт Европе се неће предавати. Биће то једна жестока битка у којој ће се појединци наћи на раскрсници: приватни интерес или интерес пројекта. Доћи ће тренутак када неће моћи задовољити обе жеље. Тако ће бити иу Уједињеном Краљевству, али не Камерону већ неком другом премијеру.
Док ситуација постане зрела да Велика Британија напусти Европску Унију, проћи ће још времена ако не дође до радикалног заокрета оних који су стварни владари Британије, а не парламент (Краљица и богате породице) у случају да схвате да је Европска Унија постала пропали концепт. Како год, ако иједна држава изађе из ЕУ, то ће бити Уједињено Краљевство јер једина има довољну политичку моћ за то урадити. Грчку можемо заборавити.
Они немају где.
