(Фонд стратешке културе)

Поводом петогодишњице грузијског напада на Јужну Осетију у главном граду те републике, Цхинвалију (Цхинвалу), и по областима, 7. и 8. августа су одржане пригодне свечаности. Првог дана је одржан скуп „Ништа нећемо заборавити…“ и „Жива светлост успомена“.

Почетак првог скупа је био код срушене зграде у којој је био смештен руски батаљон Мешовитих снага за одржавање мира, а настављен је код села Тбет у „Музеју Спаљених душа“ и завршен на Позоришном тргу у Цхинвалу. Други скуп је такође одржан на Позоришном тргу, но касно увече, пред поноћ. 8.августа у Цхинвалу је отворена изложба фотографија које су овековечиле догађаје августовске агресије. А затим се прослава наставила на улицама Цхинвала – положени су венци на местима где су погинули заштитници града. Осим тога, постављен је и камен-темељац за меморијални комплекс Заштитницима Отаџбине. Успомена на те догађаје је обележена и у Москви…

У времену које је прошло од врелих августовских дана 2008.године јавност се упознала са великом количином материјала који су омогућили да се обнови сећање на то како су, буквално по минутима, текли догађаји. Под притиском чињеница које је немогуће негирати и сведока (међу њима и Грузина) пропагандна машина Михаила Саакашвилија, својски подржана од стране Запада, почела је да се повлачи, све док није сасвим сломљена. Да се присетимо само чињенице да је командант грузијских „миротвораца“ Мамук Курашвили изјавио да грузијска армија спроводи операције ради „обнове уставног поредка“. За 13 часова, 8. августа, припремана је „Победничка парада“ за коју је већ све било припремљено. Према сведочењу бившег руководиоца канцеларије грузијске владе Петр Мамрадзеа планирано је да у Цхинвалеу говори Саакашвили, онако како је то било 2004.године у Батуму, када је са власти свргнут Аслан Абашидзе. Требало је да изговори реченицу: „Драги моји земљаци – Грузини и Осетини, Кокојти је побегао, Цхинвали је слободан!“

Како процењује тадашњи председник РФ Дмитриј Медведев, „онако, како су изгледала, дејства грузијске стране не могу да се назову другачије него геноцид, зато што су имала масовни карактер и била усмерена против одређених људи, становништва, миротвораца, који су вршили своје функције како би се одржао мир“. Тако је већ у првим сатима агресије уништен јужни градић миротвораца, изгинули су Руси, што је значило де-факто објаву рата Русији. И тек после изузетно јаког отпора осетинских добровољаца, којима су после извесног времена у помоћ притекли делови руске 58.армије, грузијска страна је почела да на брзину „мења плочу“. Управо тада се појавила и верзија о „упаду са севера“ коју су глобални медији у тренутку прихватили, али која је ипак врло брзо сасвим ишчезла.

Чак је смешно и претпоставити да западни лидери нису били у току о припреми (неуспеле) операције освајања Цхинвалија, о којој су руски експерти упозоравали најмање неколико месеци пре него што су се први грузијски пројектили обрушили на град који је у тим тренуцима мирно спавао. Трагични догађаји из августа 2008.године и краткотрајни руско-грузијски конфликт мајстори „велике игре“ су покушали да претворе у инструмент дестабилизације Кавкаског региона, укључујући и његов руски део. Међутим, пошто је Руска Федерација признала Јужну Осетију и Абхазију за независне државе то је омогућило да се ситуација из корена преломи. По речима Сергеја Лаврова, конфликт између Грузије и Јужне Осетије 2008.године, као и доцније изјаве председника Грузије Михаила Саакашвилија, помогле су Русији да закључи да „другог пута, осим признања независности, ради обезбеђења безбедности и опстанака народа… није било“.

Већ је пет година како Република Јужна Осетија (РЈО) живи мирно и безбедно, без страха да ће доћи до пуцњаве и провокација који су у 2008.години свакодневни живот Цхинвалија и других насељених делова чинили неиздрживим. Дислоцирана руска војна база у Цхинвалију и Џавском рејону сигурно штити Јужну Осетију од отворене оружане агресије, а мере јачања граничне безбедности – од провокација ситнијег калибра.

Петогодишњица августовске трагедије се дешава уочи новог циклуса председничких избора у Грузији, чији резултат ће бити коначан силазак са власти омрзнутог Михаила Саакашвилија. Уосталом, без обзира што су по резултатима прошлогодишњих парламентарних избора у Грузији на власт дошли, између осталог, и умеренији политичари, значајни проблеми остају и даље. Бидзина Иванишвили, мада се нада у сусрет са председником Русије, ипак истовремено признаје да несхватање које постоји између Москве и Тбилисија у догледној будућности неће нестати. И даље трају спорови у вези са демаркацијом државне границе између Јужне Осетије и Грузије, курс званичног Тбилисија према врло блиском војно-политичком савезу са Западом остаје комплетно непромењен, нису искључени ни покушаји да се актуелизује проблем избеглица и лица која су била принуђена да се селе. Истовремено, статус независне државе дозвољава Јужној Осетији да учествује у свим међународним и регионалним консултационим механизмима као пуноправни субјект спољнополитичке делатности.

Пет година није било довољно да се потпуно залече ране које је нанео оружани конфликт, тако да су објекти социјално-економске инфраструктуре обновљени само делимично. Посебно су велики проблеми у удаљеним селима. И даље постоје узнемирујуће тенденције исељавања становништва ван граница републике, о чијем будућем политичком статусу још увек нема дискусија. Управо о томе говори недавно излагање председника РЈО Леонида Тибилова који је изјавио да удруживање са Руском Федерацијом представља његову мисију све док буде председник. Многи се, мада никако не сви, слажу са шефом државе, али тако конципирано питање садржи, наравно, не само унутрашњи, већ и међународни аспект, који претпоставља продубљивање билатералне сарадње уз очување постојећег статуса-кво. Подршка независности Абхазије и Јужне Осетије – пут, који су крајем девете и почетком десете деценије двадесетог века изабрали народи те две државе и који је већ више пута потврђен на изборима и референдумима представља важну компоненту руског спољнополитичког курса у последњих пет година. Та компонента и данас и у догледној будућности остаје иста, уз претпоставку, природно, да ће постојати не само сарадња РЈО са Русијом, као и јачање веза Јужне Осетије са Северном Осетијом.

Одлуке у вези са питањима будућности Јужне Осетије амбасадор Русије у Цхинвалеу Елбрус Каргијев назива „без преувеличавања судбоносним“. Русија не може заувек да дотира РЈО, и у вези с тим, битан значај стиче прелазак од праксе крпљења рупа на прављење ефикасних механизама за развој економије, уз избор одговарајућих приоритета. О томе ће аутори новог инвестиционог програма за помоћ социјално-економском развоју Јужне Осетије за период 2014 – 2016.године морати без икакве ограде итекако да поведу рачуна. Већ сада се акценат у реализацији појединачних пројеката преклапа са финансијском помоћи за испоруку опреме, што омогућује да се избегну скандали у вези са непланираним коришћењем додељених средстава. Према речима Е.Каргијева, ради се о томе да се „вођењем рачуна о руском искуству заједнички направе нови прилази за одређивање путева и приоритета економског развоја Јужне Осетије“. Управо томе је било посвећено недавно одржано заседање билатералне међувладине комисије које је прошло, како констатују многи посматрачи, у сложеној, али радној атмосфери. За сада ефикасном коришћењу постојећих ресурса сметају не само последице вишегодишњег конфликта (укључујући и морално-психолошке), већ и нерешавање низа питања како општег (рецимо – законодавних), так и појединачног карактера. Предузећа која су опстала на територији Јужне Осетије нити су имала, нити имају искуства у раду у тржишним условима; усто – процес давања другог смисла либералним економским догмама, који се дешава у Русији, чини још актуелнијим задатак заједничког усаглашавања не само закона, већ и, рецимо, праксе у пословању. Исто то се односи и на поједностављивање царинских процедура, које су изузетно важне за доступност пољопривредних производа из Јужне Осетије (у којој услови за производњу у већим сразмерама тек треба да се стварају) тржиштима Северног Кавказа и других руских региона.

Стварање ефикасних механизама за узајамно економско деловање у Јужној Осетији, мудро инвестирање у поједине економске гране – све то је врло важно са гледишта формирања привлачног модела сарадње Русије са пограничним државама, при чему далеко од граница Кавкаског региона. Мир и безбедност који су на земљу Јужне Осетије стигли после августа 2008.године, створили су неопходне предуслове за то.

Ознаке: Јужна Осетија, Андреј Арешев, Грузија, рат, Русија