Прочитај ми чланак
Грчка је на прагу банркотства. Ове недеље истиче рок исплата државних облигација, а Атина како није имала новац, тако га и нема.
Кредитори су обећали да ће издвојити 31,5 милијарди евра, ако власти усвоје нови пакет антикризних мера.
У ноћи између недеље и понедељка парламент је уз пратњу демонстраната усвојио буџет за наредну годину. Он претпсотавља смањење трошкова за скоро 10 милијарди евра. По новом документу унутрашњи бруто производ ће се смањити за још 4%. А то значи да не може бити за сада ни говора о обнови, каже члан парламента из радикалне леве коалиције Дмитриус Пападимулис:
Са овом владом која исповеда меркелизам и са таквим непомерљивим дугом, ствари у земљи ће се одвијати само нагоре.
На данашњи дан задуженост Грчке се процењује на нивоу од 350 милијарди евра или 120% унутрашњег бруто производа. Како би избгла банркотство, Атина намерава да прода облигације у вредности од пет милијарди евра. Експерти су сигурни да ће успети да се добије само део ове суме. При таквом сценарију новац ће пресушити већ наредног четвртка, а тројка кредитора је обећала помоћ тек крајем месеца. Тачније две недеље новца неће бити уопште.
Не чуди што је Грчку захватио талас протеста и масовних акција, пошто у земљи сваки четврти радно способни грађанин не може да се запосли. Ако се тако настави, како је признао министар финансија земље Јанис Стурнарс, Грчку очекују глад и сиромаштво, и пре или касније економски колапс. А то ће, по мишљењу руководиоца Центра за економска истраживања Института за глобализаицју и социјалне покрет Василија Колташова, имати крајње негативне последице за друге земље зоне евра:
Иза банркотства Грчке може да уследи банкротство Шпаније, Португалије и после извесног времена Италиеј. И наравно постоји опасност, сасвим реална, од банкротства Француске.
Узрок је неповерење инвеститора према поузданости економског система и политике држава. А ради тога да се поправи овај проблем, биће потребна не једна година, уверавају аналитичари. док европски чиновници буду покушавали да врате изгубљени ауторитет, страни капитал ће радити на стабилнијим тржиштима, сматра руководилац Центра за новчано-кредитне и валутно-финансијске проблеме Института за Европу РАН Анатолиј Бажан:
Прогнозира се чак одређена добит за Русију. У смислу да ће капитал пренути из Грчке у Русију.
А док се то не деси, Грчкој остаје да отпушта хиљаде чиновника, смањује плате и пензије, као и да се нада у аукцију и саучешће преставниак Европске ЦБ, ММФ и Евопске комисије.
(Глас Русије)
