• Почетна
  • СВЕТ
  • ДА ЛИ СУ ЈЕДАН НАРОД: 25 година уједињене Немачке
Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СУ ЈЕДАН НАРОД: 25 година уједињене Немачке

0

Prestonica Saksonije Drezeden

Зашто на истоку Немачке има више симпатизера покрета Пегида или странке АфД? Између осталог и због негативних искустава након поновног уједињења те државе, тврди опуномоћеница владе за питања истока Немачке.

Ирис Глајке је нешто попут „званичне особе“ која представља становнике источне Немачке у влади у Берлину. Та 50-годишњакиња, чланица Социјалдемократске партије (СПД) из Тирингена, има функцију Опуномоћенице за нове савезне земље. Након пропасти комунизма, та активисткиња, која се у бившем ДДР-у борила за људска права, ушла је у политичке воде и од тада се залаже за то да сви грађани учествују у процесу уједињења. При томе она радо говори и о сопственим искуствима.

Она тако каже да је мушкарцима на западу показала де је могуће ускладити обавезе мајке и каријеру. У Берлину је ових дана представила резултате студије „Немачка 2014. Да ли смо један народ?“

Искуства бројних становника са истока Немачке након пада комунизма могла би да укажу на то због чега у том делу земље влада веће неповерење према политичарима, наводи се у тој студији. То је видљиво и по томе што, у односу на запад, ту постоји већи број симпатизера протестних покрета попут Пегиде или странке Алтернатива за Немачку“ (АфД). Глајке разуме то што се неки становници истока Немачке осећају несхваћеним и да су незадовољни „онима горе“. Она ипак тиме не оправдава оне који гаје симпатије према десничарским или неонацистичким покретима.

Увредљиве дебате

Добар пример за то јесте недавна дискусија о ДДР-у као „држави без правде и права“. Наравно да је ДДР била диктатура, али то је изјава која се тиче система, а не људи који су у њему живели. Они такву дискусију доживљавају као „омаловажавање достигнућа у сопственом животу“. Људима мора бити дозвољено да кажу да су њихови родитељи „били пристојни људи“.

Не постоји једнакост између истока и запада Њемачке, ни по питању животног стандарда, наглашава Глајке. Стога се на истоку земље лоше прихвата када се у јавним дебатама не спомиње довољно то да плате и пензије нису исте у оба дела земље. Она је изјавила да је усвајање Закона о минималној надници на нивоу читаве Немачке сигнал који је одавно требало послати.

Осим тога, код многих Немаца на истоку још увијек су жива искуства када се након уједињења са планске прешло на тржишну привреду, што је довело до гашења бројних фирми. За те људе је тај процес „синоним за стечај и пропаст“. „Стечајни поступци не само да су били пропраћени обичним, него и грандиозним грешкама“, тврди Глајке.

Немци на истоку су скептичнији, критичнији…

Глајке није усамљена у тим процјенама. Њене ставове потврђују и научници са запада Немачке који су учествовали у изради студије коју је наручио њен уред. Поводом 25-годишњице уједињења, током септембра и октобра 2014, урађена је и репрезентативна анкета са 2.000 особа.

Немци на истоку Немачке имају своје специфичности које индиректно могу да објасне њихову већу подршку Пегиди или АфД-у. Студија је показала да становници истока и запада скоро исто процењују околности и животни стандард у којем живе. Међутим, они не деле иста мишљења о политици, каже Рихард Хилмер из Института за испитивање јавног мишљења „Инфратест димап“. Осим тога, Немци средњих година на истоку земље имају веће бриге и показују већу сензибилност када се поведе реч о „штедњи за старе дане“, о пензији, деци, усељавању и интеграцији.

Скоро три четвртине Немаца на западу, али само половина оних на истоку, осећају се „код куће“ у садашњем политичком систему државе. Око 28 одсто Немаца на истоку нема поверења у демократију. „То је потенцијал из којег могу да проистекну одређени социјални покрети“, наводи Оскар В. Габријел са Универзитета у Штутгарту.

Немци са истока на ствари око себе гледају „скептичније, критичније и дистанцираније“, подвлачи Ирис Глајке. „Ипак“, сматра она, „уједињење Немачке је позитиван и успешан развој догађаја“. Студија показује да се постигло много тога, мада Глајке не крије недостатке. На пример, да учинак привреде на истоку још дуго неће бити раван учинку привреде на западу Немачке. Она прижељкује широку јавну дебату на тему: „Да ли смо један народ?“, у складу са насловом студије. Глајке најављује борбу да се до 2019. године изједначи ниво пензија на истоку и западу Немачке, баш као што то предвиђа и коалициони уговор садашње владе у Берлину.

(Deutsche Welle)