Прочитај ми чланакДошао је крај "меденог месеца" недавног, на брзину склопљеног изненадног про-еколошког брака Европе и електричних тротинета, указује чланак на порталу вести "Политико".
Против тротинета су гужве и небезбедност коју стварају на тротоарима, страдање чак и самих њихових корисника, проблематични пословни „једнократни“ модели нових фирми које их изнајмљују, као и докази да е-тротинети можда ипак и нису толико корисни за околину.
FOTO: pexels.com
Шест специјализованих компанија за изнајмљивање послује само у Бриселу, са укупном флотом од 7.000 електричних тротинета, али од септембра ће бити строго ограничена места где ће бити дозвољено паркирање, а следе и друга ограничења.
„Те компаније су се окористиле недостатком прописа“, рекао је за „Политико“ један званичник градске власти Париза.
„То што се данас боље понашају је зато што су суочене с правним инструментима“, додао је.
Тако компаније за изнајмљивање електричних тротинета, или е-тротинета, сада морају да удовоље не само својим клијентима, већ и властима које постављају ограничења за њихов развој. Привлачности тих возила као атернативног превозног средства ослања се на то што њихови корисници који их изнајмљују могу да их нађу увек када су им потребна, што често доводи до превеликог броја тротинета који преграђују тротоаре и на разне друге начине ометају пешаке.
Број е-тротинета брзо је порастао у европским градовима. Пре једва годину дана, јуна прошле, 2018. године, америчка фирма „Лајм“ (Лиме) стигла је прва у Париз, а данас у Европи постоји 19 компанија за изнајмљивање е-тротинета, што је локалне власти затекло неспремне.
Градоначелница Париза Ан Идалго је маја ове године напала „безакоње“ при умножавању броја е-тротинета и прогласила ограничење пораста њиховог броја, а чак је и позвала компаније за изнајмљивање да „замрзну“ или смање своје флоте.
Убрзо потом, пет компанија је напустило Париз, а број е-скутера смањио се са 20.000 на 15.000, док је циљ градоначелнице да остану свега две или три такве компаније. У исто време, у Француској је за предстојећу јесен најављена примена закона којим ц́е се градовима дати надлежност да уређују изнајмљивање електричних тротинета. Шест компанија за изнајмљивање послује у Бриселу са укупном флотом од 7.000 е-тротинета, што је власти покренуло у акцију.
У белгијској престоници ће од септембра бити строга ограничена места где ће бити дозвољено остављање тротинета. Компаније страхују да ће мере попут тих утицати на њихов пословни модел и жонглирају с локалним властима да не би пале у немилост. Међутим, „биће финансијских последица уколико смањимо флоту“, прокоментарисао је за „Политико“ шеф за комуникације фирме „Сирк“ (Цирц) за земље Бенелукса, Даниел Силеј. „Лајм“ и „Бирд“ биле су компаније које су увеле употребу е-тротинета у велике градске центре.
Данас „Лајм“ вреди милијарду долара, а „Бирд“ две милијарде долара. Њихова европска конкуренција каже да су оне и главни узрок „зле крви“ – критике свих таквих компанија заједно, као и самих е-тротинета. „Једна од првих ствари које смо приметили код њих је оно што смо назвали ‘калкулисана незаинтересованост’ за прописе“, рекла је Катја Шехтнер, саветница Међународног форума за транспорт ОЕЦД, задужена за иновације и технологију.
„Гледано из пословног угла, то је на неки начин имало смисла“, рекла је она. Фирма „Лајм“ то оспорава:
„Микромобилност је нова индустрија“, каже особа те фирме за контакте с медијима и тврди да је „Лајм“ увек сарађивао с властима. Шеф за комуникације „Сирка“, Силеј, додаје да та сарадња обухвата „фино подешавање“ зона у којима се не смеју возити тротинети и зона у којима се не смеју остављати, као и ограничења брзине за сваки града посебно, макар то нарушавало пропагирану слободу коришћења тротинета.
У недавном издању интернет-магазина „Тхе Верге“ пише да су запослени тих фирми недовољно плаћени. У суштини, то су они који сакупљају електричне тротинете остављене на разним местима по граду и пуне им батерије током ноћи да би их ујутро ставили на места где их грађани могу изнајмити. То је поступак који „Лајм“ назива „берба“.
Тај рад се плаћа од свега три до 20 долара дневно, зависно од компаније и времена потребног за пуњење батерија е-тротинета. Упоредо су се појавиле и сумње у корист е-тротинета за животну средину. Недавно истраживање које је у Француској спровела компанија „6-Т консалтинг“, закључује да тај нови, модеран тренд путовања на посао није утицао на употребу аутомобила у урбаним центрима.
Напротив, пише „Политико“, изгледа да тротинети обесхрабрују људе да користе еколошки прихватљивије начине кретања, те и јавни превоз. Чак 44 одсто је у анкети „6-Т“ рекло да им електрични тротинет замењује ходање, а још 30 одсто је рекло да би јавни превоз користило ако ако не би било – тротинета. Предности е-тротинета, међутим, почеле су се доводити у питање због несрећа које су показале општи недостатак прописа о њима, и правила о сигурности њихових корисника.
Прва смртна несрећа с тротинетом догодила се у мају у Бриселу, а у јуну је један 25-годишњак изгубио живот у судару с камионом. Фаталан сусрет с камионом је имала и једна популарна млада британска ТВ-водитељка. Испоставило се да она уопште није знала саобраћајне прописе, што је изазвало поплаву захтева да фирме које изнајмљују тротинете бар обавесте кориснике о основама безбедности у саобраћају.
У Европи су се догодиле и друге несреће, те су у шведском граду Хелсингборгу после погибије једног корисника тротинета, пословног човека на паузи за ручак, истог поподнева избиле демонстрације са захтевом да се сви тротинети свуда забране. Фирме које их изнамљују сада наручују моделе с већим точковима који су безбеднији, с бољим огибљењем и јачим кочницама.
За кориснике тротинета – почетнике увели су приручнике о безбедности, саветују коришћење кацига, али то није од користи за пешаке на које тротинеташи најчешће налећу. И то је све што се може урадити – кажу компаније које додају да је „човек највећи фактор ризика, а он се не може елиминисати, нити га ми можемо контролисати“, преноси „Политико“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
