Прочитај ми чланакНови председник Аустрије ипак је Александер ван дер Белен, кандидат ког је подржала Зелена партија, а не десничар Норберт Хофер који се због ставова према Косову често говори да је "на нашој страни".
Фото: Tanjug-AP Photo/Ronald Zak
Нови председник Аустрије ипак је Александер ван дер Белен, кандидат ког је подржала Зелена партија, а не десничар Норберт Хофер који се због ставова према Косову често говори да је „на нашој страни“.
Европа је одахнула након што је објављено да је Норберт Хофер изгубио од Александра ван дер Белена у трци за председника Аустрије. Ван дер Белен (72), професор економије у пензији ког је подржала аустријска Зелена партија поразио је десничара Хофера тек након што пребројани гласови, око 10 одсто, који су стигли поштом.
До бројања тих гласова, резултат није био задовољавајући за Александра ван дер Белена, јер је Хофер водио за 144 хиљаде гласова. Међу онима који су ишчекивали Хоферову победу, сматра се, били су и Срби.
Ко је човек ког се боји читава Унија? И зашто га Срби воле?
Четредсетпетогодишњи Хофер, рећи ће неки, није традиционални демагошки десничар. Он говори тихо. Има поглед кошуте, тако га је бар описао један немачки новинар. Носи штап због повреде коју је доживео услед параглајдинг несреће. И да, воли да носи свој Глок са собом у кампањи. Пиштољ.
Држи семинаре из неуролингвистичког програмирања – НЛП. Уме да се понаша пред камерама и кључни је адут ултрадесничарске аустријске Слободарске партије, када је реч о изграђивању позитивнијег имиџа у јавности.
Хофер сматра да је ношење пиштоља „природна последица имиграције“. Воли да поставља фотографије своје породице – а има четворо деце – из стрељане. Недавно је поручио и да разуме зашто је повећан број власника оружја у Аустрији с обзиром на „тренутне непознанице“.
Под његовим утицајем је креиран нови манифест Слободарске партије који је вратио странку националистичким коренима. Фокус је на идентитету – што је шифра за рођене Аустријанце, а не имигранте и њихову децу.
Међутим Срби у Бечу воле Хофера и истичу да он воли Србе, као и остале Југословене. Он њих не сматра досељеницима.
Није то непознаница. Сам Хофер је у више наврата показивао наклоност ка балканским народима, а у Србији је постао познат након што је, супротно већини званичника ЕУ, био против примања Косова у међународне институције.
„Ране су још свеже, а проблеми превелики, тако да би учлањивање Косова у међународне организације, укључујући ЕУ и УН, подстакло само негативно расположење. Пријем Косова у међународне организације у овом тренутку створио више проблема, него што би решио“, истакао је он у интервјуу Тањугу.
Говорећи о односима Србије и Хрватске истакао је да се ради о прошлости пуној емоција.
„Био сам млад војник када је избио рат на простору бивше Југославије. Имам и суседе који су са тог простора, који долазе код мене на католички Божић, а ја идем на њихове православне празнике“, открио је Хофер.
Међутим, док Срби на њега гледају благонаклоно, у ЕУ Хофер и његови десничарски – многи би рекли и ултрадесничарски – ставови изазивају језу.
Како пише британски Телеграф, Хофер је уочен како носи плави сунцокрет, стари симбол који сеже до идеје пангерманизма у деветнестом веку о великој Немачкој, у којој је према тумачењима и Адолф Хтлер пронашао инспирацију.
Међу онима који бране Хофера су и француска десничарка Марин ле Пен, немачки и холандски десничари Фраук Петри и Герт Вилдерс. Сви они истичу да је Хофер патриота који препознаје бриге народа које европски елитистички званичници игноришу већ годинама.
И заиста, Хофер је од странке која је била на лошем гласу направио странку којој су се окренули рањиви делови друштва.
Анкете су показале да су они они који очекују пад животног стандарда гласали за Хофера. Процењује се да је чак 86 одсто радника дало свој глас овом десничару. Чак је и Ван дер Белен истакао да међу готово 50 одсто оних који су указали поверење Хоферу нису сви гласачи екстремне деснице, него људи који протестују против садашње владе која нема визију.
Да је победио Хофер био би први изабрани десничарски председник у ЕУ, пишу европски медији, и могао би да отвори пут десничарима у Француској, Немачкој и Холандији…
