У спору око буџета италијанске владе падају све теже речи између Рима и Брисела. Да ли су Јункер и Московици „упропастили Италију“ како каже Салвини? И да ли Италији прети грчки сенарио...
Још од формирања нове владе коалицијом популистичког покрета Пет звездица и странке Лига Норд, из Италије се само чују протести због граница које им поставља Европска комисија. Испрва је било и планова о напуштању еврозоне, али о томе је Рим веома брзо и без много буке одједном престао да говори, након што је и италијанском финансијском тржишту постало јасно, шта би то значило за ликвидност те земље.
Али, како би испунила своја обећања дата у предизборној кампањи, владајућој коалицији треба више новца него што га има. Овог четвртка (4.10.) је усвојен буџет који предвиђа знатно веће задуживање државе него што је то испрва било планирано – око 2,4% у следеће три године. А и то само ако италијански приходи буду расли како је предвиђено.
То значи да ће за Италију на тржишту капитала „новац постати скупљи“ и то се почело осећати већ и најавом таквог буџета. Али италијански потпредседник владе и министар за економски развој Луиђи Ди Мајо (Пет звездица) је јасан: „Ако се морам одлучити између виших камата за ризик на италијанске државне обвезнице и народа Италије, онда се одлучујем за италијански народ.“
Сличне речи су се чуле и од другог потпредседника владе и министра унутрашњих послова, Матеа Салвинија (Лига Норд): људи као што су председник ЕК Жан-Клод Јункер и европски повереник за финансије Пјер Московици су „упропастили Италију и Европу“. За Рим нема сумње да ће у првом реду заступати своје интересе.
Ова влада у Риму „заборавља“ да своје грађане подсети на једну важну чињеницу: не „гуши“ Јункер или Московици Италију преоштрим прописима, њих је прихватила и потписала сама влада у Риму кад је прихватала евро.
На реакције из Брисела се није требало дуго чекати: већ суботњи италијански медији преносе упозорење како планирано задуживање од 2,4% представља „осетно одступање“ од заједничке финансијске политике. „То је разлог за озбиљну забринутост“, пише потпредседник ЕК Валдис Домбровскис и сам повереник Московици у писму влади у Риму.
Јер Италија овим буџетом крши споразум о стабилности евра: додуше, по том споразуму из Мастрихта се дозвољава државно задуживање и до 3%, али само ако се укупан државни дуг смањује. А Италија је ту негативни рекордер.
Често се помиње како је државни дуг Грчке са 178,6% БДП-а још већи од италијанских 131,8%, али треба узети у обзир да је у апсолутном бројакма реч о око 317,4 милијарди евра дуга Атине – према баснословном износу од 2 билиона и 263 милијарде евра дуга којег је нагомилала Италија.
РУСИ СЕ НЕ ШАЛЕ: На северном Кавказу одржане највеће војне вежбе у протеклих 30 година https://t.co/zvRgtDOyik
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 10, 2018