Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЋЕ ИТАЛИЈА проћи као Грчка?

0

У спору око буџета италијанске владе падају све теже речи између Рима и Брисела. Да ли су Јункер и Московици „упропастили Италију“ како каже Салвини? И да ли Италији прети грчки сенарио...

Још од формирања нове владе коалицијом популистичког покрета Пет звездица и странке Лига Норд, из Италије се само чују протести због граница које им поставља Европска комисија. Испрва је било и планова о напуштању еврозоне, али о томе је Рим веома брзо и без много буке одједном престао да говори, након што је и италијанском финансијском тржишту постало јасно, шта би то значило за ликвидност те земље.

Али, како би испунила своја обећања дата у предизборној кампањи, владајућој коалицији треба више новца него што га има. Овог четвртка (4.10.) је усвојен буџет који предвиђа знатно веће задуживање државе него што је то испрва било планирано – око 2,4% у следеће три године. А и то само ако италијански приходи буду расли како је предвиђено.

То значи да ће за Италију на тржишту капитала „новац постати скупљи“ и то се почело осећати већ и најавом таквог буџета. Али италијански потпредседник владе и министар за економски развој Луиђи Ди Мајо (Пет звездица) је јасан: „Ако се морам одлучити између виших камата за ризик на италијанске државне обвезнице и народа Италије, онда се одлучујем за италијански народ.“

Сличне речи су се чуле и од другог потпредседника владе и министра унутрашњих послова, Матеа Салвинија (Лига Норд): људи као што су председник ЕК Жан-Клод Јункер и европски повереник за финансије Пјер Московици су „упропастили Италију и Европу“. За Рим нема сумње да ће у првом реду заступати своје интересе.

Ова влада у Риму „заборавља“ да своје грађане подсети на једну важну чињеницу: не „гуши“ Јункер или Московици Италију преоштрим прописима, њих је прихватила и потписала сама влада у Риму кад је прихватала евро.

На реакције из Брисела се није требало дуго чекати: већ суботњи италијански медији преносе упозорење како планирано задуживање од 2,4% представља „осетно одступање“ од заједничке финансијске политике. „То је разлог за озбиљну забринутост“, пише потпредседник ЕК Валдис Домбровскис и сам повереник Московици у писму влади у Риму.

Јер Италија овим буџетом крши споразум о стабилности евра: додуше, по том споразуму из Мастрихта се дозвољава државно задуживање и до 3%, али само ако се укупан државни дуг смањује. А Италија је ту негативни рекордер.

Често се помиње како је државни дуг Грчке са 178,6% БДП-а још већи од италијанских 131,8%, али треба узети у обзир да је у апсолутном бројакма реч о око 317,4 милијарди евра дуга Атине – према баснословном износу од 2 билиона и 263 милијарде евра дуга којег је нагомилала Италија.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!