Нови Уренгој (Сибир) – Најновије, али вероватно не и последње у низу спекулације о гасоводу „Јужни ток”, према којима је овај пројекат „политички мртав”, како тврди Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, а преноси британски „Телеграф”, запослене на „Гаспромовим” налазиштима нафте и гаса у Новом Уренгоју на северу Сибиру, нису ни изненадиле, ни потресле. Они тврде да је „Јужни ток” за њих још како економски жив. Политика их не инетресује.

За свој посао, кажу не брину, јер га овде увек има. А има и гаса, бар за још цео век. Већин, кажу наши домаћини,још није чула да је Бугарска у озбиљној намери да изгради „Јужни ток” донела прописе којим су га изузели из трећег енергетског пакета, (према ком власник гасовода не може бити и власник гаса), а на чему инсистира Европска комисија. На питање новинара из београдских медија, који су ових дана у посети трећем по величини налазишту руског гаса на свету, да било шта кажу на ову тему, гаспромовци се смешкају и настављају да раде на дебелом минусу и снежној олуји која је оковала Нови Уренгој.

И док је ЕУ, како пише британски лист, надомак одлуке да замрзне план изградње овог гасовода, заговорници теза да зависност Европе од руског гаса мора да се смањи, упорно пренебрегавају врло важну чињеницу, а то је да би у том случају само Европа била на губитку. Јер, Русија увек има алтернативу да прода гас неком другом, па и најмногољуднијој земљи на свету Кини.

Проблем би у том случају био решен на обострано задовољство, јер Европа више не би морала да брине да ли добија гас из довољно „демократске земље”, а Кина би обезбедила себи довољно енергената. Једино што би се у том случају Европа нашла у великом енергетском искушењу, јер нема разгранату мрежу гасовода, којим би са неке друге стране допремала гас.

Иако је жива у Новом Уренгоју јуче показивала минус 16, субјективан осећај је био као да је минус 30. Радници на једном од 22 гасна поља су, међутим, неометано контролисали процес експлоатација гаса на око 4.000 метара дубине, на колико се овде црпи и транспортује у Европу.

Гасна престоница Русије, како још зову Нови Уренгој, настала је захваљујући развоју „Гаспромове” гасне инфраструктуре усред тундре. Сверени и јужни Уренгој данас дели једна од многобројних река којима је овај крај премрежен. Има их више од 30.000, па на свака три становника дође по једна речица. Вода заузима више од 17 одсто површине, док је четири процента под мочварама које Уренгојцима лети праве огромне проблеме због легла комараца и мушица.

За Уренгој се може условно рећи и да је забрањени град, јер путем удаљеним од центра града, у дужини од око 200 километара, којим се стиже до налазишта гаса и нафте, могу проћи само они с посебним дозволама. Домаћини кажу, да је то пре свега из безбедносних разлога, јер где год да се „петом направи рупа потеку нафта и гас”.

Да страх од гаса заиста постоји међу становницима Новог Уренгоја потврдили су нам и становници у самачким хотелима који су претворени у стамбене зграде где данас живе и породице с децом. Иако гаса имају у изобиљу и веома је јефтин – не користе га. Плаше се да би уз мало непажње могли изазвати незгоду па неће да ризикују ни за себе, ни за комшије.

Иако се може очекивати да на овим налазиштима удаљеним око 60 километара од Поларног круга, раде само мушкарци, овде има и око 20 одсто жена, које барабар са својим колегама црпу енергенте. Поштеђене су, каже Илдар Гилмутдинов, један од руководилаца на гасном пољу у Новом Уренгоју, да бораве напољу на температурама испод 30 или 50 степени, али раде на другим врло одговорним пословима на самом лежишту.

Будући да је већина запослених из Новог Уренгоја живот им је олакшан утолико што свакодневно могу да се с платформи враћају кући, уместо да остају и живе на самим бушотинама. Ради се у пет смена, некада и по 12 сати дневно. На пољима, која су удаљена по 500 километара и где није могуће баш сваки дан долазити на посао од куће, смене су на по седам и 14 дана. Живи се и ради на бушотинама. Тада су једине комшије овим радницима поларне лисице и јелени. Белих медведа нема,али вукова има.

Сибирска зима и велике хладноће, рекло би се, нису баш пријатни услови за рад, али, дознали смо, да на пољима Новог Уренгоја флуктуација радне снаге није велика. Алексеј Кирејев, један од најмлађих радника овде, то објашњава чињеницом да се људима овде тежак рад исплати и да не желе тако лако да га мењају. Иако је, каже, рођен у Грозном у Чеченији, последње три године ради овде и нема намеру да мења било шта.

Садашње велике и дугорочне залихе нафте и гаса нису зауставиле „Гаспром” у истраживачким пословима. Истражују се и освајају нови простори и нове регије. Поред Новог Уренгоја, тренутно је занимљив и предео око делте реке Об на полуострву Јамал где геолози очекују да би се могло наћи више од 10 милијарди кубика гаса (довољно гаса за грејање осам Србија). Велика очекивања су иу Ханти Мансијску, Томској и Иркутској области, где су такође откривена богата налазишта, а где су тек источни Сибир и Далеки исток.

Јасна Петровић-Стојановић

(Политика)

Ознаке: Јужни ток, изградња, Русија, сибир