Моћне земље света последњих година такмиче се која ће више новца уложити у економије афричких земаља. Прећуткују, међутим, да из Африке неупоредиво више новца износе. Најновије анализе показују да је хуманитарна помоћ Црном континенту много мања од зараде развијених држава Запада на том подручју.

Студија коју је урадило неколико организација из Велике Вританије и Африке показује да је хуманитарна помоћ која са Запада годишње оде пут Африке износи 134 милијарди долара. Те исте земље са овог континента у истом периоду „извуку“ 192 милијарде долара.

Мартин Друри, директор британске невладине организације Health Povertu Action, сматра да се његова земља само претвара да помаже Африци:

– У стварности то је само димна завеса за милијарде који се из Африке извуку – каже он.

Највише новца изнесу велике корпорације, које из локалних економија извуку 46,3 милијарде долара. Оне су од септембра 2011. до марта 2012. године у Африци купиле 236 фирми. Од тога афричке државе немају користи. Стране фирме користе вишегодишње пореске олакшице и захваљујући томе уништавају локална предузећа. Када се заврши период „пореског празника“, напуштају то тржиште.

Добар део новца је из Африке отишао и због кредита, све бројнијих последњих година. Од 2006. године, када су афричке земље позајмиле на Западу 9,9 милијарди долара, за шест година укупна сума позајмица нарасла је на 23,4 милијарде долара. Западне банке користе тешку ситуацију афричких земаља, па им новац позајмљују по изузетно високим каматама, тако да их уводе у зачарани круг. Годишње, тако, ове државе на отплату дугова дају 21 милијарду долара.

Све више позајмица долази и од влада појединих земаља, пре свега Јапана, Немачке и Француске. То се јавности најчешће приказује као хуманитарна помоћ. У питању су, ипак, кредити, са извесним грејс периодом, па када дођу на наплату приморавају афричке земље на драстичне буџетске штедње и продају државне имовине.

БЕШЧАШЋЕ

Више од 35 милијарди долара сваке године испумпава се из Африке и нелегалним активностима. Локална корупција у томе учествује са свега три одсто, а највише, 60 до 65 одсто, везано је за избегавање плаћања пореза за коришћење такозваних пореских рајева. Пример нечасног понашања може бити други највећи концерн пива на свету, британски САБ Милер. Он, између осталог, поседује и фабрике у метрополи Гане, Акри. Од 2007. до 2012. оне су зарадиле 60 милиона фунти, али су рачуноводствено исказивале губитак. „Магија бројкама“ настала је као последица позајмице новца пореском рају на острву Маурицијус. Гана је због тога изгубила милионе од пореза.

(Вечерње новости)

Ознаке: Африка, запад, Пљачка