Прочитај ми чланак
Главни град Русије је надалеко позната и популарна дестинација туриста који долазе из разних делова света како би уживали у лепотама Москве, међутим, неки његови делови су тек одскора скинули вео тајне са себе и постали доступни јавности.
Бункер 42 налази се у близини станице метроа „Таганска“, а изграђен је 1950-их година у време Хладног рата. Његов улаз је заштићен бетонском плочом дебљине 6 метара, скривеном иза лажне куће из 19. века. Налази се на дубини од 65 метара, а висок је као зграда од 17 спратова.
У време када се Совјетски савез припремао за Трећи светски рат, никоме није било ни на крај памети да испод једне обичне мале зграде у неугледној московсој улици лежи командни пункт стратешке авијације, скривен у подземном склоништу. Овај комплекс се простире на више од 7.000 квадратних метара и састоји се од 4 система тунела.
У Бункеру 42 је 2006. године отворен интерактивни Музеј Хладног рата, у којем посетиоци имају прилику да испробају совјетску униформу и додирну оружје из тог времена, као и да у шлемовима и заштитиним оделима прошетају овим некада тајним тунелима, да закораче у свет рата, опробају се у улози везисте или лансирају нуклеарне бојеве главе притиском на чувено „црвено дугме“.
Такозвани „бункер Јосифа Стаљина“ налази се недалеко од станице метроа „Измајловска“, саграђен 1930-их година с намером да буде резервни командни центар Врховног команданта Совјетског савеза. Тунел дуг 17 километара повезује овај бункер са земљом, а Стаљин је у овом бункеру боравио крајем новембра и почетком децембра 1941. године, где је донео одлуку да Москва не сме да се напусти и да по сваку цену мора да се брани.
Од 1996. године, Стаљинов бункер је претворен у музеј и отворен за јавност. Овај објекат је врло мали – у њему се налазе само најнеопходније просторије, као што су сала за седнице, радни кабинет, собе за одмор, кабинет генералштаба, просторије за обезбеђење и трпезарија.
Негљина је лева притока реке Москве, дуга 7 и по километара, и специфична је по томе што извире на површини, у рејону Марјина рошча, затим као понорница протиче испод центра града, па поново извире код Александровског парка и улива се у реку Москву кроз широк камени отвор на обали који се види са Великог каменог моста.
Скоро целим својим током Негљинка протиче кроз узак камени тунел налик на цев. Почетком 19. века њен ток је каналисан колектором. Једна приватна компанија организује обиласке дела подземног тока Негљинке. Међутим, дешава се да се договорени обиласци у последњем тренутку одлажу због кише, јер тада порасте ниво воде у реци.
Градским пејзажом Москве доминира седам облакодера – „Стаљинових сестара“ – чувених симбола совјетске моћи. Међутим, ова здања су само „врх леденог брега“: испод њих, као и испод већине других зграда у Москви, налази се читав подземни град.
Сјановски каменоломи се налазе у Подмосковљу, недалеко од села Старосјаново. Из ових каменолома потиче кречњак који је у прошлости коришћен за изградњу тврђава и храмова „белокамене“ Москве. Ови каменоломи су отворени у 17. веку. У совјетском периоду се камен из ових каменолома користио за ојачавање писта за полетање, током Другог светског рата ту је била смештена војна болница, а после рата сеизмолошка станица.
Улази у Сјановске каменоломе су затворени 1974. У то време систем подземних пролаза био је дуг преко 90 километара. Група ентузијаста је 3. јула 1988. поново откопала и отворила један од улаза у Сјановске каменоломе, који је, захваљујући мјештанима из околине и сталним посјетиоцима, реновиран 2007. године.
Тунели Сјановских каменолома налазе се на дубини од 25 до тридесет метара, а њихова висина варира између 0,4 и 3 и по метра. Температура у каменоломима се креће од 7 до 10°Ц.
Vesti online
