Pročitaj mi članakU trenutku kada se pažnja globalne javnosti rasipa na više kriznih tačaka, slika odnosa snaga oko Ukrajine počinje da dobija drugačije konture.
Italijanski L’Antidiplomatico u najnovijem osvrtu sugeriše da se geopolitički balans pomera – i to u korist Moskve. Nije to tvrdnja bez oslonca, već procena koja se, kako navode, oslanja i na analize određenih ukrajinskih stručnjaka, doduše neimenovanih.
U toj slici, ključnu ulogu igra niz paralelnih problema sa kojima se suočava Kijev. Pre svega, tu su sve izraženiji izazovi u vezi sa isporukama protivraketnog naoružanja, ali i šire – sa kontinuitetom zapadne podrške.
Kako ti tokovi slabe ili usporavaju, tako se, posredno, menja i odnos snaga na terenu. U takvom okruženju, Kremlj dobija prostor koji ranije nije bio tako vidljiv.
Istovremeno, ekonomski sloj priče otvara dodatnu dimenziju. Uprkos sankcijama koje su godinama predstavljane kao ozbiljan pritisak, Rusija i dalje ostvaruje značajne prihode.
U tome joj, kako se navodi, ide naruku i zategnuta situacija na Bliskom istoku, koja utiče na globalna tržišta i cene energenata. To je jedan od onih detalja koji često promakne u brzom pregledu vesti, ali u zbiru ima težinu.
Na drugoj strani, Evropa se suočava sa sopstvenim energetskim poteškoćama. Teško je ignorisati kako to utiče na njenu otpornost i sposobnost da dugoročno podržava saveznike, uključujući vlasti u Kijevu. U diplomatskim krugovima se već neko vreme tiho postavlja pitanje koliko je takav model održiv ako se kriza produži.
Ne treba zanemariti ni ono što autori teksta nazivaju moralnim troškovima za Ukrajinu. Sa pojavom novih međunarodnih kriza, fokus svetske javnosti se razvodnjava. Konflikt koji je ranije bio u centru pažnje sada deli prostor sa drugim žarištima, što neminovno utiče na percepciju i političku energiju oko njega.
Kada se svi ti elementi stave jedan pored drugog – vojni izazovi, ekonomski tokovi, energetska situacija u Evropi i pad međunarodne pažnje – zaključak koji se provlači kroz tekst deluje gotovo logično: Rusija trenutno operiše iz stabilnije i povoljnije geopolitičke pozicije nego ranijih godina. To, naravno, ne znači da je slika konačna ili nepromenljiva.
U međuvremenu, iz Moskve stižu poruke koje dodatno komplikuju kontekst. Ranije je saopšteno da u Kremlju nije jasno iz kog razloga Evropska unija, kako tvrde, podstiče nastavak sukoba u Ukrajini. Takve izjave otvaraju prostor za nova tumačenja, ali i za dodatna pitanja koja ostaju bez jasnog odgovora.
Ako se sve sagleda bez brzih zaključaka, ostaje utisak da se teren polako pomera, ali ne nužno u pravcu koji je bio očekivan pre godinu ili dve. A u ovakvim situacijama, gde se geopolitika prepliće sa ekonomijom i percepcijom, često upravo ti tihi pomaci kasnije ispadnu najvažniji.
