Nakon poslednje korekcije načina primene tzv. Zakona o strancima, situaciju u kojoj se nalazi Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nije jednostavno objasniti. Možda je u tu svrhu najbolje upotrebiti sportsku analogiju.

Čitav život sam u sportu. I danas se njime aktivno bavim. Mnogo je korisnih lekcija koje se iz sporta mogu naučiti, ali samo je jedno pravilo univerzalno za sve sportove. Kada imate dva podjednako kvalitetna protivnika na terenu, svejedno da li je reč o individualnom ili kolektivnom sportu, bez izuzetka važi pravilo da će pobedu odneti onaj protivnik koji je aktivan.

Posmatrajte, recimo, teniski ili boks meč. Ako su takmičari po umeću izjednačeni, na koga ćete se kladiti? Na onoga koji se sve vreme kreće, pokriva veliki deo terena, ima inicijativu i pravi nove šanse ili na onoga koji je na izmaku snaga i mrcvari se na terenu? Naravno, odgovor je na prvog, onog ko konstantno vrši pritisak.

Nažalost, osnivač Univerziteta, odnosno Vlada Republike Srbije koja vrši osnivačka prava, takođe i rukovodstvo Univerziteta, u našem primeru su drugi takmičar. Deluje da im ponestaje daha i da ih izdaju noge. Njihov nastup deluje neubedljivo i pomalo bezidejno. Uz to, nema promene u taktici, niti se dozvoljava uvođenje igrača koji bi, sa rezervne klupe ušli, uneli živost, podigli motivaciju, povratili balans, a možda čak nekim lucidnim potezom stvorili neočekivanu šansu.

Ne, kompletna taktika svodi se na „bunker“ i čuvanje rezultata. Istina, nije to uvek loša taktika. Međutim, ona nema puno smisla onda kada gubite ubedljivo. Kada rezultat nije povoljan, a nema revanš susreta, narednog kola ili baraža u kojem biste mogli da povratite poziciju na tabeli, ideja tim pre nema smisla.

Osnivač Univerziteta, u retkim javnim nastupima, slično našim klubovima u velikim takmičenjima, uspehom predstavlja neispadanje već u grupnoj fazi odnosno time što su „prezimili u velikom takmičenju“. Korigovanjem načina primene tzv. Zakona o strancima kvazipravnih vlasti u Prištini, sportski klub koji se zove „Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“ dobio je upravo to: priliku da prezimi na Kosovu i Metohiji.

Ne, to nije rezultat kojim su vatreni navijači ovog kluba zadovoljni. Nije zadovoljan ni podmladak kluba: studenti, mladi istraživači i saradnici. Ni ja, kao dugogodišnji aktivni igrač ovog kluba, ne mogu biti entuzijastičan oko toga kako bi preostalih 25 godina karijere, kada bih objektivno trebao da budem na vrhuncu forme, eventualno mogli izgledati.

Na nama je da izvršimo pritisak na upravu kluba, stručni štab i trenera. Poslednji je trenutak da se iz potpune defanzive preorijentišemo na presing na celom terenu, a onda i pređemo u kontranapad koji bi stvarno vodio promeni rezultata na semaforu.

Ovo nije pitanje opstanka u takmičenju, ovo je pitanje opstanka jednog slavnog šampionskog kluba.

Prof. dr Srđan Radulović,

Pravni fakultet, Kosovska Mitrovica

Oznake: Kosovska Mitrovica, Srđan Radulović, univerzitet