Док студенти заседају колективно, у пленуму, Ана Брнабић заседа сама, у плануму. Планум је врста заседања када Ана Брнабић седне сама за собом и размишља о проблемима Србије и човечанства у пози Роденовог Мислиоца, па од силног размишљања на крају плане и потом изађе пред неки ТВ микрофон и све то изговори са фацом младог павијана кога данима муче шуљеви, сунчаница и чир на дванаестопалачном.

Плане тако Ана Брнабић сваки дан око пет пута и у том свом плануму изговори комбинацију реченица глупих ко топ, а у петак је изговорила и комбинацију реченица глупих ко звучни топ.

Изјавила је да је „лаж“ о употреби звучног топа на студентском протесту 15. марта прошле године у Београду „планирана“ с идејом убиства председника Александра Вучића и изазивања грађанског рата у земљи.

Студенти су хтели, ваљда је веровати Брнабић, овлашћеном „звучићевом топу“, да пуцњем из звучног топа стрељају председника Вучића, али када су циљали из звучног типа и нанишанили председника, звучни топ је цимнуо, цев звучног топа се померила за метар и уместо да звучни топ укока председника, ђуле из звучног топа је отишло у сасвим другом правцу и завршило у Улици краља Милана, где умало није побило студенте који су и испалили ђуле из звучног топа!

А да је „звучни топ“ побио студенте који су и испалили ђуле из звучног тупа, избио би грађански рат.

„Јесте ли видели чиме се баве, мајке им га спалим балаве“, скоро да је рекла на крају свог обраћања Ана Брнабић, са оном својом фацом младог павијана кога данима муче шуљеви и сунчаница.

И после те изјаве одлетела је на ђулету Барона Минхаузена назад на планум, да размишља сама са собом о необјашњивим појавама Србије и човечанства.

А све је почело када је Више јавно тужилаштво, овлашћена тужибабска организација Српске напредне странке, саопштило како је, нећете веровати, истражујући смрт студенткиње Филозофског факултета запленило документацију са студентских пленума, на коме су студенти помињали „звучни топ“ још два месеца пре него што је Србија први пут сазнала шта је заиста звучни топ.

До тада се међу грађанством веровало да је једина употреба звучног топа у Београду била када је за Нову годину две хиљаде дваес и неке, у организацији Скупштине Београда, Јелена Карлеуша имала наступ испред Дома Народне скупштине и успела да растера публику које није ни било својим хитовима и прелепим вокалом који одавно спадају у српско тајно оружје за растеривање кога год оћеш звуком, појавом и кореографијом.

Више јавно тужилаштво, јелте, на основу помињања „звучног топа“ на неком пленуму, које је убележено на званичном записнику са пленума који су направили сами студенти да би их лакше провалили једног дана, закључило је да су студенти сами на себе пуцали из звучног топа, док је Ана Брнабић то надоградила, и утврдила да су заправо пуцали у председника, ал‘ су га промашили за педаљ.

Као у Маратонцима када се Лаки припремао за двобој, те га питали:

-Јеси ти икада пуцао из пиштоља?

-Јесам!

-А где си пуцао?

-На свадбама!

-А у шта си пуцао?

-У ваздух!

-Па јеси погодио ваздух!?

Тако је Ана утврдила да су студенти промашили председника, па упуцали себе и тешко ранили ваздух.

Више јавно тужибабство ће на основу осталих записника са студентских пленума ускоро утврдити и следеће:

-да је на једном пленуму студената математике помињан број 27, чиме је утврђено да су студенти још пре годину дана планирали убиство у ресторану „27“.

Да, саопштиће Више јавно тужилаштво: „на записнику са званичног пленума Математичког факултета студенти помињу:

• Педесет четири пута синус од пи кроз шест једнако је двадесет седам.
• Три на логаритам по основи три од двадесет седам једнако је двадесет седам.
• Девет пута збир квадрата синуса и косинуса од пи кроз четири, подигнут на трећи степен, па помножен са три, даје двадесет седам.

Из овога је јасно да су студенти, тајним и само њима разумљивим шифрама, припремали убиство у ресторану на Сењаку, који се баш зове 27“.

Не само то, на једном пленуму студената филозофије, студенти су причали о бурету.

„Из записника са пленума Филозофског факултета“ – саопштиће Више јавно тужилаштво – „види се да су студенти филозофије дословно помињали неког Диогена који је, шатро, живео у бурету у Сиопи, што је у ствари шифра за Сењак, чиме су јасно почели да праве план да, када ови са Математичког факултета изврше убиство у ресторану 27, они ће да одраде посао прикривања трагова, и убијеног спакују у буре!“ – писаће у усхићеном допису ВЈТ.

Из записника са пленума студената грађевине, види се да они децидно помињу чак и цемент.

„На пленуму грађевинаца се помиње цемент као хидраулично везиво које се мешањем са водом стврдњава и везује агрегат (песак, шљунак) у чврсту масу, чиме је недвосмислено утвђено да су студенти математике извршили убиство, ови са Филозофског набавили буре, а они са грађевине зацементирали Бају, који се опет помиње у записницима са пленума студената историје, који стално говоре о неком Баји, додуше Пашићу, али то да би прикрили да заправо мисле о убијеном Нешовићу, па га зову шифровано Пашић“ – саопштиће ВЈТ у Београду.

ВЈТ ће једино ослободити студенте за сакривање бурета са телом код Јарковачког језера, пошто се на записницима са пленума нигде не помиње Јарково.

Јарково је једини пут поменула баш Ана Брнабић, истина – кад је била у Јакову – па ће то студентима бити олакшавајућа околност. Имају среће.

Живело Више јавно тужилаштво, али докле Више?

аутор: Дража Петровић

извор: Н1