Прочитај ми чланакБЕОГРАД — Сукоб на Блиском истоку могао би да има озбиљне економске последице по Србију, а раст цена нафте и гаса могао би да изазове талас поскупљења у свим секторима привреде, упозорио је професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
Он је за РТС оценио да ће последице актуелних геополитичких тензија неминовно осетити и српска економија, а први сигнал би могао да се види већ у ценама горива које се сваког петка објављују за наредну недељу.
Енергетска криза као први удар
Према речима Савића, раст цена нафте и гаса готово увек повлачи поскупљења у читавој привреди — од транспорта и производње до хране и услуга.
„То је спирала. Када поскупи нафта, расту трошкови транспорта, производње и енергије, а онда се то прелива на све друге цене“, објаснио је он.
Ипак, додаје да не очекује нагли инфлаторни шок преко ноћи, већ постепени раст цена уколико криза потраје.
Ормуски мореуз као кључна тачка
Једна од највећих бојазни на глобалном тржишту енергената јесте могућност затварања Ормуског мореуза. Кроз тај морски пролаз пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, због чега би сваки прекид транспорта могао изазвати снажне поремећаје на тржишту. Савић сматра да у кратком року не би дошло до драматичних последица јер велике економије располажу значајним робним резервама.
„Озбиљне државе имају стратешке резерве нафте и гаса, па краткорочни шок може да се ублажи. Међутим, ако криза потраје, онда ће проблем имати глобалне размере“, нагласио је он.
Свет подељен више него 2008.
Професор подсећа да је свет у време финансијске кризе 2008. године био спремнији на заједничке мере.
На самиту Г20 у Лондону 2009. године светски лидери су упозорили на глобалну опасност и покушали да координишу економске мере. Данас, како каже, таквог јединства нема.
„Свет је подељен, постоје различити блокови и супротстављени интереси. Зато је ситуација данас потенцијално опаснија него 2008. године“, оценио је Савић.
Геополитички добитници и губитници
Према његовој оцени, актуелна криза могла би да ојача позицију Русије, посебно на европском енергетском тржишту.
„Европа ће морати да схвати да је најближи комшија често и најважнији економски партнер. Економија и политика не могу увек да се воде истим аршинима“, рекао је он.
С друге стране, Сједињене Америчке Државе налазе се у релативно повољном положају јер су, захваљујући експлоатацији нафте из шкриљаца, од великог увозника постале нето извозник енергената.
„Сва светска трговина нафтом обавља се у доларима, што Америци даје додатну предност“, додао је Савић.
Европа најизложенија ризику
Европа је, према његовим речима, тренутно најрањивија, јер се већ бележи раст цена гаса на европском тржишту. Алтернативни извори снабдевања, попут течног природног гаса из САД, показали су се значајно скупљим од руског гаса.
„То је економска реалност са којом се Европа већ суочава“, рекао је Савић.
Шта то значи за Србију
За Србију би највећи ризици могли бити раст цена енергената, повећање инфлације и евентуалне несташице уколико би криза ескалирала. Иако тренутно нема назнака непосредног прекида снабдевања, економисти упозоравају да дуготрајан сукоб на Блиском истоку може покренути ланац економских последица које ће осетити и земље које нису директно укључене у конфликт.
