Студенти су јавности, која прати режимске таблоиде, представљени као терористи, спроводиоци „обојене револуције“, усташе и непријатељи државе. Под плаштом „одбране Србије и заштите стабилности“ власти су биле спремне да ураде све како би се обрачунале са студентима и грађанима који их подржавају. У овом обрачуну посебну улогу имала су тужилаштва, судови и Министарство унутрашњих послова.
Режим је под пуну контролу ставио неке од најважнијих институција у земљи, а на све начине се труде да оне који су преостали смене или потчине, не би ли им на тај начин „сломили кичму“ и увели тотални мрак и диктатуру у Србију.
Владан Петров
Владан Петров, професор на Правном факултету јавности је постао изузетно познато од почетка студентских блокада у Србији, након серије напада на студенте који су тражили правду за 16 жртава у паду надстрешнице. Одмах се сврстао међу противнике бунта и јавно је критиковао студентску борбу на свим медијима. Истакао се и тиме што је подржао формирање покрета Александра Вучића.
Још 2017. године потписао је „Проглас за бољу Србију и био један од 650 особа које су стале уз Александра Вучића, такође је подржао и листу „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“. Своје опредељење није крио, па се тако појавио и у шаторском насељу „ћациленд“, а студенте у блокади називао тајном организацијом. Јавно је подржао Рио Тинто, а био и један од судија који је омогућио наставак овог пројекта у Србији.
Такође, међу судијама Уставног суда налази се и Маја Поповић, некадашњи специјални саветник директора БИА, док је 2020. године изабрана за министарку правде у Србији.
Ненад Стефановић и ВЈТ
Више јавно тужилаштво у Београду много пута је у претходном периоду служило као ударна песница режима у обрачуну са побуњеним студентима и грађанима. На његовом челу налази се Ненад Стефановић. Готово да нема случаја везаног за протеста, а и сам пад надстрешнице, где се није умешало и ово тужилаштво и његов први човек.
Након што су се на оптужници за пад надстрешнице у Новом Саду нашло неколико људи блиских Александру Вучићу и његовом режиму, Више јавно тужилаштво пожурило је да брже боље и оно формира предмет. Апелациони суд поништио је оптужницу против три особе у овом случају, јер ВЈТ није било надлежно. Такође, тужилаштво је покренуло истрагу због тврдњи да је урушавање надстрешнице био намеран и подметнут чин, која је резултирала ни са чим.
Из овог тужилаштва, након сваког протеста где је било хапшења, стизала су саопштења о томе за шта се терете грађани, а када би судије пуштале на слободу приведене, Више јавно тужилаштво би одмах улагало жалбе на ове одлуке, где су неке жалбе одбијане, док су неке уродиле плодом. Такође, из тужилаштва, на чијем је челу Стефановић, стигло је саопштење да су блокаде саобраћаја, које су одржане широм земље, супротне Уставу и законима Србије.
Један догађај који је покренуо лавину протеста у Србији јесте и напад на студенте и професоре Факултета драмских уметности, који се десио у новембру 2024. године. У овом случају поступао је тужилац Миодраг Марковић, преко којег су осумњичени склапали споразуме са тужилаштво и пролазили са благим, готово мизерним казнама.
О свом раду није обавештавао адвокатицу оштећених у овом процесу, а на једном суђењу се догодило чак и да адвокатица оштећених није знала да је склопљен споразум између окривљених и тужилаштва и коју казну су одредили. Такође, овај тужилац је редован гост на телевизији Информер.
Јавно тужилаштво за организовани криминал остало је једно од упоришта правне државе, а они воде поступке за пад надстрешнице, односно финансијску истрагу где су осумњичени бивши министри Горан Весић и Томислав Момировић, као и случају Генералштаб, где је осумњичен министар Никола Селаковић. Најновијим изменама закона које покушава власт да спроведе, а који су предлози посланика Угљеше Мрдића, надлежност ЈТОК-а би била умањена и праткично не би имао ко да ради у тужилаштву.
Драган Милошевић
Актуелни председник Вишег суда у Београду, једна је од најмоћнијих личности у српском правосуђу, налази се на месту које је због својих законских овлашћења режиму неопходно за спровођење репресије над грађанима, али и одржавање на власти. Милошевић је судија који потписује налоге за претресе, праћења, тајне мере… Инсајдер је недавно објавио да је управо Милошевић издао БИА налог за прислушкивање просторија Покрета слободних грађана, због ког је ухапшено дванесторо активиста, док су неки успели да добију азил у иностранству.
Милошевић је доспео у жижу јавности због правоснажне ослобађајуће пресуде коју је донео у случају Станка Суботића Цанета због шверца цигарета. се налази на челу Надзорног одбора ФК Црвена звезда док је радио као судија. Спорно је било што тај податак није пријавио Агенцији за борбу против корупције, јер је она сматрала да су те две функције неспојиве, али су мишљење променили убрзо и донета је одблука да се против њега не покрене никакав поступак. Портал навијача Црвене звезде објавио је детаље споразума који је Црвена звезда склопила са Агробанком, чиме је дуг клуба смањен са 17 милиона евра на нешто мање од седам милиона. Међутим, тада се испоставило да је управо судија Милошевић судио у више случајева који се тичу поменуте банке.
Марко Кричак
Марко Кричак, садашњи начелник Управе криминалистичке полиције, а некадашњи командант Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката, посебно се истакао по бруталности са својим сарадницима против студената и грађана током протеста у нашој земљи. Јавност је остала у шоку када је студенткиња Николина Синђелић изнела информације о поступању Кричка и сарадника на протесту у авгутсу у Београду.
Николина Синђелић испрачала је да су Марко Кричак и његове колеге посебно брутално поступали према ухапшеним грађанима код Владе Србије и да јој је том приликом управо Кричак претио силовањем и ударао је током интервенције. Помака у овом случају нема, још увек нису откривене околности, а надлежене институције су неме. Ипак, Марко Кричак тужио је студенткињу Николину за повреду угледа и тражио одштету.
И други припадници његове јединице истакли су се по бруталности, као што је Тања Дробњак, која је са својим колегом чупала и тукла студенткињи испред Правног факултета, покушавајући да јој откључа телефон. Ни у овом случају истрага није показала ништа и није било реакције надлежних.
Игор Жмирић на челу САЈ-а
Током протеста 2020. године на улице је изашла и Специјална антитерористичка јединица, са овим изласком окончане су и демонстрације. Поучен овим искуством, режим је покушао на идентичан начин да реши и ове протесте. Међутим, припадници САЈ-а нису виђени током студентске борбе. Убрзо је уследила смена Спасоја Вулевића, команданта ове јединице, а на његово место постављен је Игор Жмирић.
Игор Жмирић дошао је на чело ове елитне јединице дошао и Јединице за обезбеђење (ЈЗО) истакао се на протестима током лета у Београду, када је уснимљени док са моткама јури грађане недалеко од зграде Владе Србије. Тада је забележено да је ружу на врату, симбол злогласне Јединице за специјалне операције, прекрио фалстером.
Том приликом они су покушали да приведу неког од окупљених грађана, међутим када им је узвраћено, Жмирић је са својим саобрцима побегао главом без обзира. Своју снагу исказао је касније, што су камере и забележиле, тако што је девојку вукао за косту, са још двојицом колега.
Репац на челу Жандармерије
Годину за нама обележили су студентски протести, али и полицијска бруталност. На улицама су често виђани припадници Жандармерије, наоружани и у пуној опреми за разбијање демонстрација. Радослав Репац постављен је на позицију команданта Жандармерије у Србији, где је дошао са места команданта Полицијске бригаде.
Треба подсетити на акцију, којом је управо руководио Репац у Булевару краља Александра, када је повређен већи број студената и грађана. Припадници Полицијске бригаде тада су насрнули на окупљене код Правног факултета из чиста мира и том приликом покушали су да провале врата и уђу унутра, чиме је прекршена аутономија Универзитетат. Истакао се и приликом „хапшења“ аутобуса превозника Јаћимовића.
На чело новосадског одреда Жандармерије постављен је Дејан Обреновић, а решење о овоме уручио је лично Радослав Репац. Обреновић је јавност постао познат када је дошло до нереде у септембру у Новом Саду, када је обајвљен снимак како отима студенту из руке телефон, док су држали окупљене заробљене у амфитеатру. Он је био и испред новосадског ДИФ-а, када је насрнуо и чупао за косу активисту Роберта Силберхолза током протеста.
Да је власт успела у својим намерама, види се и по недавној реакцији Жандармерије у Новом Саду, када су наоружани и у пуној опреми упали на Филозофски факултета, а приликом избацивања студената из ове установе, жандарми су постављени у шпалир и ударцима по телу и глави пратили студенте до врата, а овај потез је колоквијално назван „топли зец“.
Оно што данас видимо и што се дешава веома очигледно није само одоговр Александра Вучића и његовог режима на студентеске протест, већ је оглило модел управљања у којем лојалност постаје важнија од закона. Србија је престала да буде држава свих грађана, већ је претворена приватни систем моћи у којем сваки критички глас представља непријатељство. Они који су лојални разграђују све што би требало да штити друштво од самовоље власти и питање више није да ли је држава отета, већ да ли има места за оне који су спремни да мисле сопственом главом.
