Прочитај ми чланакРат између Сједињених Америчких Држава и Ирана, који траје већ другу недељу, изазива озбиљне потресе у глобалној економији, са посебним фокусом на Европу која се плаши поновне енергетске кризе сличне оној из 2022. године.
Нагли скок цена нафте и гаса, прекиди у транспорту енергената и претње кључним трговачким рутама подсећају на хаос након руске инвазије на Украјину, када су европске владе морале да издвоје стотине милијарди евра за подршку домаћинствима и индустрији.
Цене нафте су краткотрајно премашиле 100 долара по барелу, док су цене природног гаса у Европи порасле изнад 60 евра по мегават-сату, што представља највиши ниво од кризе 2022. године. Главни разлог за ове скокове лежи у претњама транспорту кроз Ормуски мореуз, кроз који пролази око 20 одсто глобалне трговине нафтом.
Министри финансија Г7 одржали су хитан састанак како би размотрили ослобађање стратешких резерви нафте ради стабилизације тржишта, али коначна одлука још увек није донета. Према проценама економиста, уколико се сукоб продужи, то би могло изазвати нов талас инфлације – глобална инфлација могла би порасти за око два процентна поена, док би у САД премашила четири одсто.
У Америци, растући трошкови енергената већ утичу на потрошаче и финансијска тржишта, потенцијално смањујући потрошњу и успоравајући економски раст.
Европа се налази у посебно рањивом положају, са ниским резервама гаса након необично хладне зиме, што отежава попуњавање складишта. То би могло довести до виших трошкова производње и транспорта, што би се прелило на повећање цена хране, горива и других добара. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен упозорила је на „нежељене последице“ регионалног сукоба који утиче на енергију, трговину и финансијска тржишта.
Комесар ЕУ за економију Валдис Домбровскис истакао је ризик од „шока стагфлације“, комбинације спорог раста и високих цена енергената, што би посебно оптеретило потрошаче који се још опорављају од кризе 2022. године.
Ситуација подсећа на енергетску кризу из 2022. године, када су цене енергената драматично скочиле након руске инвазије на Украјину, присиљавајући европске владе на масовну финансијску помоћ. Садашњи скокови цена нафте и гаса, уз прекиде у транспорту, буде сећања на тај период.
Економисти верују да би, уколико се рат заврши у наредним недељама, пораст цена могао бити краткотрајан, али продужени сукоб би могао поновити инфлаторне притиске и економско успоравање виђено пре четири године.
Експерти упозоравају да ће трајање рата у великој мери одредити снагу његовог економског утицаја. Амерички председник Доналд Трамп тврди да ће сукоб бити краткотрајан, описујући растуће цене нафте као „малу цену за безбедност“, али економисти наглашавају велику неизвесност. Француски председник Емануел Макрон истакао је да је обнављање поморског саобраћаја кроз Ормуски мореуз кључно за стабилност тржишта нафте и гаса, помињући могућност војне пратње за танкерима, али тек када се ситуација смири.
За европске владе које се опорављају од претходне енергетске кризе, нова нестабилност могла би поново распламсати инфлацију и јавно незадовољство, са потенцијално озбиљним последицама по глобалну економију.
