Прочитај ми чланакАктуелни коментар Наталије Нарочницкаје поводом Нове стратегије националне безбедности САД коју је донела Трампова администрација
Стратегија ме је прво шокирала, а онда збунила. Притом, иако је главнина експерата и оних коју су заинтересовани за политику углавном са великим интересовањем и напетошћу прочитала документ и оно што је тамо написано поводом конфликта у Украјини и односа са нама, мене је највише од свега погодило нешто друго, иако је украјинска криза, неусмњиво, на првом месту: Русија није названа непријатељем, генерално су је мало помињали. Штавише, циљ САД, како проистиче из тог документа, је постизање стратешке стабилности у односима с Русијом, што пре свега укључује питања нуклеарног обуздавања. Конфликт у Украјини такође је описан у тону који говори да би САД желеле да га ускоро зауставе и да притисну Европу да учини исто.
Али нешто друго је на мене оставило највећи утисак. То је, у суштини, идеолошки манифест погледа на свет. Прво, он означава крај ере глобализма, чији циљ је да замени суверену државу, као главног субјекта/играча у историји, глобалистичком структуром којој бирократска елита диктира своју вољу. Друго, Европа је у документу описана таквим тоном, као да сам тај текст ја написала пре десет година, говорећи у католичком колеџу у Француској. Имала сам такво искуство, и тамо су ми аплаудирали конзервативци. Али, пробајте то да кажете на некој „дугиној“ конференцији отвореној за публику! Пробајте да доведете у питање све на шта је поносна садашња западна елита: ЛГБТ, миграција, промена пола… То је социјални конструкт, а не Богом дани ипостас, то је мешање раса и народа. Они сматрају да ће, наводно, демократија свему судити. Али то је погибељна тенденција, која је толико ослабила и учинила непредвидљивом будућност ЕУ и европских земаља, да у таквом стању они више не могу да буду партнери и подршка Америци, њен прави сазевник.
Нова стратешка доктрина САД је, једноставно речено – револуција! Раније смо само индиректно видели да је Трамп свим врстама назнака показивао презир према Европи као потрошеном ресурсу, који ће ускоро ометати светски поредак, пре него му помагати. Овде већ отворено то говори. У новој концепцији је директно речено да је бирократска европска елита заменила суверене државе, диктира им своју вољу, гази демократске норме и институцију избора. То је наговештај свега онога што су радили у Молдавији, у Румунији, што су покушали у Словачкој и Француској (Марин ле Пен под натегнутим изговорм избацују из политичког живота). То, и необуздана миграција коју у ЕУ подстичу, показују да ће облик Европе бити потпуно другачији. И ми не знамо с чим и с ким ћемо касније имати посла. На крају документа, у својству реверанса (дубоког наклона), речено је да је Европа потребна САД, али да ће они тежити да промене вектор њеног развоја ако је то могуће. А да ли је могуће? Мислим да са оваквом елитом, укључујући четири главна лидера, који су подигли заставу русофобије (Макрон, Стармер, Мерц и Ђорђа Мелони која се тихо игра са њима), нема шанси. И не само поменути лидери, већ и цео систем који прожима административне структуре од врха до дна (и судови, и локалне власти, и медији…). То је систем који данас контролише свест Европљана. Људи не читају књиге, не размишљају својом главом, не умеју да разликују мишљење о чињеници од саме чињенице.
Трамп је све то прогласио деструктивним, лошим и феноменом који разара саму Европу, о чему смо ми, конзервативци, одавно говорили, и моји пријатељи у Француској, који ће се, надам се, коначно осмелити. Ево због чега је још корисна ова нова доктрина – то је сигнал за оне који одавно тако размишљају, али су се уздржавали да то гласно кажу: у Европи изопштавају оне који не промовишу општу идеологију.
Стратешка доктрина је нови обрт у светској политици, али докле? Садашња европска елита о којој говоримо, наравно, машта да ће дочекати да се то заврши: одједном, трампизам се неће наставити? Дубока држава такође је у стању шока и, наравно, окупља своју војску. Нема сумње да су Трамп и администрација Беле куће прикупили огромну количина инкриминишуцìих доказа, повезаних не само са корупцијом у Украјини, које откривају постепено, део по део, већ и у вези са европским званичницима и са унутарамеричким структурама без чијег учешћа, чак и без скидања банкарских омота Банке Аризоне, милијарде не би било могуће пребацити у коферима.
Наравно, председник САД ће деловати активно како се буду ближили међуизбори за Конгрес. То је веома важно за њега. Ако Трамп изгуби Конгрес, он ће, вероватно, кренути о офанзиву против својих противника.
Оно што можемо да очекујемо од Европе није више никаква тајна: сви говоре о њеној милитаризацији, француске медицинске установе треба да буду спремна, по речима званичника, за пријем великог броја рањениих. О томе је говорено још пре неколико месеци. То јест, они се спремају за рат. Али сада су добили не само шамар, вецì и неку врсту казне. Чак и ако се смире, „сакрију се“, престану тако агресивно да промовишу своју идеолошку агенду, свеједно, као што је речено, у таквом облику ЕУ неће бити партнер САД.
Генерално, у документу постоји и назнака о томе да се ЕУ у потпуности променио и да уопште није потребан. За НАТО је пак речено да се неће више посматрати као савез који се стално шири. И то је – апсолутно наша заслуга.
Трамп је ипак прагматичан, он одлично види да динамизам светског развоја, раста економије, политичког утицаја, више није у Европи. Центар моћи премешта се на другу страну. За реализацију тог потенцијала њему је потребно да реши проблеме у Европи и Украјини, у Израелу, потребно му је да иде против Ирана и да присвоји ресурсе у Венецуели.
Зато је Трампу потребна одређена интеракција са центрима моћи, па и са Русијом. Шта то значи за нас? За нас то значи веома сложен период. Прво, треба проверити колико су то само речи, а колико дела. Код Трампа је често тако: он „избаци“ нешто, чека реакцију, а затим бира режим један, два три, снажнији, слабији итд. Или делује потпуно другачије. Друго, може ли се очекивати да ће Европа, након таквог удара, увенути? Мислим да неће.
Њена елита за сада поступа непромишљено, јер је добила и превише наговештаја. Између осталог, и с наше стране. Како је рекао наш председник: „Иако ћемо ми претрпети значајну штету, вас једноставно неће бити, нећемо имати с ким да се договарамо“. Они су сада разумели да их ни Трамп неће узети у обзир.
Узмимо, на пример, Мерца. Ја, као стари германиста, не могу да не кажем да се он, по мом мишљењу, једностанво заиграо. Немачка, каквој тежи Мерц (као што је неко од експерата рекао „он у орману има дедин шлем, нацистички“), таква Немачка је потпуно неприхватљива за Трампа, а још више за његовог зета Џареда Кушнера, чија породица је пострадала од нациста, а његови деда и баба су имали херојску прошлост. У том контексту било је веома индикативно присуство Кушнера у Москви, што је приметио чак и уздржани Ушаков.
Да сумирам, желела бих да приметим да од Европе, вероватно, не треба да очекујемо било какво смирење, смањење напетости с којом иступа против Русије. За сада је она са Зеленским, они су међусобни таоци.
Да, они не могу да нападну, али могу да изведу колосалне провокације на територији Украјине, оптужујући, као и обично, нас за то. Они су заинтересовани да прекину процес који води миру, који је сложен, али који ипак напредује. Наравно, наше специјалне службе све то знају и предузимају одговарајуће мере. Али очекује се ескалација сукоба. Они се не смирују, а притом немају шта да изгубе. Пораз Украјине, под условима који нама одговарају, за њих значи крај. Крај, када им буде испоручен рачун и за корупцију и за све што проистиче из нове Трампове доктрине.
Једино се, понављам, надам да ће конзервативци у тим земљама да се осмеле и да ће почети активније да наступају са истих позиција са којих и Трампов тим, који као деструктивне оцењује појаве у погледу на свет које уништавају Европу. Јер је Европа, како је у поменутом документу написано, већ изгубила свој идентитет. До скоро је било немогуће очекивати такву оцену од америчке администрације.
Сећам се, пре пет година, разговарала сам о томе са истомишљеницима на Западу, са конзервативцима. Тамо их има много више него што мислимо, али су они стављени ван оквира садржаја који се активно објављује, они су направили своје сајтове, пишу на њима. Или једноставно ћуте и само на пријатељским конференцијама отворено говоре.
Документ о коме је овде реч, заоштрио је ситуацију. Наравно, данас се све решава тамо где наши момци дају животе, док ми, као народ, морамо изнутра да се сабирамо. Сваки пут о томе говорим. У овако сложеним временима, временима прекретница у руској историји, обавезно је потребно јединство. Потребно је ставити на страну све унутрашње несугласице којих има и увек ће их бити у свакој држави, и наступати јединствено. Наравно, не могу да не приметим: данас је наша дипломатија на високом нивоу. Није ни чудо да је Енгелс, некад, писао Вери Засулич: „На путу нам стоји непобедива руска димпломатија, тек када успемо да доведемо наше људе тамо, наш посао цìе кренути напред.“ У време министра спољних послова Козирева они су таквог „свог човека“ и довели. Сада, уверена сам, то неће дочекати, и наша мудра и искусна дипломатија неће дозволити припрему новог „Берлинског конгреса“.
