У традицији Срба и других православних верника дан протиче у молитви, тишини, миру и најстрожем посту. Многи не једу ништа до увече (до заласка сунца) или веома мало, у жељи да поднесу бар малу личну жртву у знак поштовања и сећања на муке и страдање сина Божијег.

Храна која се тог дана узима је једноставна – сведена на неколико намирница „на води“, без уља, меса, јаја, млека и „угађања“ стомаку. 

Да би дан протекао у молитви и миру, у Србији и другим православним земљама је обичај да се баш ништа не ради на Велики петак, многе домаћице чак ине кувају.

Традиционално се данас фарбају Васкршња јаја или у многим породицама се фарба само једно црвено јаје (чуваркућа) које симболизује Христову проливену крв и чува се у кући током целе године као заштита. Остала јаја се украшавају на Велику суботу (православни Грци фарбају на Велики четвртак), пошто многи верници не желе да раде било шта на Велики петак и да дан проведу у тишини, без весеља и музике.

Док се верници данас сећају страдања Христовог, истовремено се припремају и за најрадоснији дан у години Васкрс. 

У храмовима широм Србије на Велики петак одржавају се специјалне службе које обухватају читање Дванаест страдалних јеванђеља – текстова који описују последње часове Христовог живота.

Увече се служи опело Христу, на сто се износи Плаштаница  – платно које симболизује Христов гроб, а верници је целивају и провлаче се испод.

Верује се да ако падне киша на Велики петак, година ће бити родна.