Пет утицајних држава Европске уније предложило је да будућим чланицама, током прелазног раздобља након пријема, буде ограничено право гласа приликом доношења најважнијих одлука.

Према писању портала „Логично“, предлог су подржале Немачка, Француска, Холандија, Белгија и Луксембург. Њиме би се створила могућност да нове чланице формално уђу у Европску унију, али да не учествују равноправно у одлучивању о питањима за која је потребна једногласност.
То би се, пре свега, односило на спољну политику, проширење Европске уније и заједнички буџет. Реч је о областима у којима и мање државе сада могу да зауставе одлуку са којом се не слажу. Уколико би предложени модел био усвојен, будуће чланице би преузимале обавезе које произлазе из чланства, примењивале прописе Европске уније и учествовале у њеном финансирању, али без пуног политичког утицаја.
Ко стоји иза предлога
| Држава | Улога у предлогу | Могућа последица |
|---|---|---|
| Немачка | Једна од водећих предлагача | Јачање утицаја највећих чланица |
| Француска | Подржава промену начина одлучивања | Смањење могућности блокаде |
| Холандија | Учесник иницијативе | Строжа контрола нових чланица |
| Белгија | Подржала документ | Ограничена политичка равноправност |
| Луксембург | Потписник предлога | Формирање заједничког блока пет држава |
Као могуће будуће чланице на које би се ова правила односила помињу се Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија. Портал „Логично“ оцењује да би ове државе могле да добију место за преговарачким столом, али не и стварну могућност да утичу на одлуке које се непосредно тичу њихове безбедности, привреде и спољне политике.
Најважнија питања о којима би нове чланице могле да остану без гласа
| Област | Зашто је значајна |
|---|---|
| Спољна политика | Одлуке о санкцијама, ратовима, дипломатским односима и војној помоћи |
| Проширење ЕУ | Пријем нових држава и услови за њихово чланство |
| Буџет Европске уније | Расподела новца, фондова и финансијских обавеза |
| Безбедносна политика | Однос према војним кризама и међународним сукобима |
| Владавина права | Могућност увођења мера и санкција појединим чланицама |
Аутор текста упоређује предложени модел са положајем југословенских република, које су у одређеним раздобљима имале механизме заштите и могућност да блокирају неке од најважнијих одлука.
Из тог угла се поставља питање да ли нови модел проширења Европске уније заиста представља равноправно чланство или ствара више категорија држава — оне које одлучују и оне које само спроводе већ донете одлуке.
Мађарска као образложење за промену правила
Као један од разлога за предлагање новог система наводе се искуства са Мађарском, која је више пута користила право вета и заустављала заједничке одлуке Европске уније. Иницијатори зато желе да спрече да нека будућа чланица одмах након пријема стекне могућност да блокира политику целог савеза.
Критичари, међутим, указују да се под изговором повећања делотворности Европске уније може успоставити трајна политичка неједнакост. Велике државе би задржале сва постојећа права, док би од нових чланица било затражено да најпре докажу да су „поуздани партнери“. Посебно спорно питање јесте ко би одређивао када је нова чланица довољно политички зрела да добије пуно право гласа и да ли би привремено ограничење временом могло да постане трајно.
Чланство без сувереног гласа
Према оцени изворног текста, предложени модел могао би да доведе до тога да мале државе формално постану чланице Европске уније, али да њихова стварна улога буде сведена на прихватање одлука које доносе Берлин, Париз и њихови најближи савезници.
Таква структура би могла да створи Европску унију у више кругова: у првом би се налазиле најмоћније државе са пуним утицајем, док би нове и мање чланице биле у подређеном положају. За државе које се годинама припремају за приступање то отвара суштинско питање: да ли је циљ приступних преговора равноправно чланство или прихватање обавеза без једнаког права на одлучивање?
БУГАРСКА ПЛАЋА ЦЕНУ УЛАСКА У ЕВРОЗОНУ: ЕУ прети замрзавањем средстава и милионским казнама
Бугарска се, према писању портала „Логично“, суочава са могућношћу покретања поступка Европске уније због прекомерног буџетског дефицита, свега неколико месеци након уласка у еврозону.
У тексту се наводи да је Бугарска увела евро 1. јануара 2026. године, али да би убрзо потом могла да буде кажњена због прекорачења фискалних ограничења Европске уније. Према правилима ЕУ, годишњи буџетски дефицит државе не би требало да премашује три одсто бруто домаћег производа. Прогнозе наведене у чланку показују да би бугарски дефицит у 2026. години могао да достигне 4,1 одсто БДП-а, а током 2027. године чак 4,3 одсто.
Прогноза бугарског дефицита
| Година | Процењени дефицит | Дозвољена граница ЕУ |
|---|---|---|
| 2026. | 4,1 одсто БДП-а | 3 одсто БДП-а |
| 2027. | 4,3 одсто БДП-а | 3 одсто БДП-а |
Уколико Бугарска не смањи дефицит и не спроведе мере које захтева Европска комисија, могла би да се суочи са замрзавањем европских средстава и новчаним казнама. Према подацима које преноси портал, казна би могла да износи до 0,05 одсто бугарског БДП-а на сваких шест месеци током којих држава не исправи прекорачење. Иако проценат делује мали, у односу на величину националне привреде реч је о вишемилионским износима.
Могуће последице за Бугарску
| Мера ЕУ | Последица |
|---|---|
| Поступак због прекомерног дефицита | Појачан надзор бугарских јавних финансија |
| Захтев за смањење расхода | Могуће мере штедње и смањење јавне потрошње |
| Замрзавање европских средстава | Угрожавање пројеката који зависе од фондова ЕУ |
| Новчане казне | Додатно оптерећење државног буџета |
| Повећање пореза | Могући начин попуњавања буџетског мањка |
Оптужбе на рачун претходне владе
У изворном тексту се наводи да бугарско руководство за садашњу кризу оптужује претходну проевропску владу. Према тим тврдњама, ранија власт је приказивала повољније економске показатеље како би Бугарска испунила услове за улазак у еврозону.
Посебно се помиње спор око статистичког обрачуна инфлације. Наводно је током 2025. дошло до необичног смањења појединих државно одређених болничких накнада, што је утицало на снижавање просечне стопе инфлације. Портал преноси оцену да су административно регулисане цене могле да помогну Бугарској да на папиру испуни један од најважнијих услова за прихватање евра.
Услови за улазак у еврозону
| Критеријум | Основни захтев |
|---|---|
| Инфлација | Мора бити близу просека најстабилнијих држава ЕУ |
| Буџетски дефицит | Највише 3 одсто БДП-а |
| Јавни дуг | Начелно до 60 одсто БДП-а или у јасном паду |
| Курс валуте | Стабилност у механизму девизних курсева |
| Камате | Приближавање каматама стабилнијих чланица |
Спор у Бугарској није вођен само око економских показатеља већ и око начина на који је донета одлука о увођењу евра. Према тексту, постојао је захтев да се грађани о уласку у еврозону изјасне на референдуму, али је та иницијатива заустављена у парламенту.
Заговорници референдума тврдили су да одлука са тако великим последицама не сме бити донета без непосредног изјашњавања народа. Противници су оцењивали да би референдум могао да успори или потпуно заустави приступање заједничкој европској валути.
Од обећане стабилности до захтева за штедњом
Улазак у еврозону грађанима се најчешће представља као корак ка финансијској стабилности, лакшем пословању и већим инвестицијама. Међутим, бугарски пример, како га приказује портал „Логично“, показује да прихватање евра истовремено значи и подвргавање строжем надзору Европске комисије и обавезу да се поштују заједничка буџетска правила.
Ако приходи државе нису довољни, а расходи премашују дозвољене границе, власт се може наћи пред избором између смањења јавне потрошње, повећања пореза, задуживања или укидања појединих социјалних давања. У таквом расплету највећи терет обично не сносе политичари који су донели одлуке, већ грађани кроз скупљи живот, веће порезе и ограничење јавних услуга.
Текст зато закључује да Бугарска тек након уласка у еврозону почиње да се суочава са пуном ценом политичких и економских одлука које су донете без непосредног изјашњавања народа.
Извор: Логично


























