Pročitaj mi članakZapadne vlade su zamrzle oko 275 milijardi evra ruskih državnih sredstava, od čega je oko 210 milijardi evra u Evropi. Sada postoje težnje da se ta imovina konfiskuje i prosledi režimu u Kijevu za potrebe vojske. Kremlj, sa druge strane, najavljuje ozbiljnu odmazdu
Posle izbijanja rata u Ukrajini, februara 2022. godine, zapadne zemlje su zamrzle račune Centralne banke Rusije na kojima je oko 275 milijardi evra (oko 300 milijardi SAD dolara), što je manje od polovine ukupnih ruskih rezervi deviza i zlata. Iako je više puta u javnosti pominjala mogućnost da se ruska državna imovina na evropskom tlu troši za obnovu Ukrajine, ta tema je uglavnom gurana u stranu, između ostalog, zbog protivljenja Francuske i Nemačke.
Međutim, ono što je doskora smatrano kao svojevrsno „osinje gnezdo“, čije bi diranje imalo velike pravne, ekonomske i međunarodne posledice, odnedavno je za Evropsku uniju postalo poželjna tema. Razlog je što je EU je suočena sa ogromnim potrebama Ukrajine procenjene 52 milijarde evra budžetske podrške i 80 milijardi evra vojne pomoći do 2027. godine, kao i postepenim američkim prepuštanjem Evropi da finansira ukrajinsku odbranu.
Zbog toga je u EU naglo porasla politička podrška kontroverznom planu da se Ukrajini omogući kredit od 140 milijardi evra, i to od novca iz zamrznutih ruskih deviznih rezervi. Prema planu, EU bi koristila novac sa računa ruskih centralnih banaka koji je trenutno blokiran, kako bi pomogla Kijevu da pokrije veliki deo svojih finansijskih potreba u 2026. i 2027. godini.
Zamrznute devizne rezerve Rusije u evropskim bankama mogle bi da budu date Ukrajini kao tzv. reparacioni kredit, što je od svih sankcija koje je u 19 paketa EU u protekle tri i po godine donela protiv Rusije, najradikalnija mera i mogući potez bez presedana u dosadašnjim međunarodnim odnosima.
Odbrana Ukrajine
Na neformalnom samitu lidera EU u Kopenhagenu u oktobru ove godine, Evropska komisija je dobila početnu principijelnu podršku šefova država i vlada 27 zemalja članica za rad na zakonskom predlogu, koji bi formulisao kako da se bez formalno ikakve zakonske konfiskacije iskoristi 175 milijardi evra Ruske centralne banke, koji se, uglavnom, čuvaju u finansijskoj instituciji Juroklir (Euroclear) u Briselu.
Na ovom samitu je predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen insistirala da to neće biti konfiskacija ruske imovine, već da će biti vid ratne reparacije zbog ruskog rata protiv Ukrajine. „Postoji sve veći konsenzus među nama da nisu samo evropski poreski obveznici ti koji treba da plate za podršku Ukrajini, već da Rusija mora biti pozvana na odgovornost. Rusija je počinilac. Ona je prouzrokovala štetu“, rekla je ona tada.
Političku podršku razrađivanju ovih planova javno je dao i Fridrih Merc kancelar Nemačke, koja je, do sada, odlučno odbijala ovakve ideje, upozoravajući da bi to moglo da ugrozi kredibilitet evra kao rezervne valute i rizikuje da izazove Moskvu na opasnu eskalaciju.
Merc je u britanskom listu Fajnenšel tajms nedavno objavio autorski tekst u kojem je pozvao ostale lidere EU da podrže preusmeravanje ruskih deviznih rezervi u budžetske i odbrambene napore Ukrajine. To je preokret Berlina, koji se tumači time što američki predsednik Donald Tramp finansijsku podršku Ukrajini prebacuje na EU u trenucima kada se Nemačka nalazi pred ekonomskom krizom.
Tako se tumači i to što je francuski predsednik Emanuel Makron prvo odustao od svog protivljenja zapleni ruske imovine, pa je predloge Evropske komisije označavao kao „veoma dobru stvar“ koja bi Ukrajini mogla da pruži finansijsku predvidljivost na duži rok.
Sasvim neočekivano, francuski predsednik Makron počeo je sada da brani Rusiju objašnjavajući da bi konfiskacija deponovanih deviznih rezervi bila protivna međunarodnom pravu, a napravila bi i finansijski haos što bi negativno uticalo na pad poverenja zemalja koje čuvaju svoj novac u evropskim bankama.
„Evropa mora da ostane atraktivno i pouzdano mesto. Kada je imovina zamrznuta, poštujemo međunarodno pravo“, rekao je Makron. Francuske kompanije imaju veliku imovinu u Rusiji. Primera radi, francuski naftni gigant „Total”, koji ima dugoročni ugovor na gasnom projektu „Jamal”, mogao bi mnogo da izgubi ako Zapad otme ruski novac.
Belgijski premijer Bart de Vever je izrazio velike rezerve prema ovom predlogu, baš kao i lideri Luksemburga, Mađarske i Slovačke.
De Vever je rekao da će se protiviti toj meri, dok ne dobije jasne garancije o načinu korišćenja blokirane ruske imovine. Belgija je sedište glavnog upravnika te imovine preko kompanije Juroklir, i rekao je da još ne vidi pravnu osnovu za takvu odluku i podsetio da se ni tokom Drugog svetskog rata nije diralo u zamrznutu imovinu. Naglasio je da bi korišćenje tih para za Ukrajinu bilo pravno „neispitana teritorija“, da bi moglo da izazove skupu rusku odmazdu i uplaši buduće investitore.
„Rizičan je to posao. Osim kontra-zaplena i kontra-mera, bili bismo zatrpani tužbama“, naveo je i dodao da niko nije odgovorio na te njegove dileme. De Vever je rekao da bi i druge države, van EU, trebalo da budu spremne na sličan korak. Pomenuo je Kanadu, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Japan i SAD. „Najdeblji kolač je u Belgiji, ali ima i drugih kolača“, rekao je. „Bilo bi skoro poetično da se Ukrajina podrži ruskim novcem. To je kao Robin Hud. Za javno mnjenje, bio bi to bestseler“, dodao je De Vever, „ali ta knjiga ima i svoje realno naličje.“
Belgijska kočnica
Prema tome, Belgija i dalje odbija da izvrši eksproprijaciju ruske imovine koja je pod njenom jurisdikcijom, zahtevajući pune pravne garancije od lidera svih zemalja EU o podeli finansijskih rizika ove kraljevine. Objasnio je da za to nema pravnog osnova pa zato njegova zemlja ne želi da preuzima na sebe rizik, jer su svesni da ih Rusija može dobiti na sudu i onda bi morali da joj isplate sumu koja je ravna njihovom godišnjem budžetu.
Ako zemlje vide da novac centralnih banaka mogu izgubiti kada god evropski političari budu smatrali da je to neophodno, mogu da odluče da rezerve povuku iz evrozone, smatra belgijski premijer.
Jedni kažu da su lideri EU preduzeli tek oprezan korak, kako bi iskoristili zamrznuta ruska sredstva i finansirali Ukrajinu. Drugi kažu da su odluku „zapravo gurnuli pod tepih” i napustili oktobarski samit sa više otvorenih pitanja – pravnih i finansijskih – nego što su ih imali pre samita.
Nije bilo jasne podrške za paket od 140 milijardi evra pozajmice Ukrajini, što su zagovarale neke članice EU. Umesto toga, mlako obećanje da će „adresirati“ ukrajinske finansijske potrebe i ponovo pričati o upotrebi ruske imovine na sledećem samitu EU decembra meseca ove godine.
„Dogovorili smo šta – pozajmica za reparacije, ali sada moramo da radimo na kako – kako da to omogućimo“, rekla je medijima predsednik Evropske komisije fon der Lajen. Pored nje, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potcrtao je da niko nije ulagao veto ni na šta, dok je nemački kancelar Fridrih Merc kazao da je u pitanju „korak unapred“.
Odgađanje odluke sada će pokrenuti pravne analize, a rukovodstvo EU će tražiti šemu kako bi se zadovoljili belgijski zahtevi za „konkretnim“ garancijama. Odluka o odlaganju je doneta nakon što je Belgija, gde se nalazi većina zamrznute ruske imovine, zahtevala garancije da neće biti odgovorna za rizike povezane sa kreditima. Postoji zabrinutost zbog korišćenja same imovine, jer bi to moglo da naruši ugled institucija u kojima se ona čuva, izloži Belgiju pravnoj odgovornosti, a Moskva pokrene odgovarajuće mere.
Na papiru ima i drugih načina da EU ponudi Ukrajini sredstva koja joj hitno trebaju da „ne potone”. Recimo, EU bi opet združeno mogla da se zaduži, ali deluje još manje verovatno da će članice Unije naći kompromis za tako nešto.
Poljski premijer Donald Tusk, jedan od prvoboraca za to da se ruske pare daju Kijevu, rekao je da je decembar „poslednji rok“ da se preseče „da ili ne“. „Pokušavamo da ubedimo naše belgijske prijatelje da smo spremni na mehanizam podeljene panevropske odgovornosti“, rekao je Tusk.
Zemlje EU na samitu nisu uspele da se dogovore oko predloga Evropske komisije da se ruska sredstva koriste za potrebe Kijeva, navodi se u pisanim zaključcima sastanka. „U tom smislu, Evropski savet poziva Evropsku komisiju da što pre predstavi opcije finansijske podrške na osnovu procene finansijskih potreba Ukrajine i poziva Evropsku komisiju i Savet da nastave svoj rad, kako bi se Evropski savet mogao vratiti ovom pitanju na svom sledećem sastanku“, navodi se u dokumentu. Napominje se da „u skladu sa pravom EU, imovina Rusije mora ostati imobilisana“ do završetka sukoba i nadoknade štete Ukrajini.
Predsednik Evropskog saveta Košta je kasnije izjavio da očekuje da će u decembru doneti odluku o korišćenju ruske imovine. Eropska komisija je zadužena da reši „tehnička pitanja“, a konfiskaciju sredstava nazvao je „u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom“.
Evropski lideri zatražili su od Evropske komisije da pripremi opcije za rešenja koje će razmotriti na sledećem samitu, a cilj je da se postigne konačan sporazum do kraja ove godine.
Propast sankcija
U međuvremenu, Kremlj je već upozorio da će uslediti odmazda ako se plan primeni. „Govorimo o planovima za nezakonito oduzimanje ruske imovine. Na ruskom to nazivamo jednostavno krađom“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Umešana lica će biti krivično gonjena na ovaj ili onaj način, svi će biti pozvani na odgovornost.“
Komentarišući ove rasprave, Peskov je uporedio EU sa grupom bandita koji planiraju sledeću pljačku. „Sve to izgleda kao banda: neko je na straži, neko krade, a neko poput Belgije viče: Ljudi, podelimo odgovornost“ rekao je, dodavši da će oni koji učestvuju snositi „pravnu i drugu moguću odgovornost“.
Agencija TASS citirala je portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mariju Zaharovu koja je obećala „veoma bolan, veoma oštar“ odgovor Moskve ukoliko EU izgura tu nameru. Rekla je da je Rusija razvila „snažan imunitet“ protiv zapadnih mera i da one nisu efikasne.
Članice EU su krajem oktobra ove godine usvojile 19. paket sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, koji obuhvata zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa od januara 2027. godine. „Elite u bloku od 27 članica jednostavno ne mogu da prihvate da njihove sankcije ne deluju” rekla je Zaharova. Osudila je američke sankcije protiv naftnih kompanija Rosnjeft i Lukoil, rekavši da je Rusija „imuna“ na te ekonomske odluke.
„Ma kako na Zapadu pokušali da predstave šemu za poželjno oduzimanje ruskog novca, zakonit način da se to uradi jednostavno ne postoji“, rekla je Zaharova. U slučaju da bude doneta odluka o oduzimanju ruskih aktiva, Evropa „više jednostavno neće biti smatrana pouzdanom lukom za finansijske rezerve, a poverenje u njene institucije biće konačno podriveno“, istakla je predstavnica ministarstva.
„Takve radnje, po merilima bilo kog pravnog sistema, jesu otvorena prevara, otvorena pljačka, klasična krađa“, naglasila je Zaharova. Kako je dodala, „potencijalnim izvršiocima i podstrekačima oduzimanja ruskih aktiva vredelo bi da dobro razmisle pre nego što se upuste u takve očigledno kriminalne i prirodno kažnjive radnje“.
SAD su u oktobru ove godine objavile sankcije protiv glavnih ruskih naftnih kompanija, dan nakon što su propali planovi za samit američkog predsednika Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. „Smatramo da je ovaj pristup isključivo kontraproduktivan”, rekla je portparol Zaharova. „Naša zemlja razvila je snažan imunitet na zapadna ograničenja i pouzdano će nastaviti da razvija svoj ekonomski potencijal, uključujući energetski sektor”, dodala je.
Osim toga, ruski predsednik Putin je već potpisao dekret koji bi mu omogućio da konfiskuje stranu imovinu u Rusiji, što bi moglo da ugrozi evropske kompanije koje nisu napustile rusko tržište. Kao odgovor, Rusija je zabranila „neprijateljskim“ investitorima da povlače svoju imovinu. Prihod od ove imovine se akumulira na posebnim „C“ računima, i može se povući samo odlukom posebne vladine komisije.
Otimanje kamate
Zapadne vlade su zamrzle oko 275 milijardi evra ruskih državnih sredstava, od čega je oko 210 milijardi evra u Evropi, uključujući oko 185 milijardi evra u Jurokliru, depozitaru i jednom od najvećih svetskih sistema za kliring i poravnanje.
Juroklir je međunarodna finansijska kompanija sa sedištem u Belgiji, koja se bavi čuvanjem, poravnanjem i obradom transakcija sa hartijama od vrednosti kao što su akcije, obveznice i drugi finansijski instrumenti. Suštinski, Juroklir je posrednik između banaka, investicionih fondova i državnih trezora, koji obezbeđuje da novac i hartije od vrednosti budu bezbedno prebačeni između kupaca i prodavaca nakon trgovanja na berzama.
Iako su zvaničnici EU mesecima razmatrali načine da ta sredstva trajno konfiskuju i prenesu Ukrajini, do sada su se uzdržavali zbog ogromnih pravnih i reputacionih rizika koje bi takav potez nosio.
Ipak, EU je preduzela korake da kamatu koja se prikuplja od te imovine usmeri Ukrajini, pri čemu je već prenela oko četiri milijarde evra u Kijev. EU je prošle godine počela da koristi samo profit koji zamrznuti gotov novac generiše kako bi pozajmljivala novac Ukrajini, ali sada se priča o korišćenju glavnice bez direktne zaplene. Takođe, prihod od ove imovine već je korišćen za podršku Ukrajini, kao zalog za kredit od oko 50 milijardi dolara.
Mađarska je zvanično pokrenula tužbu protiv Saveta EU i Evropskog fonda za mir pred Sudom EU u Luksemburgu, zbog odluke kojom se prihod od zamrznute ruske državne imovine koristi za vojnu pomoć Ukrajini.
Prošle godine, najbogatije zemlje članice G7 odobrile su Kijevu zajam u ukupnom iznosu od približno 50 milijardi dolara, finansiran prihodima od zamrznute ruske imovine. Zaključno sa prvim oktobrom ove godine, zemlje su već dodelile 26,5 milijardi dolara Ukrajini u okviru ove šeme. SAD su prve prebacile sredstva, milijardu dolara krajem prošle godine, ali od tada nisu prijavljeni nikakvi prihodi.
Preostali učesnici u šemi počeli su da daju doprinose ove godine. EU je doprinela najviše, 15,8 milijardi dolara. Kanada je izdvojila 3,4 milijarde dolara, Japan 3,3 milijarde dolara, a Velika Britanija tri milijarde dolara.
Finansiranje Ukrajine u okviru šeme kredita G7, čini tri četvrtine celokupne finansijske pomoći budžetu zemlje koju je Zapad dodelio ove godine. Dodatna sredstva su obezbedile i EU (7,33 milijarde dolara), Japan (191 milion dolara), MMF (912 miliona dolara) i Svetska banka (74 miliona dolara).
Krajem avgusta ove godine, list Welt am Sonntag je, pozivajući se na podatke Evropske komisije, objavio da je EU prebacila Kijevu 10,1 milijardu evra iz prihoda od zamrznutih sredstava Banke Rusije od januara do jula.
Iscrpljena Ukrajina
Više od tri i po godine ratovanja ekonomski su iscrpile Ukrajinu, pa predsednik Zelenski sada obilazi zapadne saveznike i moli ih da „otmu ruske devizne rezerve” koje se nalaze u Belgiji i daju ih Kijevu, jer inače neće imati ni za plate za vojsku. Zbog toga se mnogi pitaju može li se dogoditi da Ukrajina bankrotira i da zbog toga mora da kapitulira kad se potroše sadašnje rezerve, a to bi moglo biti 2027. godine.
Francuska, Velika Britanija i Nemačka imaju deficite u državnim budžetima i nisu više u stanju da šalju značajniju pomoć Zelenskom, čiji su apetiti sve veći. Dan rata ukrajinsku vojsku košta 172 miliona dolara i taj novac bez podrške Zapada vlasti u Kijevu ne mogu da obezbede. Ukrajini je za ratovanje u 2026. godini potrebno najmanje 120 milijardi dolara. U nacrtu ukrajinskog državnog budžeta za 2026. godinu predviđeno je 68 milijardi dolara, a ostatak bi pokušali da dobiju od zapadnih saveznika.
Zelenski priznaje da je 40 odsto naoružanja sa kojim ratuje njegova vojska proizvedeno u Ukrajini, a ostalo je iz inostranstva. EU tvrdi da je od početka sukoba Kijev od Evrope dobio gotovo 169 milijardi evra finansijske pomoći. U 2025. godini EU je dala Ukrajini 25 milijardi evra, a takođe su joj obezbedili oko 80 odsto od planiranih dva miliona metaka, dok će ostatak Kijev dobiti do kraja godine.
U ovoj godini, najveća stavka u budžetu od 62,8 odsto namenjena je za nacionalnu bezbednost, što je oko 38,6 milijardi dolara. EU je obećala pomoć od 50 milijardi evra, pod uslovom da se Ukrajina „bori protiv korupcije i da se sačuvaju demokratske institucije”.
Kad se zna u kakvom je stanju ukrajinska privreda onda je jasno da ona ne može da obezbedi 60 milijardi evra za vojsku iduće godine. Zapad sugeriše Zelenskom da podigne poreze, ali to bi „udavilo” i tako nemoćnu i iscrpljenu privredu.
Da Ukrajini treba sve više milijardi za rat pokazuju i statistički podaci. U 2024. godini tražili su od Zapada 30 milijardi dolara, zatim je ove godine ta suma rapidno porasla na 46 milijardi, a za 2026. godinu traže čak 60 milijardi dolara. Za tekuću potrošnju Ukrajini je potrebna mesečna pomoć od oko tri milijarde dolara, letos su već molili da im mesečno šalju četiri milijarde, a sada čak pet milijardi dolara.
Evropljane šokira suma koju će za iduću godinu Kijev tražiti od svojih saveznika. Zbog toga što Evropa iz svojih budžeta ne može da izdvaja sve veći novac za Ukrajinu, mnogi zapadni političari vide rešenje u otimanju ruskih deviznih rezervi i da se od tog novca kupuje oružje. Međutim, o planiranom otimanju ne misle svi isto, a jedino u čemu se slažu je da ne dozvole Rusiji da vrati svoj novac dat na čuvanje.
Ideju da se taj zamrznuti ruski novac na neki način ustupi Ukrajini dali su političari u Vašingtonu. Amerikanci su predložili da najrazvijenije zemlje sveta pronađu „mehanizam da se konfiskuje ruski novac koji bi bio u skladu sa zakonima“. Još u oktobru 2024. zemlje G7 su se bile dogovorile da se Ukrajini dodeli 50 milijardi dolara kredita, a vraćao bi se iz zamrznutih ruskih deviznih rezervi. Plan je da se prvo Ukrajini daje novac od kamata na ruski novac, a kasnije bi se koristila i glavnica.
Nužna pomoć
Ukrajina vrši pritisak na evropske saveznike da donesu političku odluku o otplati predloženog zajma od 163 milijarde dolara zasnovanog na zamrznutoj ruskoj državnoj imovini u decembru, dok je zabrinuta zbog velike rupe u budžetu za 2026. godinu i posledica korupcijskog skandala koji je potresa.
Evropski lideri nisu uspeli da se dogovore o „zajmu za reparacije“ za Kijev u oktobru i ponovo će o tome razgovarati na sledećem samitu, a očekuje se da će Ukrajini biti potrebne prve velike injekcije finansijske podrške od drugog kvartala 2026. godine.
Visoki zvaničnik u administraciji predsednika Zelenskog rekao je da se čini da je naredni samit poslednja šansa za Evropu ove godine da pristane da obezbedi zajam Ukrajini, što je potez za koji je Rusija rekla da će izazvati „bolan odgovor“.
„Ne očekujemo da će svi tehnički detalji biti finalizovani do tada, ali arhitektura za odobravanje kredita mora biti dogovorena“, rekla je Irina Mudra, vodeći pravni savetnik u Zelenskovoj administraciji. Ona je rekla da Ukrajina očekuje od svojih evropskih saveznika da definišu strukturu i upravljanje putem kojih će se sredstva obezbeđivati.
Takođe je od vitalnog značaja da Ukrajina bude uključena u odluke o tome kako raspodeliti i odrediti prioritet sredstava. „Bez direktnog učešća Ukrajine, pomoć rizikuje da postane neefikasna samo zato što znamo stvarne potrebe na terenu, ali odluku treba svakako doneti zajedno sa našim partnerima“, rekla je ona.
Sa malo jasnih izgleda za direktnu pomoć SAD pod predsednikom Trampom, Ukrajina bi mogla da ostane bez novca tokom prvog kvartala sledeće godine ako ne stigne nova evropska pomoć, kažu ekonomski analitičari.
Odnose Kijeva sa stranim partnerima zasenio je skandal sa korupcijom, koji je već uvukao dva ministra u klopku i podstakao pozive nekih poslanika da se ceo kabinet raspusti. Iako nisu direktno umešani, navodi o šemi mita od 100 miliona dolara u energetskom sektoru, koje su navele ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije, poljuljali su poverenje u vladu i predstavljaju politički izazov za Zelenskog.
Nijedan od ministara nije imenovan kao osumnjičeni, a obojica su negirali da su počinili bilo kakva nedela. Pravni savetnik Mudra rekla je da ovaj slučaj „naglašava nezavisnost ukrajinskih agencija za borbu protiv korupcije, koje podržava EU i da će ga na kraju rešiti pravosuđe”.
Ima li dogovora?
Predsednica Evropske komisije Fon der Lajen je u pismu vladama EU u novembru ove godine rekla da postoje tri opcije za zadovoljavanje finansijskih potreba Ukrajine, uključujući zajam koristeći zamrznutu rusku imovinu, ali je moguća i njihova kombinacija.
Lideri EU su se u oktobru složili da zadovolje „hitne finansijske potrebe“ Ukrajine za naredne dve godine, ali nisu podržali plan da se zamrznuta ruska imovina koristi za finansiranje ogromnog zajma Kijevu, zbog zabrinutosti koju je izrazila Belgija.
Lideri svih zemalja EU, osim Mađarske, zatražili su od Komisije da razmotri opcije za finansijsku podršku Ukrajini.
„Identifikovali smo tri glavne opcije, tj. podršku koju će finansirati države članice putem grantova, zatim zajam sa ograničenim sredstvima koji se finansira zaduživanjem EU na finansijskim tržištima ili zajam sa ograničenim resursom povezan sa gotovinskim stanjem imobilisane imovine“, rekla je fon der Lajen u pismu.
U dokumentu sa opcijama priloženom uz pismo, dodala je da „tri opcije nisu međusobno isključive. Mogu se kombinovati ili redosledno prikazivati. S obzirom na hitnost situacije, različitu složenost opcija i potrebu da se isplate počnu do drugog kvartala 2026. godine, svaka izabrana opcija mogla bi biti osmišljena kao prelazna i vremenski ograničena“, rekla je u dokumentu.
Kao jedan primer, u dokumentu se navodi da opcija bespovratne podrške koju finansiraju zemlje članice i opcija zaduživanja EU na finansijskim tržištima „mogle bi poslužiti ka rešenja za premošćavanje“ dok se ne usvoji novi dugoročni budžet bloka, koji stupa na snagu 2028. godine, i mogla bi poslužiti kao garancija za kredite koje finansira EU.
U dokumentu se procenjuje da preostale potrebe Ukrajine za 2026-2027. godine iznose 135,7 milijardi evra. Predlog Komisije da se koristi zamrznuta ruska imovina proizveo bi zajam od 140 milijardi evra, pokrivajući potrebe Kijeva. Ukoliko se izabere opcija granta, Ukrajini bi bilo potrebno najmanje 90 milijardi evra za naredne dve godine od članica EU.
U svom pismu, fon der Lajen je poručila evropskim prestonicama da je potrebna brza odluka. „Sada će biti ključno brzo postići jasnu obavezu o tome kako osigurati da se neophodno finansiranje za Ukrajinu dogovori na sledećem sastanku Evropskog saveta u decembru“.
Od 135,7 milijardi evra potrebnih tokom dve godine, Ukrajini bi bilo potrebno 83,4 milijarde evra samo za vojsku i 52,3 milijarde za ostale troškove. Potrebe bi bile veće 2026. godine, ukupno 71,7 milijardi evra, a manje 2027. godine, kada bi iznosile 64 milijarde.
Pismo fon der Lajen naišlo je na pomešan prijem u Briselu. „To je korak napred posle dva koraka unazad“, rekao je jedan diplomata EU, koji je govorio pod uslovom anonimnosti. Drugi diplomata EU je rekao da „mislimo da je dobro što Komisija snažno insistira na hitnosti“, ali da je zajam koristeći zamrznutu rusku imovinu „jedina razumna“ opcija. Međutim, drugi diplomate su rekli da sumnjaju da dokument predstavlja značajan napredak ka brzoj odluci.
***
Dok Zapad traži nove načine da poveća pritisak na Moskvu, Evropska komisija je predložila mehanizam koji bi omogućio vladama EU da koriste do 185 milijardi evra od 210 milijardi evra vrednosti ruske državne imovine koja je trenutno zamrznuta u Evropi, bez njene formalne konfiskacije.
Pošto je ruski predsednik Putin pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 2022. godine, SAD i njihovi saveznici zabranili su transakcije sa ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, zamrznuvši oko 300 milijardi dolara ruske državne imovine širom sveta. Međutim, evropski predlog je trenutno zaustavljen zbog zabrinutosti Belgije, zemlje u kojoj se nalazi većina te imovine.
Do sada se koristila samo kamata od tih sredstava za finansiranje Ukrajine, ali novi plan predviđa mnogo radikalniji korak, odnosno iskorišćavanje 140 milijardi evra glavnice za finansijsku i vojnu podršku Kijevu u naredne dve godine. Juroklir, institucija koja upravlja ruskom imovinom zamrznutom u Evropi, nije isključio mogućnost tužbe protiv EU u slučaju konfiskacije ruskih sredstava.
Ova malo poznata, ali centralna belgijska institucija u finansijskom sistemu, drži gro ruske imovine koja je zamrznuta od početka ruske intervencije u Ukrajinu, privlači veliko interesovanje. Generalni direktor te institucije Valeri Urben upozorila je na mogućnost konfiskacije, koja bi budući da je nezakonita oslabila Evropu. Rekla je da bi „bilo koja vrsta konfiskacije bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom, posebno sa pravom na suverenitet državnih sredstava”.
Juroklir upravlja akcijama, obveznicama i drugim instrumentima centralnih banaka i investicionih fondova, sa transakcijama koje se mere milijardama evra godišnje. Zbog toga, stručnjaci upozoravaju da bi pravna ili finansijska destabilizacija ove institucije imala globalni domino efekat.
Belgija traži od Evropske komisije i država članica čvrste garancije da neće sama snositi pravne rizike, uključujući i zaštitu u slučaju arbitraža i sudskih postupaka, koji bi mogli da proisteknu iz bilateralnih investicionih sporazuma.
Predlog Evropske komisije je sada u centru intenzivnih diskusija, o kojima šefovi država i vlada EU treba da odluče na sledećem samitu Evropskog saveta 18. i 19. decembra ove godine.
Evropska unija razmatra predloge koji bi mnogo više koristili imobilisane rezerve Rusije za finansiranje Ukrajine. Sve opcije koje se razmatraju izbegle bi potpunu konfiskaciju ruske imovine, a istovremeno bi mobilisale značajna dodatna sredstva za pokrivanje finansijskog jaza sa kojim se Ukrajina suočava 2026. i 2027. godine. Ti predlozi su, po predlagačima, navodno pravno odbranjivi, strateški vitalni i ne predstavljaju značajan rizik za ulogu evra kao jedne od dve glavne globalne rezervne valute.
Predloženi mehanizam bi, po oceni pojedinih zapadnih analitičara, trebalo da bude osmišljen tako da u potpunosti iskoristi svu rusku zamrznutu imovinu, a ne samo imovinu zamrznutu u belgijskom Jurokliru. Dogovor o potrebnoj finansijskoj strukturi bi trebalo da omogući Ukrajini da pokrije svoje finansijske potrebe za 2026. i 2027. godinu, a kako kažu bez neposrednih budžetskih troškova za EU.
Međutim, najveći rizik za EU je pitanje finansijskog kredibiliteta i poverenja u tržišta i evro kao rezervnu valutu. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi je doprinelo narastanju dedolarizacije u svetskoj trgovini, a preusmeravanje ovih sredstava u kredit Ukrajini bi samo ubrzalo to i podstaklo centralne banke širom sveta da držanje novca u evropskim bankama shvate kao rizik. Jednostavno rečeno, evro, koji je već sekundarna rezervna valuta posle dolara, mogao bi da doživi dodatno smanjenje svog statusa ako ga investitori i vlade budu smatrali ranjivim na političke hirove.
