Pročitaj mi članakSvedoci smo neviđenog i nečuvenog stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji i to pred očima celoga sveta.
I dok Aljbin Kurti sprovodi „kristalnu noć“ nad nedužnim „ostatkom“ srpskog naroda na
Kosovu i Metohiji, dok Aljbin Kurti državno-organizovanim terorom kolektivno
kažnjava „svoje“ građane, loveći ih kao zečeve, u Srbiji svi ćute!? Ćuti vlast, ćuti
opozicija, ćuti intelektualna elita, ćuti Crkva, ćuti i anestezirani srpski narod.
Nažalost, ćuti i „demokratska“ Evropa!? I Amerika ćuti!?
Vlast je narod razbila, posvađala, propao joj „državni projekat“, tzv. Srpska lista, a ona
(vlast) i dalje želi da po svaku cenu oživi „mrtvaca“ kako bi nastavila manipulaciju
izmrcvarenim narodom.
Narod nesvestan da sve što mu se dešava je plod izdajničke politike aktuelnog režima
u Beogradu, pogotovu nakon prihvatanja i sprovođenje Francusko-nemačkog sporazuma i
Ohridskog aneksa i dalje se uteruje da ponovo da legitimitet promašenoj politici
predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Šta se to desilo sa Crkvom? Zašto ona ide uz rame režimu koji je izdao Kosovo i
Metohiju. Zašto Crkva i dalje ćuti!? Zašto nemo posmatra kako joj se duhovna deca
batrgaju, a svojim glasnim ćutanjem blagoslovi vlast i saučestvuje u izdaji!?
A njeno delanje nikada nije bilo potrebnije. Njen stav je i dalje da narod klekne, ćuti i
moli se Bogu, i Bog će pomoći! Slažem se! Samo ako je narod u veri, može opstati! Ali i
još nešto, ono što današnji velikodostojnici, samo iz njima poznatih razloga,
zaboravljaju, da je naša crkva imala ulogu sabornosti! Kao da se te uloge odrekla, i to
„danas“, pogotovu na Kosovu i Metohij, kada je nikad potrebnija.
Zašto Crkva „ubija“ Boga u narod, guši nacionalnu energiju!? Izgovor da je sada vreme
da se ćuti, da bude smiren je „ubijanje“ narodne energije. Pokojni patrijarh Pavle stalno
nam je govorio da „moramo biti Božji saradnici, kako bi nam Bog pomogao“! Dakle,
podignimo glavu, uspravimo se!
Nikada je bilo potrebnije, nego danas, da naša Crkva pokaže solidarnost sa svojom
ugroženom duhovnom decom, ohrabri ih, ali i na taj način skrene pažnju nepravednom
svetu na stradanje i nestajanje ostatka jednog naroda, da organizuje crkveno-narodne
litije koje pozivaju na mir, da zajedno sa „ostatkom“ srpskog naroda na Kosovu i Metohiji,
glasno krikne!? Nije li poslednji trenutak da naš vladika Teodosije sazove Crkveno-
narodni sabor, okupi verujuće ljude, ugledne domaćine, intelektualce, da ohrabri narod
koji je u nestajanju. Kad će, ako neće sad!
Danas o Srbima sa Kosova i Metohije ne govori niko!? Svi su umukli!? Najtužnija su
priča kosovski srpski intelektualci sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, kao i vajni
intelektualci iz kulture, prosvete, lekari…, koji su pustili pipke hranilice na
Vučićevim jaslima i zobaju li zobaju, nezainteresovani za sudbinu svoga naroda. Umukli
čuvajući pozicije na „santi leda“, na „Titaniku“, bez obzira i bez obraza!?
Navirujući je samo zov koji se čuje iz grla desetina hiljada studenata u protestu, koji se,
od onih koji sramno ćute, optužuju da ne pominje Kosovo, da ne brani Kosovo…! A oni su,
ustvari danas najglasniji u odbrani Kosova i Metohije! Njihova zahtev za poštovanje
Ustava i funkcionisanje institucija je borba za Kosovo i Metohiju, njihovo gromoglasno
pevanje himne je borba za Kosovo i Metohiju, njihovi zahtevi za promenu sistema je borba
za Kosovo i Metohiju, njihova poruka Vučiću da nije važan jeste poruka da se mane Kosova
i Metohije. Zar ne čujete vapaj uzenimrene i odlučne mladosti, naše poslednje šanse da
spasemo Kosovo, da spasemo Srbiju!?
Nije za čuđenje što sve to ne vidi izmanipulisani narod. Ali je za čuđenje „do neba“ da
to ne vidi srpska nacionalna elita u Beogradu, koja ljubomorno čuva lagodne pozicije
kritičara, egzistirajući i parazitirajući na ispraznim pričama o patriotizmu,
proglašavajući sebe jedino kompetentnim i pravim borcima za nacionalno pitanje! Ne
vide istorijsku priliku za „novi početak i novu šansu“ za rešavanja zamršenog srpskog
nacionalnog i državnog pitanja, čekajući da nenarodna vlast isisa poslednje kapi krvi
„umrtvljenom“ narodu. Oni bi posmatrajući sa strane, da nakon „bitke“, ušetaju u prazan
nacionalni prostor, ali, nažalost, ponovo iz kabineta i ispraznim kolumnama! I u tome
je problem, što „građanisti“ sebe već pozicioniraju delujući u narodu, koristeći
ogroman prostor koji stvaraju studentski protesti. Inicijativa „ProGlas“ je najbolji
primer za to. Dakle, potrebna je teorijska ali i pragmatično odmeravanje snaga na delu,
a ne u kabinetima i katarzičnim kolumnama kako bi se sutra reklo da su bili na pravoj
strani, strani naroda! Neverovatno je koliko je sličnosti u ćutanju i nedelotvormom
delovanju Crkve i desne elite.
„Bežanje“ desnice da sa „građanskom Srbijom“ na javnoj sceni sučeli argumente, jeste
kukavičluk „desne elite“. Takođe „bežanje“ desne elite od studentskog protesta, je
prepuštanje istorijskih procesa „građanistima“. Umesto da dođe do približavanja,
kopaju se duboki rovovi. Kao da su problem „građanisti“, a ne sistem koji je najveća snaga
aktuelnom režimu u upropašćavanju države i naroda!
A način na koji studenti postavljaju krizu u Srbiji nije ni desni ni levi, čak ni protiv
režima, već suštinski, promena sistema, kojim će biti poražen svaki autoritarni
režim. Zamerati građanskoj eliti što pokušava da studentima nametne (neuspešno)
svoje viđenje Srbije, ustvari je, kukavičluk desne elite i ruženje studenata, glavnih
aktera istorijskih promena.
Problem je što su studenti bolje videli, i od jednih i od drugih. I još nešto, što
„građanisti“ bolje razumeju (i „koriste“) studentske proteste, dok desna elita u
studentskim protestima vidi ujdurmu građanista i stranih elemenata!?. Umesto da ih
„koristi“, ona od njih „strahuju“ i kritikuje ili ćuti!? Isti odnos ima i aktuelna vlast
(strahuje i kritikuje, kompromituje)! To što nacionalna elita gubi prostor za delovanje,
nije u „graćanistima“, već u njima samima!
Svako i malo pametan može primetiti da su studentski protesti jedini pravi odgovor na
krizu u kojoj je Srbija. Jer imali su šansu i jedni i drugi: građanisti, kroz proteste
„Jedan od 5 miliona“, Srbija protiv nasilja“, i dr, koji uprkos masovnosti, nisu dali
nikakav rezultat, nacionalna elita kada je Kosovo „odlazilo“, kada je Sever Kosova
izdavan u pregovaračkom procesu i implementaciji kapitulantskih sporazuma. To je bio
gejzir za nacionalno delovanje nacionalne elite, ali završavalo je u kabinetima i
kolumnama, i nigde više i ništa više. Zato ne razumem odnos nacionalne elite prema
studentskim protestima, Zašto ona ne vidi priliku da konačno ode izdajnički režim i
dođe do promene sistema. Ako sumnjaju u promenu sistema, ako se plaše da će Srbiju
preuzeti „drugosrbijanci“, opet će sami biti krivi. Jer ih, osim u kabinetima i
kolumnama, nigde nema.
Otklon profesora Mila Lompara i njegov poziv na kohezionom delovanju nacionalne i
građanske elite jeste ohrabrujući put ka demokratskom odmeravanju argumenata i
programa u rešavanju državnog i nacionalnog pitanja.
Ohrabrujuća je i otvorena kritika profesora Slobodana Samardžića zbog glasnog ćutanja
Crkve, o kome nacionalna elita ne saopšti ama baš ni jednu reč.
Zato je Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije ove godine dodelilo povelju „Crveni
kosovski božur“ „građanistima“ iz ProGlasa, a ne „patriotskim pokretima“ koji i dalje
ostaju u svojim „kabinetima i kolumnama“, na periferiji istorijskih zbivanja, želeći da
kroz postojeći sistem, vegetirajući na njemu, rešavaju problem!?. Tužno, ali istinito!
Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma
