Pročitaj mi članakDržava koja uzdiže batinaše, a ponižava učitelje nema nikakvu budućnost. Nekada su se najokoreliji okupatori takmičili u ubijanju đaka i omladine na ovim prostorima. Uz stravične žrtve i stradanja, ipak, nisu uspeli u onome što su hteli da ostvare. Vučićeva vlast ubija znanje na svakom koraku, progoni sve one koji misle svojom glavom, verujući da će na taj način osloboditi što više prostora za svoje neznalice i da će moći i dalje da se bahate odlučujući o svemu. Kriminalni milje, bespogovorno poslušništvo, upadljivo neznanje, javno iskazivanje obožavanja vođe, je nešto što ova vlast neprekidno forsira stvarajući horde svojih, popularno nazvanih Ćacija. Uz njihovu pomoć ostvaruju sve ono što su zamislili, a zapravo je na delu ubijanje Srbije bez presedana u njenoj bogatoj istoriji.
Кад убијете знање једном народу, он више не постоји. Прецртан је. Избрисан са списка живих. Кад неки паметни људи кажу да је у знању моћ, онда вам тек постане јасно зашто Вучићева власт толико инсистира на убијању сваког знања. Чак и сама упитаност или јавно изражавање сумње за њих је довољна да такве особе прогласе терористима, издајницима, мрзитељима Србије… Они који се позивају на примену постојећих закона, Устава, свега оног што чини једну државу, такође се, исмевају и проглашавају рушитељима уставног и сваког другог поретка ове земље.
Како изаћи на крај са онима који су огрезли у уништавању сопственог народа, његових националних и државних интереса? Па знањем. То је једино што нам је још преостало. Зато толики јуриши Вучићевих кабадахија да се затре знање. Само без присуства знања напредњаци могу да владају и раде шта хоће. Отуда и толики успех студентског покрета и народа који их подржава, јер су устали у одбрану права на знање. А то право повлачи сва друга права. Без знања ми смо осуђени на пропаст и препуштени на милост и немилост разним Ћацијима, смишљених да разарају сваку вредност овог народа.
Вучић је поново видео Макрона. Овога пута остали смо ускраћени за информацију да ли га је Макрон водио у своју спаваћу собу као ономад кад је Вучић већ једном изашао сав озарен и очаран. Лансирана је зато најновија прича о метроу који само што није. Карте које су напредњаци делили у време предизборне кампање ваљда још важе. О “рафалима” ни речи. Само нуклеарке и јефтина струја. Срећан је онај народ који има председника коме је Путин показао свој специјални телефон, а Макрон спаваћу собу. Уз то је победио обојену револуцију најмање хиљаду пута и распродао у милионском тиражу своју ненаписану књигу. Сасвим довољно за памет гледалаца Информер и свих других телевизија под Вучићевом непосредном контролом.
Чињеница да постоје и ови други који не верују у Вућичеве свакодневно изговорене лажи и обмане, их посебно доводи лудила, али и очајања како још нису успели да сломе отпор знања. Јер све док не убију комплетно знање у овој земљи они се неће смирити. Знање је последња одбрана Вучићевом безумљу. Зато се посебно морају потрудити студенти и сви они који их безрезервно подржавају у одбрани јединог ефикасног оружја које постоји против Ћација. Само са знањем, о себи, о нама, ми имамо могућност да се извучемо из овог ћорбуџака у који смо упали вољом покварених незналица.
Остаје нада, да ће и поред свих притисака та студентска листа бити формирана и селектована, пре свега, знањем и да ће управо то однети превагу на изборима кад год их буде. Да ће одлучивати принципи, а не уступци и линије мањег отпора. У судару са знањем Ћацији немају никакве шансе и они то јако добро знају. А знамо ли ми?
