Pročitaj mi članakBEOGRAD — Sukob na Bliskom istoku mogao bi da ima ozbiljne ekonomske posledice po Srbiju, a rast cena nafte i gasa mogao bi da izazove talas poskupljenja u svim sektorima privrede, upozorio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
On je za RTS ocenio da će posledice aktuelnih geopolitičkih tenzija neminovno osetiti i srpska ekonomija, a prvi signal bi mogao da se vidi već u cenama goriva koje se svakog petka objavljuju za narednu nedelju.
Energetska kriza kao prvi udar
Prema rečima Savića, rast cena nafte i gasa gotovo uvek povlači poskupljenja u čitavoj privredi — od transporta i proizvodnje do hrane i usluga.
„To je spirala. Kada poskupi nafta, rastu troškovi transporta, proizvodnje i energije, a onda se to preliva na sve druge cene“, objasnio je on.
Ipak, dodaje da ne očekuje nagli inflatorni šok preko noći, već postepeni rast cena ukoliko kriza potraje.
Ormuski moreuz kao ključna tačka
Jedna od najvećih bojazni na globalnom tržištu energenata jeste mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza. Kroz taj morski prolaz prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, zbog čega bi svaki prekid transporta mogao izazvati snažne poremećaje na tržištu. Savić smatra da u kratkom roku ne bi došlo do dramatičnih posledica jer velike ekonomije raspolažu značajnim robnim rezervama.
„Ozbiljne države imaju strateške rezerve nafte i gasa, pa kratkoročni šok može da se ublaži. Međutim, ako kriza potraje, onda će problem imati globalne razmere“, naglasio je on.
Svet podeljen više nego 2008.
Profesor podseća da je svet u vreme finansijske krize 2008. godine bio spremniji na zajedničke mere.
Na samitu G20 u Londonu 2009. godine svetski lideri su upozorili na globalnu opasnost i pokušali da koordinišu ekonomske mere. Danas, kako kaže, takvog jedinstva nema.
„Svet je podeljen, postoje različiti blokovi i suprotstavljeni interesi. Zato je situacija danas potencijalno opasnija nego 2008. godine“, ocenio je Savić.
Geopolitički dobitnici i gubitnici
Prema njegovoj oceni, aktuelna kriza mogla bi da ojača poziciju Rusije, posebno na evropskom energetskom tržištu.
„Evropa će morati da shvati da je najbliži komšija često i najvažniji ekonomski partner. Ekonomija i politika ne mogu uvek da se vode istim aršinima“, rekao je on.
S druge strane, Sjedinjene Američke Države nalaze se u relativno povoljnom položaju jer su, zahvaljujući eksploataciji nafte iz škriljaca, od velikog uvoznika postale neto izvoznik energenata.
„Sva svetska trgovina naftom obavlja se u dolarima, što Americi daje dodatnu prednost“, dodao je Savić.
Evropa najizloženija riziku
Evropa je, prema njegovim rečima, trenutno najranjivija, jer se već beleži rast cena gasa na evropskom tržištu. Alternativni izvori snabdevanja, poput tečnog prirodnog gasa iz SAD, pokazali su se značajno skupljim od ruskog gasa.
„To je ekonomska realnost sa kojom se Evropa već suočava“, rekao je Savić.
Šta to znači za Srbiju
Za Srbiju bi najveći rizici mogli biti rast cena energenata, povećanje inflacije i eventualne nestašice ukoliko bi kriza eskalirala. Iako trenutno nema naznaka neposrednog prekida snabdevanja, ekonomisti upozoravaju da dugotrajan sukob na Bliskom istoku može pokrenuti lanac ekonomskih posledica koje će osetiti i zemlje koje nisu direktno uključene u konflikt.
