Прочитај ми чланакЗавршене су, за српске спортисте по много чему необичне, Олимпијске игре 2016. Наиме, после првих 10 дана нервирања и константног разочаравања навијача, на крају смо ипак освојили, најчешће и предвиђаних, осам медаља. Међутим, одличја су отишла у руке оних од којих се то углавном није очекивало. Рвач Штефанек је започео талас освајања медаља, али посебно одушевљење изазвао је успех женског дела репрезентације Србије. С обзиром да су на претходне две ОИ девојке узеле укупно две медаље, можемо рећи да биланс од четири одличја у Рију представља праву ренесансу српског женског спорта.
За 18-годишњу теквондоисткињу Тијану Богдановић мало које у нашој земљи чуо пре Олимпијских игара, иако је девојка већ сада европска првакиња. У Рију је направила фантастичан резултат и узела је сребрну медаљу. Њен тренер је зове „ванземаљац“ и каже да никада није видео да је неко толико добар у њеној животној доби, као и да Тијана има шансе да постање најбоља свих времена у свом спорту. Време ради за Богдановићку и од ње се у будућности могу очекивати врхунски резултати.
Одбојкашице су једине „помириле“ две велике силе, Русију и САД, тако што су их победиле на свом путу до финала. Ту их је сачекала фантастична Кина и спречила да се попну на највише постоље. Многи су после сјајних игара наших девојака очекивали и злато, али треба подсетити да су Кинескиње званично друге на свету и да су заслужено наследиле Бразил на трону. Наше девојке су ипак ушле у историју, јер су освојиле прву медаљу за Србију на Олимпијским играма у женској одбојци.
Ивана Шпановић је сама себи наметнула циљ да буде олимпијска првакиња у Рију. Међутим, у конкуренцији савршено утренираних Американки, ова лепотица из Зрењанина морала је да се задовољи трећим местом. Иванина бронза зато сија као злато. А ако настави са оваквим радом, Шпановићка ће и у Токију 2020. бити међу фаворитима за освајање најсјајнијег одличја.
Кошаркашице су направиле једно од највећих изненађења на ОИ, избацивши из борбе за медаље великог фаворита Аустралију. У групи су играле веома променљиво, па их је српска спортска јавност већ проглашавала за „краљице селфија“, јер је деловало као да немају довољно жеље за успех на Играма. Освајањем бронзане медаље премашиле су сва очекивања и сада слободно могу да се сликају до миле воље… нико им више ништа неће замерити.
На крају, остаје нам да се надамо да ће ова заслужена пажња која се посвећује српским спортисткињама потрајати, и да их нећемо заборавити, као што смо то радили до сада, чим сиђу са балкона Скупштине града Београда, и поново се окренути старлетама, клаберкама и осталим фалш певачицама, које с јесени преплаве домаће медије.
