Прочитај ми чланак
(Б92)
Српски двојац без кормилара Никола Стојић и Ненад Беђик постали су шампиони Европе у Севиљи.
У финалу Европског првенства за сениоре у Андалузији наши момци су убедљиво тријумфовали с временом 7:02.59 испред посада Пољске (7:04.78) и Холандије (7:08.27).
Ово је прво европско злато за српско веслање после шест година и тријумфа Стојића и Горана Јагара у двојцу без кормилара на Европском првенству у Пољској 2007.
Стојић и Беђик су одлично стартовали у финалу. После првих 500 метара били су на другој позицији, тик иза Италијана Костанца и Косталда који су најбоље повукли. Ипак, на уласку у другу половину трке наш чамац је избио на чело. Снажним и одлучним завеслајима Стојић и Беђик су све више бежали противницима не дозволивши да им ико угорзи пут ка европском престолу.
После 1.500 метара имали су готово три секунде предности у односу на Пољаке Гутерског и Годека који су једини успели да колико-толико држе ритам са нашим феноменалним момцима. Велика предност која је у том тренутку била направљена, била је, ипак, више него довољна да последњих 500 метара трке Беђик Стојић тријумфално извеслају и да као нови европски прваци прођу кроз циљ.
„Готово шест месеци смо вежбали за данашње финале. У квалификацијама смо извеслали најбољу трку ове сезоне која нам је због времена показала оно у шта смо и сами веровали – да имамо брзину и квалитет. Ипак, ни сами нисмо били начисто да ли су резултати из квалификација мериторни за финале. Французи, олимпијски вицепрваци и победници првог овогодишњег Светског купа у Сиднеју, били су лошији од нас у петак, али смо и у финалу показали да то није било случајно. Држали смо се од почетка до краја финала своје тактике, коју смо разрађивали и на Изборној регати у Пловдиву и на Интернационалној регати у Италији. После првих 500 метара смо појачали ритам јер смо знали да је сама средина трке наш главни адут. Када смо у последњих 500 метара ушли са готово три секунде предности у односу на другопласиране Пољаке нисмо смели и хтели да било коме препустимо трон. Чамац је све време одлично ишао и сигурно смо веслали ка злату. Пољаци, освајачи сребра, били су једини који су могли да нас прате. Ради се о одличној посади која је била добра у Лондону а само због једног лошег дана није имала бољи резултат лене у Варезеу“, анализирао је учешће двојца у Севиљи Никола Стојић.
За разлику од Стојића који је навикао на велике међународне успехе, 24-годишњем Ненаду Беђику је злато у Севиљи убедљиво највећи успех у досадашњој каријери.
„Иако сам имао огромну жељу да освојим злато али се искрено нисам надао да можемо до трона у конкуренцији каква је била у Севиљи. Ипак, наша тактика је још једном донела успех. Од почетка до краја смо се држали свог плана, нисмо одреаговали на бег Италије на почетку. Када смо после прве четвртине трке почели да додајемо гас нико није имао снаге да нас испрати и већ после 1.500 метара сам помислио да нам је злато надохват руке. Тако је и било. Пресрећан сам. Са Стојићем веслам мање од годину дана и већ сам успео да дођем до овако вредног одличја. То ће нам обојци бити велика мотивација да наставимо да радимо у ударничком ритму. Има још детаља које можемо да поправимо и надам се је ово само најава још већих успеха на међународној сцени“, рекао је пресрећни Беђик, чији је млађи брат Александар пре недељу дана на Европском првенству за јуниоре у Минску освојио бронзу у двојцу без кормилара са Игором Лончаревићем.
Српско веслање сваке године донесе медаље са највећих међународних такмичења што га сврстава у ред наших најсупешнијих спортова.
„Честитам Беђику и Стојићу на изванредној трци. Тактички су извеслали на шампионском нивоу. Такође, честитам и тренеру Саши Мимићу који је уз мене радио са овим чамцем. Огроман успех Беђика и Стојића је логична последица њиховог вишемесечног напорног и преданог рада. Из дана у дан су на тренинзима извлачили свој максимум, нису се штедели ниједног тренутка. Сада су награђени за сав труд који су уложили а посебно ме радује чињеница да, сигуран сам, могу још много да помере своје границе. Њих двојица су тек прошлог јуна први пут заједно сели у чамац. Из тренинга у тренинг су дизали своје могућности на виши ниво а да су победничка комбинација најбоље се видело ове године пошто нису изгубили ниједну званичну трку. Верујем да могу и даље да напредују и да на Светском првенству у Јужној Кореји у августу остваре, такође, одличан пласман“, похвалио је шампионе селектор Веслачке репрезентације Србије Небојша Илић.
На европско сениорско злато се чекало шест година после тријумфа Николе Стојића и Горана Јагара у двојцу без кормилара на Европском првенству за сениоре у Пољској 2007.
„Ово је још један доказ да у веслању године нису пресудан фактор већ да су мотивација за рад и напорни тренинг једине ствари које те издижу изнад конкуренције. Стојић, 38-годишњак, по посвећености тренинзима може и даље да послужи за пример свима. И Беђик није заостајао у овом сегменту. Њих двојица, тренер Мимић и ја смо од почетка функционисали као један велики тим и успеси нису могли да изостану“, истакао је Илић.
