Прочитај ми чланак
Мундијал у Бразилу показао је да скуп селектор не значи успех. Најплаћенији селектори са својим репрезентацијама нису успели да прођу ни у осмину финала, док су неки са много мањим платама показали да није све у новцу.
Репутација је варљива ствар. Велико име не значи нужно успех, али велико име мора скупо да се плати. Тако је и са селекторском позицијом у фудбалом, а Светско првенство у Бразилу је показало да и довођење најреномиранијих стручњака на клупу репрезентације не значи, не успех, него ни пристојан резултат.
То се најбоље види на примеру Русије и Мексика. Селектор Русије, Фабио Капело прима преко осам милиона евра годишње, што га чини најплаћенијим селектором на Мундијалу, а није успео са својим тимом да се пласира у осмину финала, већ је даље прошао ни мање ни више, него Алжир, који са клупе предводи Вахид Халидхоџић са годишњом платом од 750 хиљада еура.
Са друге стране, селектор “сомбрероса”, Мигел Ерера, годишње зарађује 156 хиљада евра, чиме је најмање плаћени тренер на Светском првенству, а успео је са Мексиком да се пласира међу шеснаест најбољих екипа на свету и не само то. Мексико је својим играма на прве три утакмице Мундијала показао завидан ниво игре, покупио бројне симпатије неутралних навијача и све то са веома скромним играчким кадром.
Прича се не завршава на Капелу и Ерери. Примера има још. После руског селектора, на листи годишње зараде следе Рој Хоџсон и Ћезаре Прандели. Енглески стручњак прима скоро четири и по милиона евра годишње, док Италијан за 365 дана заради нешто преко три милиона европских новчаница, а Италија и Енглеска се нису пласирале у осмину финала, већ су из групе Д, даље отишли солидни Уругвај и апсолутни хит првенства Костарика, чији селектор Хорхе Луис Пинто годишње заради 328 хиљаде евра, што је мање од Хоџсонове месечне плате.
Међу тренерима који су успели да се са својим селекцијама пласирају у осмину финала, а спадају у ред мање плаћених су селектор Нигерије, Стивен Кеши који годишње прима 292 хиљаде евра, Аргентинац Алехандро Сабадеља који за годину дана заради нешто више од 600 хиљада евра, као и селектори Грчке и Белгије, Фернандо Сантош и Марк Вилмотс који инаксирају 643 хиљада евра.
Да инвестиција може да буде итекако исплатива говори и пример Швајцарске, чији тренер Отмар Хицфелд прима скоро три милиона евра, али иза њега стоје резултати. Хицфелд са Швајцарском у протеклих пар година има скоро педесет посто победа, а сада је на прагу и да понови историјски успех Швајцарске и пласира се у четвртфинале Мундијала.
Поред њега, веома су добро плаћени и Луис Ван Гал, Јоаким Лев и Фелипе Сколари, али тренутно не постоји ваљани разлог да би се они нашли на мети ни критика, али ни похвала.
Комплетна листа зарада изражена у еврима:
1. Фабио Капело (Русија) 8,367,187
2. Рој Хоџсон (Енглеска) 4,376,248
3. Ћезаре Прандели (Италија) 3,219,000
4. Луис Фелипе Сколари (Бразил) 2,960,219
5. Отмар Хицфилд (Швајцарска) 2,789,858
6. Јоаким Лев (Немачка) 2,683,578
7. Висенте Дел Боске (Шпанија) 2,522,594
8. Луис Ван Гал (Холандија) 2,039,644
9. Алберто Закерони (Јапан) 2,031,000
10. Јирген Клинсма (САД) 1,953,000
11. Дидије Дешам (Француска) 1,609,834
12. Пауло Бенто (Португалија) 1,609,000
13. Карлос Кеирош (Иран) 1,562,000
14. Хорхе Сампаоли (Чиле) 1,322,252
15. Хозе Пекерман (Колумбија) 1,250,000
16. Анге Постекоглу (Аустралија) 1,039,359
17. Оскар Табарез (Уругвај) 937,000
18. Сабри Ламуши (Обала Слоноваче) 772,876
19. Вахид Халихоџић (Алжир) 750,214
20. Марк Вилмотс (Белгија) 643,933
21. Фелипе Сантош (Грчка) 643,933
22. Алехандро Сабеља (Аргентина) 609,548
23. Хонг Мијунг – Бо (Јужна Кореја) 592,356
24. Луис Фернандо Суарез (Хондурас) 468,883
25. Реиналдо Руеда (Еквадор) 421,995
26. Хорхе Луис Пинто (Костарика) 328,218
27. Волкер Финке (Камерун) 293,833
28. Стивен Кеши (Нигерија) 292,270
29. Сафет Сушић (БиХ) 262,574
30. Нико Ковач (Хрватска) 202,401
31. Џејмс Апија (Гана) 187,553
32. Мигел Ерера (Мексико) 156,294
(Телеграф.рс)
