Прочитај ми чланакБио је Видовдан 2015. када је остварен највећи успех у историји српске женске кошарке. Шест година касније, готово у дан, наше чудесне девојке и селекторка Марина Маљковић опет имају прилику да постану прваци Европе.
Printscreen
Кошаркашице Србије од 21 сат играће финале Евробаскета у Валенсији против репрезентације Француске. Моћан противник и пето узастопно финале ЕП за ривалке – нула титула.
Наше шампионке играће први пут за звање најбољих од фамозне 2015. И тада је мало ко веровао у њих, и тада су Францускиње биле изразите фавориткиње, и сада су им кладионице далеко наклоњеније, као да се опет потцењује срце шампиона. Нека…
„Шта ћеш ти овде, па је л’ могуће да си дошао“, у чуду су ме питале златне девојке када су ме угледале у дворишту хотела у Будимпешти дан пред финале те 2015. Као да ни саме нису биле свесне шта су већ тада урадиле, и пре него што су се попеле на трон.
Из те екипе и даље су ту оне од којих све зависи, које воде главну реч на терену, капитен Јелена Брукс, магична Соња Васић, МВП из 2015. Ана Дабовић, као и Дајана Бутулија, Невена Јовановић и Саша Чађо, уз неке нове снаге.
Сада су пробали да их опљачкају у четвртфиналу како би домаћин Шпанија остао у борби за медаље, није им вредело. Српкиње су први пут срушиле двоструке узастопне европске првакиње, преживеле су и невероватну драму у полуфиналу са Белгијом, јаче од свега и спремне на све за своју екипу.
🇷🇸 @KSSrbije RETURN TO THE #EuroBasketWomen FINAL !
— FIBA Women’s EuroBasket (@EuroBasketWomen) June 26, 2021
Францускиње су имале далеко лакши пут у нокаут фази преко БиХ и Белорусије, сигурно су одморније, појачане са две натурализоване Американке, са непогрешиво јачом домаћом лигом, али наше девојке су избациле две страшне екипе и ако неко може да извуче и последњи атом снаге, како зна и уме, онда су то оне.
„Пази шта желиш, можда ти се и оствари“, написала је Чађо на Инстаграму, на дан финала, а о сновима је причала и Марина Маљковић.
„Од како су кренуле припреме, док сам шетала Београдом или Златибором, замишљала сам да играмо финале. То је огроман сан, који се остварио. Боримо се за дрес, за Србију. Желели смо да усрећимо народ, то није фраза, то нас покреће“, рекла је селекторка Маљковић после полуфинала.
А, са Марином је све почело још 2012. године, уз кратку паузу у међувремену. Била је најмлађа селектора у историји, полако се све градило, знањем и стрпљењем, што је страно у српском спорту, па се сада радујемо успесима. Девојчице имају нове, праве идоле више од пола деценије, јер су косаркашице освојиле четири медаље за шест година.
Невероватан рад, труд, проливен зној, нестварно одрицање и њихова лудачка, препознатљива енергија која их издваја од других, отприлике су рецепт за историјске успехе. Оне детаље који праве разлику знају ипак само Марина и девојке.
Зато, ‘ајмо по то злато као 2015, онако како само ви умете. Јер ви сте пример како се носи дрес Србије, како се бране боје репрезентације, ви пишете најлепшу историју српског спорта.
Ви сте шампионке Европе из 2015, освајачице олимпијске бронзе из Рија, бронзане са Евробаскета 2019. у Београду, власнице визе за Игре у Токију!
Наставиће се…
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 27, 2021
