Прочитај ми чланак

КОКЕЗИНЕ КОМБИНАЦИЈЕ или Зашто ФСС ћути о менаџерима?

0

Крајње је време да неко од званичника Савеза објасни да ли се врши притисак на избор играча

ПРЕДРАГ Мијатовић је средином јула, рекао да репрезентацију, како сама реч каже, морају да репрезентују најбољи фудбалери које једна земља има. Без обзира на године.

Репрезентацију Србије у 21. веку, значи, већ 18 година, бије глас у народу да је менаџерска, да фудбалски агенти преко Савеза, селектора, па и утицајних политичара, дословце купују место у селекцији својим клијентима, како би им цена на тржишту била већа.

Ако питате обичне људе, рећи ће вам да менаџери имају јак утицај на селекцију, а ако питате званичнике Савеза, селекторе, играче, менаџере, они све демантују или кажу да су то глупости.

БЕРТИ, ЗАХАВИ, ЛЕМИЋ…

РЕПЕЗЕНТАТИВЦЕ Србије са последњег списка заступа десетак разних менаџера, а међу њима су неки који су веома цењени у свету, као што су Израелац Пини Захави, Италијан Серђо Берти, Влада Лемић, Фали Рамадани. Међу „орловима“ су и играчи које заступају Дејан Јоксимовић, Зоран Павловић, Зоран Стојадиновић, Стеван Миковић…

Имали смо разне медијске спекулације у прошлости, а највеће кад је Синиша Михајловић водио тим. Због свађе са Немањом Матићем и лошијих резултата, оптуживали су га да под заставу зове само играче менаџера Серђија Бертија и Фалија Рамаданија. На тапету су се налазили и челници Савеза, пре свих Томислав Караџић, али увек се све завршавало на медијским спекулацијама, јер папир трпи све, а по старом добром обичају, постојао је „завет ћутања“. А и кад би неки играч проговорио, никад није изнео суштински разлог.

Зато се после последњег „случаја Луке Миливојевића“, капитена енглеског Кристал Паласа и, уз Немању Матића, сигурно најбољег задњег везног играча којег имамо, бар према изјавама помоћног тренера „орлова“ Милана Обрадовића, први пут упире прст у једног менаџера – Фалија Рамаданија. Обрадовић је јасно рекао да Рамадани преко Миливојевића покушава да оствари утицај у селекцији Србије тако што врбује играче из селекције да пређу у његову агенцију. Али Обрадовић је само тренер у стручном штабу, ради у Савезу и не предаставља га званично. Његов став увек може да се третира као лични, а Рамадани је на Мундијалу заступао скоро трећину играча националног тима који су и довели „орлове“ на СП.

Ако су тачне тврдње Обрадовића да је то откривено пред меч са Бразилом, потпуно апсурдно је да је ФС Србије о томе ћутао два месеца, а проговорио преко посредника тек кад је Миливојевић критиковао Крстајића због тактике. Морао је играч да буде избачен истог часа, да председник Славиша Кокеза и селектор Младен Крстајић све јавно објасне, а не да преко Обрадовића „перу руке“ и воде неки приватни рат са Рамаданијем. Да ову причу потврде Кокеза или Крстајић, то би већ био званични став.
Ако се водимо претпоставкама из прошлости и бар мало поштујемо гласине из народа, било каква званична изјава извесно би отворила Пандорину кутију повезаности разних менаџера и Савеза. Због „завета ћутања“ челни људи Савеза сваки овакав случај лагано смештају под тепих, несвесни тога да народ за њих оправдано мисли да су у спрези с менаџерима и да од њих узимају новац.

Поготово је то био утисак многих коментара на друштвеним мрежема после начина на који је смењен селектор Славољуб Муслин због Сергеја Милинковић-Савића. И ту је спор сведен на сукоб менаџера и селектора, а није постављен на ниво добробити српске репрезентације. Ако је Миливојевић „персона нон грата“ због критичке изјаве према Крстајићу, онда је јасно да челници Савеза и селектор воде рачуна о „свом лику и делу“ а не о општем интересу селекције и државе Србије. Јер, све је подложно критици и свако је подложан критици. Поготово је пожељно да играчи унутар свлачионице буду искрени, критични и самокритични, јер се само тако прави здрава атмосфера. А не лажна хармонија, где влада „феудализам са бичем и корбачем“.

Са избором 90 одсто кандидата селектора Младена Крстајића за прве мечеве Лиге нација сложиће се цела земља, али тврдоглав став да се о свему ћути и да су многа питања табу тема, праве случај од „брисања“ четворице играча са Мундијала, кваре атмосферу, пребацују фокус са терена и дају место причи да менаџери имају јак утицај на избор играча у селекцији. Рамадани јесте Албанац пореклом из Македоније, али је признат у свом послу, заступа врло квалитетне играче, и то не само са Балкана. Нормално је да их има и у селекцији Србије. Ако је и дошло до „кратког споја“ са Савезом, то не значи да играч, у овом случају Миливојевић, неће дати 100 одсто у државном тиму. Јер, сви дају максимум кад обуку дрес Србије, а то што ми мислимо да они вреде више него што је то објективно сасвим је друго питање.

И ниједан менаџер не може да уруши здрав Савез, нити му је то интерес, јер са добрим резултатима селекције вредност играча само расте. Време је да Славиша Кокеза проговори о свему, поготово о Рамаданију, како ћутањем и нерешавањем проблема не би лоше утицао на амбијент и атмосферу државног тима, а последично и на резултате.

ЕНИГМА КОД ГРУЈИЋА И ЈОВИЋА
МАРКО Грујић и Лука Јовић су се изборили за место међу 23 играча за Мундијал, а на првом окупљању за Лигу нација враћени у младу селекцију да им помогну да остану на првом месту и обезбеде пласман на ЕП.
Спортски разлог и може да се прогута, али с обзиром на то да је Лука Јовић у агенцији ЛИАН (Рамадани, Дамјанац), а да је Грујић овог лета раскинуо сарадњу са Зораном Стојадиновићем и, према причама, разматра понуду Рамаданија, могу да створе спекулацију да су склоњени због агента који више није омиљен у ФСС.

ТРИО ИСКУСНИХ, А НЕ СТАРИХ
СРБИЈУ морају да репрезентују најбољи, зато је изостављање Бранислава Ивановића (34), Душка Тошића (33) и Владимира Стојковића (35) без икаквог образложења селектора Крстајића потпуни промашај који дозвољава медијима да мирне душе нагађају. Да ли се ради о подмлађивању тима, освети због критичких изјава после Мундијала, а можда јер имају менаџера који није по вољи Савеза… Ако је Ивановић један од најбољих у Зениту, Тошић у Гвангџуу РФ, а Стојковић заменик капитена Партизана, стожер тима и један од наших најбољих играча у квалификацијама и на СП, свака врста објашњења сем да „не играју добро и да нису спремни“ може да има јасну поруку да њихово одстрањивање има ванфудбалску конотацију.