Прочитај ми чланакНеуспеси српских клубова у Европи главни су разлог што сезону почињу крајем јуна и почетком јула. Како се гради национални коефицијент и шта он значи за клупске коефицијенте српских представника у европским такмичењима?
Годинама уназад фудбалски клуб Партизан био је најбољи српски представник у европским квалификацијама и једини клуб који је учествовао у јачању националног коефицијента.
Након другог кола квалификација за Лигу шампиона и Лигу Европе можемо да констатујемо да је Србија остала без два представника и да ће од Црвене звезде и Војводине зависити како ће изгледати национални коефицијент у текућој сезони.
Пођимо најпре од објашњења како српски клубови граде национални коефицијент и на који начин се вреднују добри резултати у квалификацијама и групним фазама европских такмичења.
– сваки реми у квалификацијама (ЛШ или ЛЕ) доноси 0.5 бодова за национални коефицијент
– свака победа у квалификацијама доноси 1 бод за национални коефицијент
– сваки реми, почев од групних фаза па до финала, доноси 1 бод за национални коефицијент
– свака победа, почев од групних фаза па до финала, доноси 2 бода за национални коефицијент
Рачуница српских клубова после прва два кола квалификација за Лигу шампиона и Лигу Европе је следећа:
* Војводина 3.5 бодова
* Црвена звезда 2 бода
* Чукарички 2 бода
* Партизан 1 бод
Како од трећег кола квалификација за Лигу шампиона и Лигу Европе европски пут настављају Црвена звезда и Војводина, од та два клуба ће зависити колико ће национални коефицијент порасти у текућој сезони.
Зашто је национални коефицијент значајан?
Да српски клубови бележе боље резултате у Европи приликом жреба би били у повољнијем положају као земља, без обзира на то ко је шампион, а ко као освајач Купа улази у борбу за групну фазу Лиге Европе.
Бољи национални коефицијент омогућио би српском шампиону, ко год то био, да у квалификације за Лигу шампиона улази од трећег кола као што је то, рецимо, случај са румунским шампионом, док шампион Грчке и Чешке у квалификације улазе од плеј-оф фазе.
Национални коефицијент значајан је и због тога што се сваком клубу појединачно обрачунава удео од учинка током једне сезоне што значи да индивидуални неуспеси утичу на све остале представнике.
На који начин се обрачунава клупски коефицијент из удела националног коефицијента?
Сваки српски клуб за себе ради на јачању клупског коефицијента али на крају сезоне, приликом обрачуна националних коефицијената, одређени број бодова добија на основу заједничког учинка свих националних представника у Европи.
Након прва два кола квалификација за Лигу шампиона и Лигу Европе четири српска клуба сакупила су 8.5 бодова за национални коефицијент и ево колико би сваком од српских представника припало бодова на основу удела из националног коефицијента.
Збир се дели са бројем клубова који су у једној сезони представљали Србију у Европи, у нашем случају четири, а потом се добијени количник још једном дели са пет, с обзиром да се за клупски коефицијент обрачунава само 20% оствареног националног коефицијента.
Када 8.5 бодова поделите са 4 па количник поделите са 5, добијате цифру од 0.425 бода који ће бити придодати сваком српском клубу. Цифра је изузетно слаба јер је одиграно тек два кола квалификација, али упоредите колико у једној сезони шпански клубови сакупе бодова за национални коефицијент и како они међусобно једни друге помажу.
Надајмо се да ће Црвена звезда и Војводина наставити да бележе добре резултате као што је то Партизан чинио претходних година јер ће у том случају профитирати све четири екипе које су започеле европске квалификације у сезони 2016/2017.
