Прочитај ми чланакТрагедија на минхенском аеродрому пре шест деценија обележила и живот породице Лукић. Храбри Ирац Хари Грег спасао трудницу Веру Лукић и њену двогодишњу кћерку Весну.
Минхенска трагедија која је пре 60 година однела 23 живота за само 54 секунде, избрисала је млади тим Манчестер јунајтеда који је Мат Безби годинама брижљиво гајио и стварао. Када се на залеђеној писти минхенског аеродрома распао двомоторац класе „елизабетан“, заувек су се промениле судбине оних који су преживели. Подвигом фудбалера Харија Грега, из олупине авиона „Бритиш јуропијен ервејза“ „лорд баргли“ спасене су Вера Лукић и њена двогодишња ћерка Весна.
Супруга Вељка Лукића, ваздухопловног аташеа Југославије у Лондону, како су тада објавили медији, искористила је слободна места на лету за Енглеску и са двадесетдвомесечном бебом се укрцала у авион тог несрећног 6. фебруара 1958. године. Срећа је заиста тог дана погледала Лукиће, јер како се касније испоставило, Вера је била у трећем месецу трудноће. Шест месеци касније, родила је здраву бебу – сина Зорана.
Каква се драма одигравала на аеродрому у Минхену тог четвртка око 16 часова, док су извлачени повређени и настрадали путници, писано је и у фељтону „Вечерњих новости“ 1961. године.
– Авион је постао кланица кад је својим левим крилом ударио у оближњу кућу и запалио се као палидрвце – присећао се, за наш лист, Френк Тејлор, једини преживели од осам новинара. – У једном тренутку чуо сам пилота Џејмса Тејна како панично виче да се сви преживели путници што пре удаље од авиона. Док су се остали преживели избезумљено тетурали и бежали од олупине, голман Хари Грег је викао из свег гласа: „Ходите овамо! Пробијмо се унутра, још има живих у авиону!“
Грег је, писале су „Новости“, храбро улетео у разлупани труп авиона, и после неколико тренутака појавио се држећи у рукама дете увијено у ћебе. То је била мала Весна, ћерка Вере Лукић. Бебино лице било је отечено и повређено, али је дисала. Стјуардесе Маргарет Дејвис и Розмери Чевертон узбуђено су пратиле Грегов подвиг. Нежно су прихватиле дете из Грегових руку, док се Ирац одмах окренуо и поново улетео у авион. Неколико тренутака потом, појавио се са бебином мајком у рукама.
С обзиром на то да је Хари Грег – Ирац, Весна Лукић је приликом првог сусрета са њим у Велсу носила хаљину на којој је била извезена детелина са четири листа, симбол Ирске. Тада је испричала да је после несреће имала 10 операција, као и да чува меду ког јој је у болницу донео сер Боби Чарлтон, један од играча који су преживели несрећу у Минхену.
Две и по деценије касније, Весна и Вера Лукић, први пут после несреће, среле су се са својим спасиоцем, у Велсу. У документарном филму Би-Би-Сија забележен је дирљив моменат, када двадесетшестогодишња девојка са сузама у очима говори бившем голману како му је вечно захвална.
Емоције није крио ни Грег. Стискајући руке мајке и ћерке, дуго није могао ништа да каже. Једва је после тешке паузе изговорио: „Опростите ми, ово је за мене врло потресно.“ Вериног сина Зорана Лукића тада није упознао, јер је младић био на одслужењу војног рока.
Приликом обележавања пет деценија од трагедије, храбри Грег је посетио Београд и тада се. осим са Вером и Весном, срео и са трећом особом којој је спасао живот а да то у тренутку несреће није знао. Зоран Лукић, тада већ новинар, стао је испред храброг голмана Манчестер јунајтеда и, видно узбуђен, рекао:
– Цео живот сањам овај тренутак. Да станем испред вас и захвалим вам што сте спасли мој живот и не знајући за то.
Скромни Ирац му је тада одговорио да себе никада није доживљавао као хероја.
– То су људи који чине храбра дела, свесни последица онога што чине – казао је Грег. – Тог дана урадио сам оно што ми је савест налагала и што је морало бити урађено.
БАТА ТОМАШЕВИЋ
Међу преживелим путницима британског „елизабетена“, пре 60 година био је и Бата Томашевић, тада службеник југословенске амбасаде у Лондону. У време трагедије авиона који је називао „летећа тврђава“, имао је 29 година, и до краја живота није заборавио дан који му је готово био други рођендан. Лице му је било повређено, предњи зуби поломљени, имао је много посеткотина по телу. Преминуо је прошле године у Београду.
